Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Naši uspesi su nesagledivi, sve što smo postigli proizvod je okolnosti da ga imamo;

Naš predsednik je konstruisan na originalan način. On ne ide u WC. On sve radi u hodu;

Naš predsednik je najbolji ambasador inostranstva u našoj zemlji;

Ponosni smo kad ga vidimo na nekom samitu, jer je on tamo najduži;

Potpisnici apela 1000+ pomogli su njegovu stabilnost. Svojim ugledom učvrstili su njegovu predsedničku stolicu;

Nije sigurno da je predsednik lud. Pojavljuju se neproverene glasine da čak i nije;

Predsednikov deda Anđelko je ubijen u ustaškoj kafanskoj tuči, gde je pod gasom umarširao njegov Besmrtni puk;

Predsednik nije imao babu, pa mu je u mladosti nadoknađivao Šešelj;

Predsednik se nikada nije odrekao svoje babe Šešelja, posebno ne danas kada se ona pati sa odmaklom postklimakteričnom trudnoćom;

Predsednik se iskreno raduje novom monstrumu koji raste u Šešelju;

Nije tačno da je deda Anđelko primio katoličku veru, katolička vera je primila njega;

Kao vrhovni komandant, predsednik je ostao bez vere;

Predsednik je lično pomogao patrijarhu da postane ateista;

Patrijarh čuva Kosovo od Amfilohija, a Amfilohije od predsednika;

Predsednik čuva Kosovo, samo kad Diković ne čuva Šabac od poplave;

Predsednik traži dobru cenu za najskuplju srpsku reč koja je neprocenjiva;

To što se zaklinje i Titu i Draži, ne znači da je predsednik rascepljena ličnost;

Predsednik se sastavlja samo kad se zaklinje Angeli Merkel da voli Nemce više nego Draža;

Predsednik se zaklinje Putinu samo na ruskim vojnim otpadima;

Predsednik se zaklinje Erdoganu zbog okolnosti da mu nisu rekli da je Balkanski rat završen, a on je za mir sa osmanlijama;

Za predsednika, Kumanovsku bitku je dobio Pavković;

Predsednik se rado sreće sa Encefalitisom, Kolitisom, Parastosom, Poliomelitisom, Papanikolauom i drugim grčkim prijateljima;

Predsednik je organizovao atentat u Jajincima da bi na sebi isprobao novi pancir od kozje dlake i svinjskih čekinja, koji su konstruisali Gašić i Vulin;

Koza je popustila, ali je svinja zadržala metak;

Na poslednjem dragačevskom saboru, predsednik je inkognito izabran za prvu trubu;

Predsednik je duvao, ali nije izlazio nikakav zvuk, što je dokaz da je predsednik duvao tajno;

Predsednik je uveren da će biti na vlasti do kraja života;

Za predsednika, Kosovo nije na prodaju, ali on ipak želi da zna cenu;

Predsednik je u dilemi: da li da preda Kosovo, ili uzme otpremninu;

Predsednik bi ratovao za Kosovo, ali još nije izabrao konja koga bi jahao na čelu kolone;

Kolona iza njega, to će biti samrtni ešelon penzionera, koji više nemaju šta da dobiju, ali ni da izgube; maskota ovih trupa biće deda Pantelija;

Predsednik još ne zna kako se predaje Kosovo, ovo mu je prvi put;

On ne zna kome da ga preda, još se niko nije javio, osim Tačija i Haradinaja;

Predsednik misli da bi za Tačija Kosovo bilo mnogo, a za Haradinaja malo;

Predsednik smatra da bi srpski natalitet mogao da doživi bum na Kosovu, bar još malo, dok je ono naše;

Predsednik želi da njegovi prijatelji – Šreder, Klinton, Klark, Bler, Madlen, Solana i Merkel kontrolišu primopredaju, kako bi ona protekla u skladu sa prijateljskom procedurom i u opštenarodnom veselju;

Predsednik očekuje da njegovi prijatelji – Putin, Lavrov, Lukašenko, Điping i Rahoj nikako ne dopuste da Srbija izgubi Kosovo;

Predsednik očekuje da Diković, Nebojša Stefanović, Gašić i grupe lovaca sa kerovima iz uže Srbije organizuju odstrel veprova koji su se razmnožili u zoni bezbednosti, i prirede svečanu lovačku večeru, kako bi odlazak Kosova bio obeležen na civilizovan način, sa tradicionalnim svinjarijama, uz četničke pesme generala Simovića;

Predsednik očekuje da će doživeti da Dikovića isprati u penziju;

Predsednik smatra da Kosovo više nije srce Srbije, i da ima još mnogo važnih organa: bubrezi Srbije, pluća Srbije, debelo crevo Srbije, prostata Srbije;

Predsednik opravdano misli da nije dobro insistirati samo na jednom organu;

Predsednik misli da je važan mozak Srbije;

Predsednik ne zna gde se taj organ nalazi, tražio ga je u sebi, svuda oko sebe, razmišljao bez mozga gde bi mogao da bude mozak, uključio kolektivni um, ali od uma ništa!

Srbija ima srce, bubrege, jetru, pankreas, creva, njihov sadržaj, izlučevine, predsednika, njegove saradnike… sve osim mozga;

Bez mozga, organa koji je u vodećih Srba višak, ne može se predati čak ni jedno Kosovo;

Bez mozga se ne može procenjivati, čuvati, moliti za njega, angažovati SPC da čuva ono bez čega naši životi ne vrede ni šaku pasulja, graha, kako hoćete. Srce da, u redu je, sve ove iznutrice Srbije su tu, nešto zdravo, nešto načeto, većina se raspada, samo nam mozga nema;

Bez njega je svejedno, i za nas, za sve oko nas, za Kosovo, predsednika, četnike, partizane, patrijarha, generalitet, poplave, prinose, priraštaj, pokore, prošlost, budućnost ulaganja, juru, kredu, ledeno doba, let u svemir ili grad koji je satro letinu u okolini Požege;

Šta će nam bilo šta bez mozga, koji je takođe nepotreban;

Umesto mozga imamo predsednika bez mozga, organa koji je nestao u obrnutoj evoluciji. Da li je to ono što nam treba, parola koja nas izvlači iz blata i ponora pakla? Hoćemo li ili nećemo, uz pomoć ili bez nje, dati ono što više nije naše?

Evo rešenja: Nije Kosovo, predsednik je srce Srbije! Kakvo Kosovo, bez predsednika Kosovo nema značaja, kao ni bilo šta drugo. Šta je nama Kosovo bez njega?

Evo i prosvetljenja: predsednik je jedini vitalni organ koji nam treba: ni srce ni jetra ni bubrezi, ni pankreas, ni nervni sistem. Ni mozak, ni creva, ni gasovi. Samo predsednik kao sve to i više od toga. Predsednik sa samo jednim, nasušno potrebnim organom, on kao organ lično;

Organ koji zamenjuje sve druge izumrle organe, i svršava stvar;

Mrtva patka, go k..ac!

Peščanik.net, 19.05.2018.