Od uzleta interneta, društvenih mreža i posebno od pojave vajbera i drugih sličnih aplikacija, istoričari i arhivisti lupaju glavu o tome šta će od silne elektronske prepiske najviših državnih službenika ostati potomstvu. Tu više nema delovodnih prokola, nema kopija ni pečata na obaveznom primerku za pisarnicu. Savremeni političari na vlasti često su okruženi sa nekoliko mobilnih telefona. Da li će išta od njihove prepiske biti sačuvano za budućnost? Početak suđenja sadašnjem ministru kulture, Nikoli Selakoviću, zanimljiv je i iz ovog ugla. Javnost je sada iznenada dobila uvid u privatnu vajber i vocap prepisku jednog visokog državnog službenika. Iako je u pitanju tek delić materijala, reč je o izvoru o kome su sanjali kako istraživački novinari tako i istoričari. Razgovor gospode Selakovića i Vasića kao da je izašao iz Sopranovih. Malo je reči, ali se kaže puno. Vrlo se jasno oseća hijerarhija. Nema sumnje ko se kome dodvorava, ko s druge strane, dozira svoj autoritet, pazeći da previše ne zastraši svog podanika. Sledi vrhunac: gospodin Selaković daje sebi oduška i diplomiranog etnologa/antropologa i priznatog stručnjaka, Estelu Radonjić-Živkov, naziva ozbiljnim ustašom. Ovaj termin je poslednjih godina sasvim zaživeo i označava svakog protivnika trenutne vlasti. Nema sumnje da ovaj termin pokazuje da SNS ipak ima nekakvu ideologiju. Tačnije, SNS i Srpska radikalna stranka pile su sa istog izvora, pa je primitivni divljački nacionalizam, pored spleta ličnih materijalnih interesa, ono što ove ljude dubinski drži zajedno.
Međutim, postoji jedan važan momenat koji ovde ne bi smeo da prođe nezapaženo. Ustašom će biti nazvan samo onaj koji se na bilo koji način istakne u iskazivanju drugačijeg mišljenja. Dakle, onaj ko ide dalje od puke svađe sa televizorom. S tim u vezi, ključno je da ova vajber prepiska otkriva izvestan nemir kod dva čoveka, jednog ministra i jednog direktora. Oni, ma kako silni i moćni bili, ipak strahuju od onog što će Estela Radonjić-Živkov reći u javnosti novembra 2024. godine. Iz prepiske se vidi, tj. oseća se, da im je itekako nelagodno dok čekaju da vide da li je ova žena dala možda neku novu izjavu za medije. Gotovo da možemo da zamislimo gospodina Selakovića i gospodina Vasića kako željno iščekuju novi prilog na televiziji N1 škrgućući zubima, ne trepćući i sigurno puno psujući. Iz prepiske je sasvim jasno i da su ova dva čoveka potpuno svesna da krše čitav niz zakona Republike Srbije. Otud nelagoda zbog jedne ili dve televizijske izjave. Vajber poruke su pokazale da ljudi koji pokušavaju da unište kulturna dobra sopstvene zemlje ipak strahuju od otpora i konačno, od pravde. Prepiska naime pokazuje da nasilnici nisu baš tako moćni i silni. Da su oni zaista moćni i silni ne bi drhtali pred jednim televizijskim prilogom. Zašto bi se uopšte osvrtali na to? Zar oni uopšte gledaju N1? Ispostavilo se da itekako gledaju i da im je jako stalo šta se tu kaže.
Još važnije je reći sledeće. Sadašnja vlast silno želi da kaže da nema smisla protiviti se, da smo premali i slabi. Ispostavilo se da se svaki napor u ovoj borbi računa. Nekad je stvar u tome da baš nastavite da radite svoj posao kako ste to činili i pre, prosto da poštujete slovo zakona. Jasno, ljudi iz Republičkog zavoda verovatno nikada nisu ni sanjali da će se naći u ovoj poziciji, da brane zakon i to od izvršnih vlasti rođene države. Ova borba je prljava. Ministri se služe najnižim metodama. Uvrede koje su upućene zaposlenima u Republičkom zavodu treba da ostanu zabeležene kao najniža tačka do koje se ikada spustio jedan srpski ministar u svom rečniku. Sve ovo mora biti stresno i jedva podnošljivo za pristojan svet. Ipak, zna se ko u ovoj borbi treba da ima miran san, a ko treba da leže noću sa nečistom savešću. Hipertenzijom i neprospavanim noćima stoga neka se opterećuju silnici kojima je normalno da falsifikuju dokumenta, i neka slobodno u sred noći razmenjuju što više vajber poruka kako bi pokušali da se smire.
Ono što ova prepiska pokazuje je da ne postoji protraćeno vreme ni uzaludan napor kada je reč o otporu kršenju zakona koje neprestano vrši sadašnja vlast. Upravo par vajber poruka pokazuje da svaki čin, svaka izjava, svaka blokada nelegalnog gradilišta, peticija ili izraz solidarnosti imaju svoje mesto u odbrani zakona i Ustava Republike Srbije. Konačno, činjenica da je prepiska ministra Selakovića našla put do javnosti budi nadu da nije tako daleko dan kada ćemo čitati i vajber stenograme iz Savamalske noći ili mnogih drugih čuvenih događaja iz godina hajdučke družine (2012-2026). Do tada, kako bi bolje razumeli tačno sa kim imamo posla i kako da guramo dalje, ponovo gledajmo Sopranove, ali i Otpisane.
Autor je saradnik Instituta za savremenu istoriju.
Peščanik.net, 06.02.2026.
Srodni linkovi:
Rodoljub Šabić – Strah od istine
Sofija Mandić – Selaković pred sudom: od hrabrosti do imuniteta
GENERALŠTAB
