Saša Janković

Saša Janković, foto: PSG

Posle poraza Saveza za Srbiju (SzS) na lokalnim izborima u Lučanima iz politike se povukao, jer, kako kaže, nije uspeo da ispuni ono što je obećao – Saša Janković. Ne, Pokret slobodnih građana na čijem je čelu Janković bio, nije učestvovao na izborima u Lučanima, kao što ni ranije nije pristupio SzS-u. Pobedu je u Lučanima najavljivao SzS, da bi na kraju izbore završio sa oko 9 odsto osvojenih glasova spram više od 60 odsto glasova za Vučića. A opet, pored svih čelnika SzS-a, ponovimo, iz politike se povukao samo Janković, koji sa njima uporno nije hteo da ima nikakve veze.

Janković je u pravu – nije ispunio ono što je obećao. Naravno, nije on jedini koji je izneverio očekivanja, ali jeste jedini, za sada, koji je iz toga izvukao pouku i povukao se. Lokalni izbori od nedelje 16. decembra, održani još i u Kladovu, Doljevcu i Kuli pokazali su pak da u Srbiji danas nije nimalo lako održati (izborno) obećanje dato sa mesta opozicije. Bilo da opozicija izbore bojkotuje, kao u Kladovu, Doljevcu i Kuli, ili na njih izlazi kao u Lučanima – rezultat je isti: pobeda režima. Ako su nešto pokazali ovi izbori, onda treba naglasiti upravo to: ni izlazak na izbore ni njihov bojkot nisu rešenje. A trećeg kao da nema.

Moglo bi se stoga zaključiti da se Janković povukao naprosto zato što ne vidi izlaz iz političkog ćorsokaka u koji je upala Srbija. Da je tako, to bi bio čisti defetizam. Do sada, Janković nije ličio na defetistu. Može li se na slici od nedelje videti još nešto pored onoga što je očito na prvi pogled? Krenimo ispočetka: u Lučanima je SzS poražen sa 9 odsto osvojenih glasova naspram 60 odsto Vučićevih glasova. SzS je poražen i u Kladovu, Doljevcu i Kuli: pošto je u sva 3 mesta na izbore izašlo oko polovine birača – što je velika izlaznost za lokalne izbore, i to još vanredne. To znači i da bojkot nije uspeo.

Razume se, pobedu režima nad SzS-om u Lučanima, kao i izborno brisanje bojkota u druga 3 mesta, možemo pripisati totalnoj uzurpaciji resursa i aparata države u izborne svrhe. Ali, to je bilo očekivano. Morali su znati svi u SzS-u da će to baš tako izgledati. Jer, nije prvi put. Naprotiv, gledali smo to na svim izborima posle 2012. do danas (u nešto manjoj meri od totalne, možda samo u Beogradu početkom ove godine). Stoga zvuči neobično kada SzS tek posle ovih najnovijih izbora najavljuje da na sledeće neće ići ako se ne promene uslovi: pitanje glasi – zašto ste onda izlazili na ove?

Očigledno je da SzS čak ni u vrlo ograničenom obimu resursima i aktivizmom ne može da parira režimu. Pored toga što je očigledno, to je i očekivano – režim je bezočno prisvojio zajednička sredstva za svoje sebične (kriminalne) svrhe i pritom pregazio ne samo pravila pristojnog ponašanja nego i zakon i ustav. Tako se ne može na izbore. Ali, iz istih razloga, tako se ne mogu ni bojkotovati izbori. Bojkot takođe podrazumeva kampanju i traži resurse. To je takođe politička borba – treba ubediti najveći broj građana da na izbore ne izlaze. Pokazalo se, međutim, barem na ovim lokalnim izborima, da će građani iz istih (loših) razloga zbog kojih glasaju za režim takođe i izaći na izbore.

Fokusiran na Lučane, SzS je sasvim zanemario Kladovo, Kulu i Doljevac. Tamo nije bilo nikakve kampanje protiv izbora. Što je režimu omogućilo da svoje udarne jedinice sabere u Lučanima. Protiv takve koncentracije državne i paradržavne moći, SzS nije imao šansu. Ali, ni tu nije kraj lošem planiranju: ne samo što su Kladovo, Doljevac i Kula pušteni niz vodu, nego se SzS umesto u Lučanima trošio na proteste u Beogradu. Ako je iko u SzS-u verovao da protesti u Beogradu mogu biti deo kampanje za izbore u Lučanima – prevario se.

Da tako ne bude, pobrinuli su se, pored ostalih, mediji pod kontrolom režima. Ako su žitelji Beograda i mogli da znaju šta se događa na njihovim ulicama, do žitelja Lučana ta vest probijala se kroz šumu laži. Ako su protesti u Beogradu i bili demonstracija nekakve moći i uticaja SzS-a, čime se pohvalio jedan od čelnika, ta demonstracija imala je isključivo lokalni karakter, što sa lokalnim izborima u Lučanima ima malo veze. To su u SzS-u morali da znaju: ne samo što nisu uspeli da razvuku resurse (i parajedinice) režima na sve 4 izborne opštine, nego su još i vlastite resurse trošili tamo gde to nije imalo smisla, barem iz ugla izbora u Lučanima.

Da zaključimo, ako i nije defetista, Janković je verovatno shvatio da ne ume, ali i da nema resurse da se nosi sa tekućim uzurpatorskim režimom u Srbiji. Mogao je naravno i sebe i nas još dugo da zamajava izlascima pred Vučićevu kancelariju, te da čeka da mu u nekoj novoj podeli karata padne u krilo neka nova funkcija. To nije bavljenje politikom, a pogotovo ne opozicionom politikom. Stoga je u redu što se povukao. Pitanje za SzS pak glasi: da li ste i vi barem nešto do sad shvatili?

Peščanik.net, 18.12.2018.

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Dejan Ilić (Svi tekstovi)