Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Gori „Trepča“, a vi me pitate za neki pravilnik. Tako bi mogao da odgovori premijer Vučić da ga je neko pitao za novi pravilnik o obračunu poreza na dodatu vrednost. Srećom, niko ga nije pitao.

Nobelovu nagradu za ekonomiju ove godine dobili su Britanac Oliver Hart i Finac Beng Holstrom za doprinos teoriji (poslovnih) ugovora, naročito između preduzeća i direktora. Tako je pažnja stručne, ali i najšire javnosti posle dosta vremena skrenuta na mikroekonomiju, tj. na pravila pod kojima posluju privredni subjekti. Ako ni po čemu drugom, po tome makar Srbija liči na veliki svet. I u njoj se, naime, od velikih „tema i dilema“ ne vide male. Štaviše, da se zadržimo na domaćem terenu, često se ne shvata da velikih problema ne bi ni bilo kada bi se rešavali oni manji. Recimo – nelikvidnost je danas jedan od gorućih problema u Srbiji. Jednostavno, firme nemaju para ni da plaćaju tekuće račune, a kamoli za razvoj. Da bi se taj problem rešio angažuju se ogromni društveni resursi: privredne asocijacije, banke, a najposle, ili tačnije, pre svega, raznorazni državni organi. Organizuju se sastanci, prave se analize i sinteze, donose se mere i propisi. Sve u svemu, potroše se velike pare. S druge strane, međutim, nekim naoko sitnim potezima, ista ta država problem povećava, jer privredi na različite načine uvodi nove troškove i tako iz nje izvlači pare i smanjuje ionako skromna sredstva kojima raspolaže. Najnoviji primer je gore pomenuti Pravilnik koji bi trebalo da važi od 1. januara iduće godine. Tim propisom Ministarstva finansija preduzeća, tj. njihove knjigovođe, moraće da uz poresku prijavu predaju znatno obimniju dokumentaciju, između ostalog i novi obrazac, na sedam strana, umesto na jednoj kao do sada, sa 13 tabela i 155 stavki. U Savezu računovođa i revizora Srbije procenili su da će to rashode privrede povećati za (najmanje) pet miliona evra.

Protivno uvreženim stereotipima o njima kao pokornim knjiškim moljcima, knjigovođe su digle glas i zatražile sastanak sa predstavnicima poreskih vlasti. Sastanak u Ministarstvu finansija je zaista i održan, predstavnici poreskog puka su predali svoje primedbe, odnosno zahtev da se novi pravilnik povuče i nastavi sa primenom starog. I sada se čeka odgovor. Nema nikakvih naznaka kakav će on biti, mada esnafom provejava blagi optimizam da će vlada bar delimično uvažiti njihove argumente.

Ali, čak i da se to zaista dogodi, ostaje činjenica da su opet silno vreme i energija protraćeni samo da bi se sprečila jedna očigledno štetna državna mera. A još više zabrinjava saznanje da privreda Srbije stalno mora da bude na oprezu i da budno motri na državu, jer ko zna koliko novaca nekim sledećim potezom može da joj „zapali“.

Peščanik.net, 19.10.2016.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.