Plavokosa Evropa

Kerim ima dvanaest godina i želi svima da objasni da je „pravi Francuz“. „Zaista“. On nosi patike zlatne boje i upravo je na praksi u radnji sportske opreme u La Triniteu, predgrađu Nice. Njegov deda je došao iz Tunisa u ovaj grad na Sredozemnom moru.

Naravno, Kerim zna za Front National (FN). „Da, to su oni sa plavokosom ženom“. Uzeo je još jedan čips, onaj sa ukusom sira, njegov omiljeni. Uskoro će podnevna pauza.

U Francuskoj je ovih dana mnogima ponovo bitno da budu „pravi“ Francuzi. Plavokosa žena na čelu desničarskog Front Nationala, Marine Le Pen, stalno je na radiju i televiziji ili u novinama. To su primetili i Kerimovi školski drugovi. Njima bi u 2014, godini evropskih izbora, moglo postati još važnije da budu pravi Francuzi.

Možda ćemo tada čuti još više od Marine Le Pen. Ona pravi razliku između onih koji u Francuskoj žive već generacijama i pripadaju „velikoj naciji“ i onih „koji su došli samo zbog novca i slabe našu zemlju“.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, njena partija stoji veoma dobro, baš kao i Geert Wilders i njegova Partij voor de Vrijheid (PVV) u Holandiji. Njih dvoje su jesenas najavili osnivanje zajedničke frakcije u Evropskom parlamentu. U novom savezu bi bilo više novca za saradnike, prevodioce, PR i više vremena za učešće u parlamentarnim raspravama.

Brisel bi na ovaj način osetio novu snagu desnice, to jest svih onih poslanika koji principijelno odbijaju zakone EU. Već sada ih je više od stotinu. Ukoliko se Wildersu i Le Pen priključe i flamanski Vlaams Belang, desničarsko-populisitčki Švedski demokrati, italijanska Lega Nord i Slobodarska partija Austrije (FPÖ), imaćemo širok antievropski blok u Evropskom parlamentu.

Le Pen i Wilders žele da budu vođe ovog bloka. Do sada su svoje birače tražili na gradskoj periferiji, u bezličnim mestima poput Kerimovog La Trinitea ili u holandskom Volendamu, gde bi mogli da žive Henk i Ingrid, fiktivni idealni par i omiljena tema Wildersovih govora. Zgrade u La Triniteu zaklanjaju nebo. U centru je tržni centar sa 1.100 parking mesta. Mesto je udaljeno samo nekih 10 kilometara od palmama oivičenih peščanih plaža Nice. Međutim, za ljude iz ovog pregrađa distanca je daleko veća. Oni su siromašni, a stanarine visoke, kao i svuda na Azurnoj obali. Trosobni stan, kao onaj u kome žive Kerim i njegova porodica, iznajmljuje se za 900 evra mesečno. „Lepo je ovde“, objašnjava Kerim. Mnogi mu u školskom dvorištu dovikuju da treba da se vrati kući. „To su idioti. Ovde sam rođen.“

Deset hiljada ljudi, 8,2 odsto nezaposlenost, manje od francuskog proseka. Žene za novu frizuru plaćaju 35 evra, a u pekarama čokoladne figurice Deda Mraza. La Trinite je jedno od onih tipičnih mesta u kojima bi desni ekstremisti trebalo da odnesu pobedu na predstojećim evropskim izborima.

Ranije je unutrašnjost Azurne obale bila naklonjena levici, često i komunistima. Tako je bilo i u porodici Fréderique Dupont. Ova 43-ogodišnjakinja radi kao babica. „Siromašnima se sve više daje, a bogatašima sve manje uzima. A ja sam obični radnik koji sve to plaća.“

U stvari, njoj ide prilično dobro. Kratko ošišana žena nosi nove zimske čizme i kaput sa 70% kašmira. Sedi pored kolica za kupovinu do vrha ispunjenim hranom i božićnim ukrasima dok govori o novcu i kako je sve skupo i razmišlja da glasa za Front National. „Le Pen brine za radnike.“

Marine Le Pen umešno koristi difuzne strahove od pada na socijalnoj lestvici. U njenim onlajn izbornim spotovima mogu se videti plaže na Korzici i polja suncokreta u Provansi uz prateću poruku: „Francuska je divna. Dozvolite da je zaštitimo.“

Marine Le Pen posebno dobro prolazi kod žena, za razliku od svog oca i osnivača partije Jean-Marie Le Pena, ratnog veterana koji je uvek delovao razjareno. „Ona donosi nešto novo“, smatra Dupont.

Le Pen na izborima za Evropski parlament očekuje podršku onih koji su već jednom glasali protiv Evrope. Na referendumu za Evropski ustav održanom 2005, 55 odsto građana Francuske je glasalo protiv. Ovim pitanjem se Francuska bavila mesecima. Raspravljalo se u univerzitetskim salama, metrou, na televiziji i to tako strastveno kao da je reč o etičkim pitanjima poput veštačke oplodnje. Posle francuskog Ne, Brisel je odustao od evropskog ustava.

Francuzi nikada nisu bili toliko opijeni Evropom kao Nemci. U Francuskoj je izlaznost na prošlim izborima za Evropski parlament bila samo 40 odsto. A danas se mnogi smatraju žrtvama evrokrize. Nezaposlenost je visoka, kompanije redom bankrotiraju. To nije mogao da promeni ni predsednik Hollande. On štedi, a mnogi misle da radi baš onako kako Brisel želi i da je prihvatio politiku Angele Merkel. Francuska građanima Francuske izgleda nemoćno, što je savršena prilika za Front National.

Le Pen će se u Briselu zalagati za povratak franka kao valute, reći će Ne „evropskim tehnokratama“ i „neograničenoj migraciji“. Ministar za „suverenitet“ bio bi zadužen za povratak nadležnosti iz Brisela u Pariz, poput subvencija za francuske zemljoradnike. U principu, Front National želi povratak u pedesete godine prošlog veka.

Stotinama kilometara severno, Geer Wilders se uzda u običnost Henka i Ingrid. Zato ga voli gradić Volendam.

Volendam leži na severu Holandije na obali jezera Markermeer i ima nekih 20 hiljada stanovnika, ranije većinom ribara, a danas majstora. Svakog jutra širom Holandije bruje minibusevi koje razvoze radnike, da bi predveče zakrčili autoput koji vodi na sever od Amsterdama. Ljudi vredno rade za kuću, decu i porodicu. Koje je onda idealnije mesto za život izmišljenog para „vrednih Holanđana“, Henka i Ingrid, ako ne Volendam. Henk i Ingrid su belci, dolaze iz nižeg srednjeg sloja i kako je to Wilders jednom opisao „niko im ništa ne poklanja“.

Theo Koning bi mogao da bude Henk. Ovaj 57-ogodišnjak je otišao u prevremenu penziju i teško da bi se više Volendama moglo smestiti u njegovu biografiju. Kao tinejdžer se prijavio za rad na brodu. Kasnije, kada je ribarstvo počelo da propada, otisnuo se u zidare. Ubrzo je posao procvetao, radilo se u Nemačkoji i Belgiji, nekada i sedam dana nedeljno. Theo Konig je snažan čovek, bujne tamne kose i zdravog izgleda. Naporan posao ga je očvrsnuo.

Njegov sin, koji je preuzeo vođenje očevom firmom, sada se suočava sa jeftinom konkurencijom iz istočne Evrope. „On gipsuje za 3,4 evra po kvadratnom metru. Poljak ili Rumun to čine za 2,25 evra i ne plaćaju poreze, dok nama država uzima polovinu“. Računica je jasna: „Poljaku ostaje više“. Kada se podvuče crta ostaje samo da se glasa za Wildersa. On već dugo upozorava da Istočnoevropljani otimaju poslove Holanđanima, a vlada ništa ne čini da to spreči. Wildersova partija je na prošlim izborima za Evropski parlament ostvarila svoj najbolji rezultat u Volendamu, gde je osvojila čak 49,9% glasova.

Wilders i Le Pen idu u socijalna žarišta, tamo gde se oseća neizvesnost i gde su nekada radničke partije uživale najveću podršku. Oni ukazuju na uzroke za takvo stanje: stranci, vlada, Evropa.

Theo Koning podržava to što PVV i FN vode antievropsku kampanju. „Pa ne možete samo tako otvoriti granice. I svi ti evropski zakoni, kakva budalaština“. Naravno, u maju će ponovo da glasa za PVV. Velika većina birača PVV-a podržava saradnju sa Front Nationalom. Važnije je da potisnemo Evropu, nego da se slažemo po svim tačkama.

Međutim, u ovom samodovoljnom mestašcetu nećemo čuti ništa o islamu, jer ovde i nema imigranata. Geert Wilders je van zemlje poznat pre svega kao antiislamista, dok je u Holandiji njegov desničarsko-populistički diskurs obojen drugim pitanjima.

PVV još od 2006, kada je prvi put izašao na izbore, zahteva „više plavog na ulicama“ radi bezbednosti i „više pomoći oko kreveta“ u oblasti nege za starije. Wilders je takođe bio jedan od glavnih inicijatora kampanje za odbijanje evropskog ustava.

„Nije reč o rasizmu“, kaže Jan Soek, vlasnik ribljeg štanda na obali volendamskog jezera, „već o radnim mestima“. Njemu se dopada ideja o smanjivanju pomoći imigrantima i preusmeravanju tog novca za brigu o starijima. Trenutno razmišlja da glasa za Wildersa.

„Oni ne žele ništa da promene“, kaže Soek sležući ramenima. Suština holandskog desnog populizma je optuživanje političkog establišmenta i elita koji su se navodno otuđili od naroda, iz koga je Wilders stvorio Henk i Ingrid.

Bina na kojoj se pojavljuju Wilders i Le Pen svakodnevno postaje sve veća. A naročito ona medijska. U jutarnjem programu na televiziji, jednog ponedeljka u decembru gostovala je poslanica Marion Maréchal Le Pen, 23-ogodišnja rođaka Marine Le Pen, iste večeri su intervjuisali Marine u popularnoj radio emisiji, da bi se oko 22 sata u političkoj televizijskoj emisiji pojavio i potpredsednik Front Nationala. U poslednje vreme mnoge javne ličnosti otvoreno pružaju podršku FN-u. Poslednji je to učinio Alain Delon.

„Front National je danas sasvim normalna partija“, smatra Yves, dok radi u svojoj bašti 35 kilometara severno od Nice. Glasaće za FN u maju, ali nije želeo da kaže svoje prezime. „Ne mora svako da zna“. Ovaj 51-ogodišnjak je odrastao u Duranu. On voli svoje selo i svoju 1.000 kvadratnih metara veliku baštu u kojoj satima okopava cveklu, sadi pasulj i vilama raspoređuje đubrivo.

Desni ekstremisti su uspeli da ubede i zadovoljne ljude poput Yvesa da žive znatno lošije. FN je u pitoresknim selima na Azurnoj obali osvojio 40% glasova na poslednjim predsedničkim izborima. Isti rezultat je ostvario i u Duranu. Fasade na kućama u ovom mestu su dobro očuvane, na crnoj tabli u zgradi opštine žena pod imenom „Iris“ reklamira kurseve joge, jedna porodica želi da proda svoju „kao novu“ kamp prikolicu, a druga kosilicu.

Upravo sada, u decembru, počinje žetva maslina. Meštani prostiru velike mreže ispod stabala, a onda velikim štapovima udaraju po granama, onako kako se to radi još od 17. veka. U mnogim baštama se može videti ugalj. Da nije modernih automobila, učnilo bi vam se da ste se vratili u 60-e godine prošlog veka. „Želimo da sve ostane onako kako je sada“, objašnjava Yves. Ali čega se plaši? „Oni u Briselu će jednom da odluče da više ne smem da berem svoje masline.“

Yves nije upoznat sa izbornim programom Marine Le Pen, niti ga on interesuje. On je samo jedan birač koji „prema osećaju“ glasa za ekstremnu desnicu. On ne zna ni ko je Geert Wilders, ali smatra da „ćemo opet dobiti briselsku partiju, ako Le Pen bude sarađivala sa Holanđaninom. Kakva besmislica. FN bi trebalo da se stara o francuskim, a ne o holandskim selima. Ja nisam ekstremni desničar. Ja volim svoju zemlju.“

Međutim, Marine Le Pen jeste ekstremna desničarka, čak i kada pažljivo bira reči. Jednom je religiozne muslimane opisala kao „grupu klečećih zečeva“. Rado bi zabranila imigraciju iz stranih zemalja i sve češće zagovara uvođenje smrtne kazne. U kampanji učestvuje i njen otac, koji je nedavno na jednom skupu rekao da „su Romi smrdljivi problem“.

Drugi članovi FN-a se ponašaju otvoreno rasistički. Dva člana su prošle nedelje isključena iz partije jer su tamnoputu ministarku pravde, Christiane Taubeiru, uporedili sa majmunom. Glavni kandidat na lokalnim izborima u Strazburu predlaže da se kriminalci gone policijskim psima i da se porodice izbacuju iz socijalnih stanova ako je neki od njihovih članova krivično osuđen.

„Plavokosa žena“ Le Pen i njene pristalice ne prave probleme samo Kerimu u školskom dvorištu, već bi uskoro mogli da postanu veliki problem za celu Evropu.

Na volendamskoj pijaci srećemo i Ingrid. „Da, zaista se tako zovem“, odgovara plavokosa žena. Ingrid Tol je zatrpana torbama posle božićne kupovine. Ova 40-ogodišnjakinja radi u prodavnici cipela, nosi elegantni crni kožni mantil i velike minđuše. I ona će glasati za PVV.

Nju najviše brine kriminal. Krađe, „više ne možete ni bicikl da ostavite napolju“, a onda i provale. Nedavno je njen muž izašao iz kuće da popuši cigaretu „i video je jednog Istočnoevropljanina kako fotografiše kombi našeg komšije. Odmah smo pozvali policiju.“

„Ovo nema veze sa diskriminacijom. Svi ljudi su jednaki!“, nastavlja Ingrid. Ipak, privukao ju je socijalni profil PVV-a i zahtev za oštrijom kontrolom granica, jer njihovo otvaranje nije donelo nikakve koristi ovoj zemlji. „Da li su nam zaista potrebni poljski radnici, ako će zbog toga Volendamci da izgube svoj posao?“ Ingrid Tol priznaje da se još uvek nije informisala o „negativnim stranama“ PVV-a, a nije baš dobro upoznata ni sa njihovim izbornim programom.

To je ono što je povezuje sa uzgajivačem cvekli iz južne Francuske.

 
Annika Joeres i Tobias Müller, TAZ, 28.12.2013.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 02.01.2014.