Od više stotina zahteva za državljanstvo, azil ili dozvolu za boravak koje je britansko ministarstvo unutrašnjih poslova tokom prošle godine preispitivalo na osnovu sumnji za ratne i zločine protiv čovečnosti, u devedeset i devet slučajeva pokazalo se da su sumnje osnovane, navodi se u izveštaju koji je objavio BBC.
Osim iz Avganistana, Irana, Iraka, Libije, Ruande i Šri Lanke, među odbijenim tražiocima ima i građana Srbije. Većina ih u Britaniji živi već godinama, navode tamošnji mediji.
Planove za mirne penzionerske dane na Ostrvu podstiču visoki standardi zaštite ljudskih prava i rutinske sudske zabrane deportacije ljudi kojima kod kuće preti tortura ili smrt. Dok organizacije za ljudska prava ističu da je osumnjičenima moguće suditi u Britaniji, zvaničnici, međutim, najavljuju da će insistirati da se ove osobe s pravdom suočavaju pred sudovima svojih zemalja.
Prema podacima britanske policije, trenutno se vodi istraga protiv 56 osoba osumnjičenih za ratne zločine od čega je devet slučajeva otvoreno na predlog imigracionih vlasti.
Kako se navodi, od 99 potencijalnih imigranata osumnjičenih za ratne zločine troje je već deportovano prošle godine. Odbijeno je 20 zahteva za azil i 46 zahteva za državljanstvo, ali su tražioci verovatno još uvek u Britaniji. Za preostalih trideset nema dostupnih podataka, piše BBC.
Detalji o zločinima za koje se sumnjiče nisu objavljeni.
Među poznatim licima osumnjičenim za ratne zločine koji su dobili dozvolu za boravak u Britaniji nalazi se i Milan Šarčević, osumnjičen za učešće u masakru u Vukovaru 1991. godine.
Njemu je prošle godine odobren boravak na osnovu prava na porodični život, dok su sumnje za zločine odbačene kao neosnovane.
Imigraciona politika u Britaniji na udaru je neprestanih kritika i sa leve i sa desne strane – vlasti se optužuju za degradaciju osvojenog nivoa zaštite ljudskih prava ali i za preteranu bolećivost prema doseljenicima koji „ugrožavaju“ britansku bezbednost i ekonomiju.
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 31.07.2013.
