Komemoracija Latinki Perović
Govori na komemoraciji u CZKD-u 20. decembra 2022: Petar Žarković, Olga Manojlović Pintar, Dubravka Stojanović, Srđan Milošević, Milan Subotić, Sonja Biserko, Dušan Mijić, Mijat Lakićević…
Dubravka Stojanović, istoričarka, magistrirala 1992 („Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918“), doktorirala 2001 („Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914“) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1988. do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, pa prelazi na Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde 2008. postaje vanredna, a 2016. redovna profesorka na katedri za Opštu savremenu istoriju.
U saradnji sa Centrom za antiratne akcije 1993. radi na projektu analize udžbenika. Sa Milanom Ristovićem piše i uređuje školske dodatne nastavne materijale „Detinjstvo u prošlosti“, nastale u saradnji istoričara svih zemalja Balkana, koji su objavljeni na 11 jezika regiona. Kao potpredsednica Komiteta za edukaciju Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi iz Soluna, urednica je srpskog izdanja 6 istorijskih čitanki za srednje škole. Dobitnica je odlikovanja Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske.
Knjige: Iskušavanje načela. Srpska socijaldemokratija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994), Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o “zlatnom dobu srpske demokratije” (2003, 2019) – Nagrada grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003; Srbija 1804-2004 (sa M. Jovanovićem i Lj. Dimićem, 2005), Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008), Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije (2010), Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011), Iza zavese. Ogledi iz društvene istorije Srbije 1890-1914 (2013), Rađanje globalnog sveta 1880-2015. Vanevropski svet u savremenom dobu (2015) i Populism the Serbian Way (2017).
O Latinki, onako kako ona ne bi volela
Novi magazin – Ne umem da napišem ovaj tekst. Ne samo zato što moja tuga ne želi da je delim sa drugima. Ni zato što ne prihvatam da se Latinka više neće javiti na telefon…
Vizija iz sna
VIDEO – U panel diskusiji o srpsko-hrvatskim odnosima održanoj u Beogradu govore Dubravka Stojanović, Hrvoje Klasić, Katarina Peović, Tomislav Žigmanov, Petar Mamula i Nebojša Novaković.
Prvi svetski rat – rat dugog trajanja
Iz arhive, povodom Dana primirja u 1. svetskom ratu: Svi su se nadali da će se vratiti na Belle epoque, da će nastaviti tamo gde su stali ili uleteti u „lude dvadesete“. Ali nije išlo. Više ništa nije bilo isto.
Raspad
Na predlog slušaoca iz Sarajeva ponavljamo autorkinu uporednu analizu raspada Austrougarske monarhije, Jugoslavije i eventualnog raspada EU, koju je izložila u radio emisiji Peščanik 2012.
Ruske ideje i srpske replike
VIDEO i transkript – Seminar YugoLaba Instituta za filozofiju i društvenu teoriju o knjizi Latinke Perović. Govore, između ostalih, istoričar Milan Subotić i istoričarke Dubravka Stojanović i Latinka Perović.
Intervju
Prometej.ba – Da li će nove komunikacije udrobiti nacije u pojedince kojima kolektivi neće biti potrebni ili će se nacionalne zajednice uvećati u neke nadnacionalne tvorevine, to ne može da se predvidi.
Svakodnevni život Beograđana u vreme španske groznice 1918-1919.
Iz zbornika o epidemijama u Srbiji: Lekari su ili umrli od tifusa ili se povukli sa vojskom preko Albanije, pa ih je u Beogradu ostalo samo 7.
Pola veka XX veka
Pred međunarodni sajam Biblioteke XX vek u CZKD-u – Ova knjiga je priča o Biblioteci XX vek. Ove godine ona slavi pola veka postojanja. To je duže od trajanja većine modernih država.
Industrija nacionalnog transa
VIDEO i transkript – 30 godina samostalnosti Hrvatske i Slovenije: Mentalna priprema za ratove devedesetih počela je u Srbiji najmanje 10 godina pre prvih oružanih sukoba. Govori Dubravka Stojanović.
Obranimo povijest
AUDIO – Zagrebačka sesija Krokodilovih razgovora o reviziji istorije, govore Tvrtko Jakovina, Miljenko Jergović, Dubravka Stojanović, Dana Budisavljević, Ida Prester, Goran Vojnović, Vlado Vurušić.
Granit od papira
Recenzija knjige Mijata Lakićevića „Desimir Tošić: Između ekstrema“ – Nisam mogla da se odlučim kako bih ovu obimnu studiju okarakterisala: kao biografiju 20. veka, knjigu-arhiv ili anale.
Dejton – 25 godina
Video temat i transkript povodom 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Govore Dubravka Stojanović, Dragan Markovina, Vladimir Gligorov i Dino Mustafić. Razgovore vodi Svetlana Lukić.
Kad biste prvi put videli Borku
Danas – Ništa nije moglo da me pripremi za prvi susret s njom u SKC-u, na osnivačkoj skupštini Evropskog pokreta. Imala je dugu hipi haljinu i dovikivala nešto s mesta.
Ko je prvi počeo?
VIDEO – 13. juna 2020. objavljena je Deklaracija „Odbranimo istoriju“. Govorili su: Vladimir Arsenijević iz Udruženja KROKODIL i istoričari Dubravka Stojanović i Milivoj Bešlin.
Herd democracy
Debates on Europe – Medicine is struggling to understand all the mysteries of the coronavirus, but coronavirus has fully unveiled the mysteries and mechanisms of many political regimes.
Demokratija krda
Debates on Europe – Medicina ima probleme da razotkrije tajne korona virusa. Za razliku od toga, korona virus je u potpunosti razotkrio tajne i mehanizme na kojima počivaju mnogi režimi.
Intervju
Nova S – Užasno mi je važno da svaku priliku iskoristim da kažem da sve zavisi od nas! Nije istorija sudbina koja nas baca čas levo čas desno. Mi smo odgovorni za to kako ćemo iz ove krize izaći!
Intervju
Lupiga – Uvek se borim protiv toga da se istorija predstavlja kao neka prirodna pojava, letnja oluja, nešto što nam se „desilo“, kako se o njoj često govori. Na primer često čujete – „i onda je došao rat“.
Da li će svet posle korone biti poluprazan ili polupun?
Nedeljnik – „Posle Korone ništa više neće biti isto“. To je rečenica koja se najčešće može čuti ovih dana. Kako kao istoričarka tu mogu da pomognem?
Na Sretenje
Zove Svetlana Lukić, kaže da se približava Sretenje i da mora da se piše. A Lukić se ne odbija. Na žalost, nemam ništa novo da kažem o 185 godina od prvog srpskog, Sretenjskog ustava.
Daleko je Teheran
Kad je postalo jasno da je ukrajinski avion pogodila iranska raketa, prva misao mi je bila da Iran to nikada neće priznati, da se žrtvama niko neće izviniti, da vlasti neće pokazati žaljenje, kajanje…
Šta će nam Evropa?
Novi magazin – Dva veka od osamostaljivanja Srbija je na dnu, ne samo Evrope već regiona: od BDP-a preko procenta visokoobrazovanih do smrtnosti od raka materice ili zagađenja vazduha.
Monika u zemlji čuda
Tragedija otete devojčice je u samo nekoliko dana razobličila Srbiju. Mogli smo da vidimo kako funkcionišu državne institucije, šta u svemu tome rade medji, koja je reakcija društva.
Gde smo, ono, stali?
VIDEO i transkript – 3. oktobra je održana 20. tribina Nije Filozofski ćutati u novoj školskoj godini. Govore Svetlana Lukić, Miodrag Zec, Dragoljub Bakić, Dušan Petričić i Dubravka Stojanović.
Balkanization of historical memory
The creation of new states means producing new borders and changing old ones. It creates problems not only with customs, traffic, passports, and currencies, but also with historical memory.
Kaldrma
Beograd na prelazu 19 u 20. vek: Dešavalo se da se kaldrma izvadi iz jedne ulice i prebaci u drugu. Tako su se stanovnici Požarevačke ulice 1912. pobunili što se kamenje iz njihove ulice odnosi…
Balkanizacija istorijskog sećanja
Memorijske granice su čvršće od onih državnih; one uspešnije od bilo kakvog zida ili žilet žice ograđuju zavađene narode. Preko državnih granica možete da pređete, ali preko memorijskih ne.
A lesson from Gornji Brestovac
One mathematician has left Serbia and moved to Saudi Arabia. Because of this transfer, Belgrade University lost points. If this is true, I’m not sure if we should even have one.
Nauk iz Gornjeg Brestovca
Jedan je matematičar otišao iz Srbije, prešao u tim Saudijske Arabije i – eto! Beogradski univerzitet je zbog njegovog transfera izgubio bodove, citiranost, rangiranost.
University on a silver platter
The Ethics committee of the University referred the case of Sinisa Mali’s doctoral thesis back to the Faculty of organizational sciences for deliberation, in spite of the request to deny approval of that PhD.
Univerzitet na tacni
Odbor za profesionalnu etiku je vratio slučaj doktorata Siniše Malog na ponovno odlučivanje FON-u, iako se u žalbama tražilo da se utvrdi plagijat i uskrati dodela doktorske diplome Siniši Malom.
