Poštovani gospodine Gavriloviću,

Prošle nedelje u većem broju dnevnih i nedeljnih listova objavljen je konkurs Službenog glasnika za projekat “Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju”. U tekstu konkursa naveden je i sastav stručnog saveta, kome bi, sudeći po tom oglasu, ja trebalo da budem predsednica.

Ovim putem Vas obaveštavam da se moje ime našlo u ovom oglasu Službenog glasnika bez mog znanja. Osim jednog davnog telefonskog razgovora sa Glasnikovom sekretaricom, u kome me je ona pozvala da učestvujem u nekakvoj redakciji koja bi se bavila biografijama, u međuvremenu nikakvu drugu informaciju o toj stvari nisam dobila. Zbog toga moje pojavljivanje u ovom oglasu, i to kao predsednice tela koje treba da ima najvažniju ulogu u najavljenom projektu, predstavlja dezinformaciju javnosti i zloupotrebu mog imena.

Budući da nisam znala nikakve pojedinosti o projektu, koristim ovu priliku i da izrazim svoja neslaganja s njegovim temeljnim idejama. Romansirane biografije doživljavam kao suprotnost mom istoričarskom pozivu i zanatu, jer kao naučnica ne mogu da prihvatim bilo kakva nepouzdana znanja. Nejasna mi je ideja o “suočavanju biografija dva savremenika”, ali mislim da to može voditi, za mene, neželjenom rezultatu “nacionalnog pomirenja” s kojim se, kao konceptom, duboko ne slažem, jer smatram da svako mora biti odgovoran za svoje postupke i za njih snositi odgovornost i dobiti adekvatno mesto u istoriji. Pored ostalog, niko me nije konsultovao ni oko spiska ličnosti čije bi biografije trebalo izraditi. Izbor ličnosti koje treba da predstavljaju nečiju nacionalnu istoriju zavisi od toga kako vidite tu istoriju, od vrednosti koje želite u njoj da istaknete ili negativnih primera na kojima se nešto može naučiti. Činjenica da nisam konsultovana oko izbora ličnosti bila bi za mene već dovoljna da podnesem ostavku na rad stručunog saveta, jer objavljeni spisak ne bi bio i moj izbor.

Budući da je objavljivanje mog imena u ovom oglasu već izazvalo za mene neželjene posledice u javnosti, molim Vas da u štampi u kojoj se pojavio ovaj Glasnikov oglas objavite ispravku, i da moje ime skinete sa u oglasu navedenog spiska stručnog saveta, s kojim nemam nikakve veze.

U Beogradu, 16. decembra 2008.

Prof. dr Dubravka Stojanović

Peščanik.net, 18.12.2008.


The following two tabs change content below.
Dubravka Stojanović
Dubravka Stojanović, istoričarka, magistrirala 1992 („Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918“), doktorirala 2001 („Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914“) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1988. do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, pa prelazi na Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde 2008. postaje vanredna, a 2016. redovna profesorka na katedri za Opštu savremenu istoriju. U saradnji sa Centrom za antiratne akcije 1993. radi na projektu analize udžbenika. Sa Milanom Ristovićem piše i uređuje školske dodatne nastavne materijale „Detinjstvo u prošlosti“, nastale u saradnji istoričara svih zemalja Balkana, koji su objavljeni na 11 jezika regiona. Kao potpredsednica Komiteta za edukaciju Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi iz Soluna, urednica je srpskog izdanja 6 istorijskih čitanki za srednje škole. Dobitnica je odlikovanja Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske. Knjige: Iskušavanje načela. Srpska socijaldemokratija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994), Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o “zlatnom dobu srpske demokratije” (2003, 2019) – Nagrada grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003; Srbija 1804-2004 (sa M. Jovanovićem i Lj. Dimićem, 2005), Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008), Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije (2010), Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011), Iza zavese. Ogledi iz društvene istorije Srbije 1890-1914 (2013), Rađanje globalnog sveta 1880-2015. Vanevropski svet u savremenom dobu (2015) i Populism the Serbian Way (2017).
Dubravka Stojanović

Latest posts by Dubravka Stojanović (see all)