Zastava Srbije

Foto: Predrag Trokicić

Čim se u nevelikoj javnosti, pre svega tvitera, pojavi neka informacija koja vlastima ne ide u prilog – pojavi se i predsednik države da ispegla stvar. Prvo pljune neobožavaoce vlasti, valjda da malo pofajta pre peglanja, pa onda krene: poslanici vladajuće većine su strašnije napadani od pripadnika nevladajuće manjine, pokušaj ubistva Borka Stefanovića nije ništa u poređenju sa „onim što je pokušao nekog dugog da okreće na ražnju“ (nije pokušao!), sede tako dva čoveka u kafani pa dođe treći i da im osamsto evra da uplate za partiju, sretne slučajno predsednik države neke momke i oni mu baš kažu kako on dobro radi i oni mrze Đilasa ali idu na protest iz zezanja…

I za to peglanje mu nisu potrebni ni dokazi ni svedoci čak ni elementarna logika i pristojnost. Ma ne pokušava ni da zvuči verodostojno. Evo, momci koje je navodno sreo više zvuče ko Sarma iz Sivog doma nego kao ovovremena omladina – oni još uvek koriste poštapalicu „ovo, ono“ (da mu nisu ispričali i vic o tri debela Nemca?).

Za peglanje su posebno zgodni oni koji ne mogu da se brane. Deca na primer. Ne samo da je, u pokušaju da ispegla protest „Mame su ljute“ održan jer su mame i bebe izostavljene iz budžeta, otišao da bez ikakve zaštite (novorođenčadi, ne sebe) deli novac prvim bebama u novogodišnjoj noći – nego je uspeo i da diskriminiše dve devojčice udelivši im upola manje nego dečaku. Dobro, to je dan kasnije ispeglala beogradska vlast (ruka ruku mije) objavivši da će svo troje ipak dobiti isti iznos. Ali se onda pojavila vest da je račun Ministarstva odbrane blokiran (uprkos najvećim izdvajanjima u budžetu) i da su plate morale biti isplaćene sa računa Prihvatilišta za nezbrinutu decu. I šta da radi predsednik države nego da i to ispegla. I pofajta tako što će, bezrazložno obilazeći Prihvatilište, tom prilikom još bezrazložnije popljuvati opoziciju.

Naravno, od onih koji ne mogu da se brane najbolji za peglanje su ipak – mrtvi. Pa smo tako, u susret godišnjici ubistva i protestima najavljenim za taj dan, od predsednika države mogli čuti da je jedino on bio „neka vrsta dobrog poznanika“ Olivera Ivanovića. „Ne mogu da kažem veliki prijatelj, to bi možda neko drugi trebalo da kaže“. Nije nam rečeno ko je taj drugi (ne sumnjajmo da će se pojaviti) ali nam je zato rečeno da svi ostali samo žele da zloupotrebe to ubistvo. Tek da ni uz ovo peglanje ne izostane fajtanje.

Peščanik.net, 07.01.2019.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)