Nije slučajno da Rusi upravo Pobedu nazivaju najvažnijim događajem u istoriji zemlje. U stvari, to je jedna od poslednjih spona koje još kako-tako drže naše atomizovano društvo. Zato zaprepašćuje lakomislenost s kojom sadašnja vlast devalvira ovaj neprocenjivi kapital, prilagođavajući Pobedu svojim trenutnim potrebama.
Pre tri godine Putin je rešio da iskoristi okruglu godišnjicu za to da na jedan dan postane glavni šef planete, budući domaćinom svetskim liderima koji su smatrali svojim dugom da odaju poštu podvigu i žrtvama naroda Rusije. Ovog puta su u Kremlju smatrali za neophodno da demonstriraju dosad neviđenu vojnu moć. Čitava armada aviona proleteće nad Crvenim trgom na visini od 300 metara. Kao u stara dobra vremena, u paradi će učestvovati strategijske i taktičke rakete, sistemi plotunske paljbe i novi tenkovi. Vladimir Putin je ovako objasnio potrebu takve parade: “To nije zveckanje oružjem; mi nikome ne pretimo, nemamo nameru da to činimo, nikome ništa ne namećemo – mi svega imamo u dovoljnim količinama. Ovo je demonstracija naših rastućih mogućnosti u sferi odbrane. Mi smo u stanju da zaštitimo svoje ljude, svoje građane, svoju državu, naša bogatstva. A imamo ih sasvim dovoljno.”
To jest Rusija, kao nekada SSSR, želi da svojim potencijalnim protivnicima pokaže svoju snagu. Sovjetsko vojno rukovodstvo je čak pokušavalo da blefira za vreme tih parada. Sredinom pedesetih, nekoliko strategijskih bombardera su leteli u krug, ne bi li stvorili utisak da aviona ima mnogo više nego što ih je stvarno bilo.
Ali, u današnjoj situaciji, bez obzira na obilje dovučene vojne tehnike, teško da će nam uspeti da zaplašimo bilo koga (sem, možda, Gruzije). Na Zapadu sasvim dobro znaju pravu cenu izjava o “rastućim mogućnostima”. Prvi potpredsednik vlade Sergej Ivanov već mesecima zvoni na uzbunu: državni program u naoružanju praktično je propao. Industrija nije u stanju da ispuni porudžbinu: do danas je potpisano ne više od 65 odsto planiranih ugovora. Uzrok je jasan: industrija ne želi da sklapa ugovore u uslovima naglog rasta cena sirovina, materijala i sastavnih komponenata. Ivanov je sebi dopustio izraze koji praktično znače vanekonomsku prinudu na ispunjavanje obdbrambenih porudžbina. On je zahtevao da se “zakonski utvrdi norma, da se spunjavanje odbrambenih porudžbina smatra prioritetnim i obaveznim zadatkom svih industrijskih preduzeća – nezavisno od oblika svojine”. To može da znači samo jedno: vojna tehnika koja je proglašena za savremenu, a koja će proći Crvenim trgom i proleteti iznad Kremlja, još mnoge godine će postojati u vidu pojedinačnih primeraka. I to ni za koga nije tajna.
I šta nam je onda ostalo? Neki čudan militaristički šou koji je namenjen veličanju – da li prethodog, da li novog gazde. I koji ima veoma posredan odnos prema našem narodnom podvigu. Ah da, pretrpana petrodolarima država je obećala da će do 2010 godine, do 65-ogodišnjice Pobede, obezbediti stanove za 55.000 ratnih veterana koji sve do sada čekaju da i na njih dođe red. Zanimljivo – koliko bi se stanova moglo izgraditi već sada za više od milijardu rubalja, koje su izdvojene za saniranje štete, koju će prolaskom kroz centar Moskve napraviti vojna tehnika?
Ali, koga to interesuje? Stil “Pobeda-lajt” ima svoje zakone.
Ежедневный журнал, 09.05.2008.
Preveo Pavle Rak
Peščanik.net, 15.05.2008.
Srodni link: Snimak ovogodišnje parade u Moskvi (BBC)
