Protiv skandaloznog smenjivanja glavnog urednika lista Mađar So protestovao je ovih dana i jedan visoki evropski zvaničnik, Arne Kenig, predsednik Evropske federacije novinara (EFJ). Teško je proceniti kakve je štete ovoga puta naneo Mađarski nacionalni savet vojvođanskoj mađarskoj manjinskoj zajednici. Počev od toga da je usred javne rasprave o medijskoj strategiji u Srbiji dezavuisao naše najvažnije argumente: trebalo je dokazivati da se, kao manjina, zalažemo za slobodnu štampu, za evropske vrednosti, za pluralizam – ali, umesto toga, prikazao nas je kao da ne dajemo ni pet para za slobodu štampe. Stoga se svet sasvim opravdano pita, s kojim pravom zahtevamo manjinska prava, kad mi sami ne uvažavamo, ne poštujemo slobode?
Šteta je naneta i time što je ova odluka podelila, inače već odozgo podeljeni mađarski živalj koji, međutim, zahteva jedinstvo te manjinske zajednice. Dokaz tog zahteva se ogleda i u okolnosti da su vojvođanski Mađari listom pozdravili, i nagradili uspostavljanje Mađarske koalicije. Kako to da se tada nije našlo niti jedno, ali zaista: niti jedno „zanovetalo”, već su je svi, jednodušno, pozdravili taj potez. Priznajem, činjenicu formiranja Mađarske koalicije sam i ja doživeo kao uspeh i kao šansu. Skandal oko Mađar Soa, dakle, ne može se redukovati na smenu glavnog urednika, to je samo vrh ledenog brega. Iza nje stoje one snage koje su minirale i Mađarsku koaliciju, koji se plaše pluralizma kojeg je Mađar So, rudimentarno i oprezno, pokušao da promoviše.A mi smo sa te tačke morali da produžimo napred, a ne da se vraćamo unazad.
Smatram da je mađarskoj manjinskoj zajednici već dozlogrdila borba za vlast, stalno demonstriranje snage i moći. Ona je željna ljudske politike svakodnevnice. Želi radna mesta – i da radi. Sećam se svojevremenog savetovanja mađarske manjinske inteligencije u Senti kad sam, radi toga, predložio mudru, „pogodbenu” politiku, onakvu kakvu je vodio Ferenc Deak posle sloma mađarske ravolucije 1848/49 sa Austrijom. Pre finala poslednjeg skandala nazvao me je iz Sente J.K. i pitao šta bih ja učinio? Spustio bih loptu na zemlju, odgovorio sam nekadašnjem izvrsnom sportskom novinaru, imamo neodložnije i hitnije poslove, u ovom slučaju bih incirao javni dijalog, prijateljsku raspravu – znamo da je dijalog najdelotvorniji lek. Uzdahnuo je i rekao da i on tako misli. Na žalost, nije se tako desilo, i sad smo tu gde jesmo.
Preveo Arpad Vicko
Autonomija.info, 22.07.2011.
Peščanik.net, 25.07.2011.
