Iako nehajno, svi smo registrovali pad vlade. Svi smo se malo i obradovali. Međutim, baš negde u to vreme, pojačani su radovi na demontaži Starog tramvajskog mosta. Tokom proteklih burnih nedelja i veličanstvenih okupljanja ovaj deo grada je ostao zanemaren. Tamo, već mesecima, malo ko zalazi. To je ubijeni deo Beograda, potez od autobuske i železničke stanice pa sve do Starog tramvajskog mosta. Uzalud je Teofil Pančić pozivao Beograđane da brane Železničku stanicu i vozove koje je toliko voleo. Javnost se trgla tek par godina kasnije. Deo oko Starog mosta sada podseća na snimke grada na prvoj liniji fronta. Tu su ruševine bivše Autobuske stanice, automobili su retki i brzo prolaze. Pešaci su još ređi. Uglavnom je veoma tiho. Međutim, stvari se tamo upravo menjaju na gore. Sada su tu nove mašine, veći broj radnika. Priprema se i ograđivanje druge strane Mosta.
Otpor pruža tek nekolicina Mostobranilaca. U ponedeljak su odlučili da tačno utvrde koliko se stanje zaista pogoršalo. U najboljim tradicijama beogradskih ilegalaca, uspeli su da se nađu na Mostu i da naprave kratak snimak. Na kraju su uhvaćeni, ali su zadatak izvršili. Dokument je potresan jer pokazuje, precizno poput izveštaja lekara, uznapredovalo razaranje i čupanje delova konstrukcije. Na snimku se vide radnici koji se vuku po gradilištu, bez elana i volje. Ipak, kada jednom dođu do svojih mašina oni ne staju. Buše, seku. Rade kao mravi. Plaše se za svoj posao. Da, mi šetamo, plačemo sa studentima, imamo sjajne transparente, užasno smo duhoviti, gađamo u suštinu i počinje da nam se divi ceo svet. Za to vreme nijedan štetni projekat ove vlasti nije stao. Oni rade i dok mi spavamo. Glođu most i danju i noću. Poslednji kamen hotela Jugoslavija skrckan je baš na dan pada vlade. Hotela više nema.
Vladeta Janković je ljude koji brane Most uporedio sa vojnicima majora Gavrilovića iz 1915. godine. Marko Vidojković sa Spartancima. Lepe i zaslužene časti. Ipak, ono što vezuje i Gavrilovića i Leonidu jeste da nisu odbranili ono što su branili. Pao je Beograd, pao je i Termopilski klanac. Divni studentski pokret nesvesno je skrajnuo druge akcije kojima sada očajnički treba studenska pomoć. Ova vlast reaguje samo na ozbiljnu i odlučnu masu. Vreme je da masa siđe do reke i pomogne.
Autor je saradnik Instituta za savremenu istoriju.
Peščanik.net, 06.02.2025.
Srodni link: Danilo Šarenac – Bušne gume i prekinute žice
