Foto: Jasmin Brutus

Foto: Jasmin Brutus

“Aufstehen, aufstehen, arbeit macht frei!” – već su i promukli novi gospodari u kuršumlijskoj opštini dok kundacima i bajonetima iz kancelarija izbacuju pripadnike Demokratske stranke i Ujedinjenih regiona; dresirani vučjaci kidaju delove tekstila i kože simpatizerima ovih slobodarskih udruga, oficiri pobedničke partije grubo odvajaju tadićevce od šaltera, pečata i heftalica! Progonjenima je naloženo da čiste grad, njegove godinama zapuštane trotoare, kolovoze, parkove, da otpušavaju začepljene odvode, da kose travu, okupator je toliko siguran u sebe da je pojedinim robovima dao i trimere, kosilice koje bi ovi u trenucima očaja mogli upotrebiti kao oruđe protiv ugnjetača, drugi su pak od nove vlasti zadužili četke, grabulje, možda i koju šticu od zahoda…

Zulum je dopro do ušiju Jelene Trivan koja na zlo nije odgovorila nasiljem, nije pokušala da među poniženima i uvređenima organizuje ustanak, pa njena se stranka odavno stidi 7. jula, i dosta joj je ustanaka, nego je poslala aber ombudsmanu: evo šta se sa cvetom činovništva čini, članove DS-a i URS-a i staro i mlado gleda dok čiste kasabu, a zašto, samo zato što su čovečanstvu želeli dobro i što su ne pitajući za cenu stali na stranu DS-a i URS-a: “Članovi i simpatizeri DS i URS u Kuršumliji prisiljeni su da čiste grad! Da obavljaju poslove na kojima nisu zaposleni i bez ikakvog rešenja, sistematizacije ili pravnog akta rade poslove namenjene ponižavanju i ugrožavanju ljudskog dostojanstva!”

Da su im naprednjaci rekli: “Slušajte, debeli ste, pogureni, pospani, ima svi da igrate tenis u centru grada, stigla je šljaka, mreže i kreč za linije”, bilo bi đene-đene, ovako, čisti ulicu dok ti dete sedi u kafiću ili izlazi iz kladionice – ne ide!

&

Blagi i dobri Gospodine naš, daj da ombudsman nije na moru, pomozi da mirovne snage po njegovom visokom nalogu a pod zastavama i oružjem što pre umarširaju u žalnu Kuršumliju, da spasu potlačene pre nego što ovi popadaju u komu usled sunčanice, poniženosti i svekolike ljudske ugroženosti.

Srbija, mati moja, ima poslove namenjene ponižavanju i ugrožavanju ljudskog dostojanstva, i za te se poslove zna, tlačilište je znači već ko zna koliko dugo aktivno, samo su sada ti bolesno smišljeni poslovi dodeljeni pogrešnoj klasi, a može biti i pogrešnoj rasi! Kako ono reče Fuše Napoleonu kad je ovaj navrat-nanos streljao svog političkog protivnika: “Veličanstvo, ovo je gore od zločina, ovo je greška!”

(Da li građani zaposleni u Gradskoj čistoći imaju licencu i monopol bavljenja poslovima smišljenim da čoveka ponize, a ljudsko dostojanstvo da mu srozaju?!)

&

Ne bih stavio ruku u vatru da nije nova opštinska komanda posegla i za kojom kazneno-vaspitnom merom, možda je doista u pitanju i čitava kaznena ekspedicija, nije svak kadar da se suzdrži od osvete i zluradosti, ali čak i ako su dični činovnici kao predstavnici prethodnog, nenarodnog režima isterani malo na vazduh da za platu učine i nešto što će se odmah poznati, ako su se i našli u nebranom grožđu, gde nikome ne mogahu reći “dođite u iduću sredu” – neće se svačije srce ispuniti gorčinom kao srce potpredsednice.

Ne znam kako će ombudsman pripretiti novim kuršumlijskim glavešinama opredeljenim za veliko spremanje po uzoru na kinesku revoluciju, gde je i poštena inteligencija bivala odvođena na njive da golim rukama hvata krompirovu zlaticu, ali bi najpre potpredsednicu najveće nevladajuće stranke morao da oštro i javno ukori zbog rasizma. Po služb. dužnosti. I on i profesorka Nevena iz Niša, zaštitnica ravnopravnosti. Jer, u rečima i stavu glasnogovornice DS-a ima nečeg rasističkog, pa zvali mi taj rasizam partijskim, činovničkim, ili rasizmom uspešnih, povlašćenih, razmaženih: jeste njen posao da bude rečita, zna se da bi oko stranke i oko predsednika od sebe same napravila bedem ljubavi, kao one nezaboravne građanke oko Miloševićeve kuće, jeste partija umnogome kao kuća na klizištu, ali u zajapurenom apelu da se progon demokrata i regionata smesta prekine ima nečega što ne ide ni u kola ni u sanke, što se ne uklapa ni u liberte, ni u fraternite, ni pogotovo u egalite, a što je Demokratsku stranku koštalo izbora.

&

Zna se, brate, tačno ko može, ko treba i ko mora da čisti ulice, prazni kontejnere, plevi leje po parkovima, a da mu to bude počast i korak napred dostojanstva što se tiče, zna se ko može da potkresuje živu ogradu pred Svetom Opštinom i da se baš ponosi time što već godinama radi u gracku čistoču. Za druge ljude, pripadnike kavkaske bele rase, odane Jeleni Trivan i vrhovnom vođi koji tumara levo-desno kao neki Prometej-slobodnjak, rad sa trimerima i grabuljama, ma i na svega nekoliko dana, dno je i naličje života.

Ili potpredsednica stranke drži da uzbunu mora podići sada, dok Veliko zlo ne uzme maha?! Šta, strepi da će članovima i simpatizerima DS-a biti polupani izlozi, da će mili i dragi ktitori njezine stranke biti prisilno preseljeni u budući zloglasni kuršumlijski geto, odakle zna se – marvenim vagonima u logor malo žešći od ovog radnog i otvorenog, u kome su se obreli već na početku vladavine SNS-a?

Zaista: ako je čišćenje grada posao namenjen ponižavanju i ugrožavanju ljudskog dostojanstva, dajte da se što pre okanemo te nazovi higijenske mere! Svim dosadašnjim žrtvama Srbija ima da se izvini i da im isplati obeštećenje srazmerno godinama koje su provele u sramu, samopreziru i poniženosti.

Peščanik.net, 23.08.2012.