Fotografije čitateljki, Emilija Vidanović

Fotografije čitateljki, Emilija Vidanović

Ako me pitate šta je smisao pitanja koja se postavljaju u ovom tekstu, onda je on sasvim jednostavan – da se dobiju odgovori, tj. da se dođe do istine, koliko je to moguće. I, ako je moguće, onda takođe jednostavno, dakle bez insinuacija, uzaviranja strasti (stvarnog ili hinjenog, svejedno), bez teorija zavere i ostalih pirotehničkih sredstava, čiji je jedini smisao, čini se, zamajavanje javnosti.

Dakle, nedavno je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao da „po prvi put u nekoliko poslednjih godina imamo povećanje kreditne aktivnosti i u privredi i kod stanovništva”. Premijer je pri tom precizirao da „povećanje kreditne aktivnosti kod stanovništva iznosi čak 10 odsto, a kod kompanija 5,6 odsto, što znači da je prosečni rast kreditne aktivnosti iznosio 7,1 odsto“. Na osnovu toga je Vučić zaključio da postoje „prvi ozbiljni znaci ekonomskog oporavka“ zemlje.

Međutim, prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, koji obuhvataju januar ove godine, slika je malo, bolje rečeno bitno, drugačija. Najpre, kada je reč o stanovništvu, od 22 milijarde dinara, za koliko je od 31. decembra 2014. do 31. januara 2015. porasla suma kredita plasiranih građanima, 17 milijardi je posledica porasta kursa švajcarskog franka. Nekoliko milijardi je, pak, rezultat porasta evra. Tako da praktično nekog porasta pozajmica građanima i nema.

Kad je reč o privredi, porasta ima – ali samo kod državnih kompanija. Recimo, EPS je uzeo jedan veliki kredit – za likvidnost. Takođe, neka druga javna preduzeća uzimala su kredite – „sumnja se“ – da bi u budžet uplatila profit koja su ostvarila tokom prošle godine. Uzgred, dosadašnja praksa je bila da se dividende u budžet uplaćuju krajem godine ili bar tromesečno, nikako sve odjednom i na početku godine.

U preostalom delu privrede, tj. u privatnom sektoru, kreditna aktivnost banaka – opada.

Ali, ne želi se ovim reći da predsednik Vlade Srbije nije u pravu. Možda su podaci koje on ima ispravni i tačni.

Zato je pitanje jednostavno: na osnovu kojih podataka je premijer Vučić izneo ocenu o porastu kreditne aktivnosti? I zašto ti podaci nisu dostupni javnosti?

Jer, iskreno, bilo bi bolje da je premijer u pravu. To bi značilo da (i) privredi Srbije stvarno, i konačno, kreće na bolje.

Peščanik.net, 06.04.2015.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Ruganje narodu

Mijat Lakićević – EPS: Pet problema nijednog rešenja

Dimitrije Boarov – Naizgled čudne stvari

Miša Brkić – Uloga bakra u bilansu EPS-a

Dimitrije Boarov – Poskupljenje struje i države

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević (Svi tekstovi)