Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Gori „Trepča“, a vi me pitate za neki pravilnik. Tako bi mogao da odgovori premijer Vučić da ga je neko pitao za novi pravilnik o obračunu poreza na dodatu vrednost. Srećom, niko ga nije pitao.

Nobelovu nagradu za ekonomiju ove godine dobili su Britanac Oliver Hart i Finac Beng Holstrom za doprinos teoriji (poslovnih) ugovora, naročito između preduzeća i direktora. Tako je pažnja stručne, ali i najšire javnosti posle dosta vremena skrenuta na mikroekonomiju, tj. na pravila pod kojima posluju privredni subjekti. Ako ni po čemu drugom, po tome makar Srbija liči na veliki svet. I u njoj se, naime, od velikih „tema i dilema“ ne vide male. Štaviše, da se zadržimo na domaćem terenu, često se ne shvata da velikih problema ne bi ni bilo kada bi se rešavali oni manji. Recimo – nelikvidnost je danas jedan od gorućih problema u Srbiji. Jednostavno, firme nemaju para ni da plaćaju tekuće račune, a kamoli za razvoj. Da bi se taj problem rešio angažuju se ogromni društveni resursi: privredne asocijacije, banke, a najposle, ili tačnije, pre svega, raznorazni državni organi. Organizuju se sastanci, prave se analize i sinteze, donose se mere i propisi. Sve u svemu, potroše se velike pare. S druge strane, međutim, nekim naoko sitnim potezima, ista ta država problem povećava, jer privredi na različite načine uvodi nove troškove i tako iz nje izvlači pare i smanjuje ionako skromna sredstva kojima raspolaže. Najnoviji primer je gore pomenuti Pravilnik koji bi trebalo da važi od 1. januara iduće godine. Tim propisom Ministarstva finansija preduzeća, tj. njihove knjigovođe, moraće da uz poresku prijavu predaju znatno obimniju dokumentaciju, između ostalog i novi obrazac, na sedam strana, umesto na jednoj kao do sada, sa 13 tabela i 155 stavki. U Savezu računovođa i revizora Srbije procenili su da će to rashode privrede povećati za (najmanje) pet miliona evra.

Protivno uvreženim stereotipima o njima kao pokornim knjiškim moljcima, knjigovođe su digle glas i zatražile sastanak sa predstavnicima poreskih vlasti. Sastanak u Ministarstvu finansija je zaista i održan, predstavnici poreskog puka su predali svoje primedbe, odnosno zahtev da se novi pravilnik povuče i nastavi sa primenom starog. I sada se čeka odgovor. Nema nikakvih naznaka kakav će on biti, mada esnafom provejava blagi optimizam da će vlada bar delimično uvažiti njihove argumente.

Ali, čak i da se to zaista dogodi, ostaje činjenica da su opet silno vreme i energija protraćeni samo da bi se sprečila jedna očigledno štetna državna mera. A još više zabrinjava saznanje da privreda Srbije stalno mora da bude na oprezu i da budno motri na državu, jer ko zna koliko novaca nekim sledećim potezom može da joj „zapali“.

Peščanik.net, 19.10.2016.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)

Author: Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.