O Sirizi
Na parlamentarnim izborima u Grčkoj pobedila je Siriza, partija radikalne levice. Priznajem da sam sa simpatijama pratio događaje, samu izbornu kampanju, ali me je iznenadilo da je pobednička stranka stupila u koaliciju sa grčkom ekstremnom desnicom. Ono što ih čini bliskim, to je protivljenje, otpor Evropskoj uniji. Po mom mišljenju ne treba razbiti, već preurediti evropsko jedinstvo. Nova levica greši kad se „ortači” s desnicom, umesto da preduzme neophodne napore i da formuliše moderni, levičarski program ujedinjene Evrope. I kao uvereni sledbenik ideje o ujedinjenoj Evropi, od početka nisam bio oduševljeni pristalica briselskih staklenih palata, jer sam imao u vidu da je sadašnja Evropska unija ipak samo savez nacionalnih država, odnosno njihovih elita, koje u svakom trenutku raspolažu pravom veta. Međutim, veliko je pitanje – šta umesto nje? Bojim se da će Sirizina politika, suprotstavljena stavovima Evropske unije, u konačnom zbiru navoditi vodu na Putinovu, i na vodenicu elita nacionalnih država. Da li će Siriza priznati albansku i makedonsku manjinu i da li će im obezbediti kolektivna manjinska prava? Da li će ortodoksna grčka crkva ostati i dalje kao jedina zvanična crkva? Da li će odvojiti crkvu od države? Hoće li grčka i nadalje da sprečava priznavanje severnog suseda pod imenom Republika Makedonia? Za sada nam ne preostaje ništa drugo, nego da čekamo i da se – nadamo.
Značajne promene
Ko kaže da nema promena? Uniforme zaštitne boje zamenjene su versaće-košuljama i armani-odelima. Danas nije dovoljno da čovek bude bogat, treba tako i da izgleda.
Postsocijalistički Mefisto
Vremenom se ispostavlja da je Hendrik Hefgen, glavni junak romana Mefisto Klausa Mana, ipak samo simbolična figura. Naime, kad se roman pojavio, autor je ustvrdio da nije napisao roman sa ključem, već da je samo predočio jedan simboličan tip. U ovom romanu Klausa Mana, zbog svoje kultur-boljševičke prošlosti, glavni junak mora da uloži višestruke napore da bi se prilagodio nacističkom režimu, što mu – konačno – i polazi za rukom. Prema mišljenju vodećih nacističkih političara opoziciona mrlja u njegovoj prošlosti nije neki problem – naprotiv, to ga čini odanijim. I bili su u pravu, Hefgen se našao među vodećim glumcima i, potom, avanzovao na mesto upravnika Državnog teatra u Berlinu. Međutim, nije samo o tome reč! Hefgen nije diletant, ima i nešto talenta. Uz to, ima i izgrađen ukus. Odbija da prikazuje diletantska delca patriotskih autora, i umesto toga stavlja na repertoar pomalo sumnjivog, slobodarskog Šilera. Dotle sme da ide, dalje ni stopu. Drži se pravila političke igre. I to čini Hefgena simboličnim junakom: nije ni diletant, nije ni iskonski talenat. Nije ni čudno što posle svega svako razdoblje rađa svog Mefista – pitanje je samo, da li ga prepoznajemo! Danas to i nije lako, jer se sve spretnije maskira. U privatnim razgovorima s izvesnom nadmenošću i sa zagonetnom ironijom govori o vlasti u čijoj je službi. Iznosi vrlo uverljive argumente da bi bez njega bilo mnogo gore, u tome ponekad ima i neke istine jer, u načelu, stvari uvek mogu da krenu (i) rđavim putem. U autoritarnim razdobljima zaista može da bude koristan, ali čim autoritarnost zapadne u krizu, on će biti poslednji odbrambeni bedem pokleklog režima. Bude li neko ikad tragom Česlava Miloša napisao istoriju post-tranzicionih ketmana, onda će u toj istoriji postsoscijalistički Mefisto dobiti istaknuto mesto.
Urbani purgatorijum
Praznični vikend. Stižu rođendanske čestitke. Iako pada na nedelju, odustajem od ovogodišnje, inače uobičajene rođendanske šetnje Dunavskom ulicom. Istoga dana i grad Novi Sad proslavlja svoj rođendan. Obeležavanje godišnjice gradski oci su zakazali za danas u podne, u Srpskom narodnom pozorištu. Čini mi se kao da su gradski čelnici u nedoumici što se praznika tiče. Podelili su među sobom plišane fotelje, ali ne i ideje, ideale – pomišljam tabanajući Ulicom Braće Jovandić. Samo oprezno, polako, upozoravam sebe. Već mesecima je prelazak preko ove ulice ravan mađioničarskim veštinama. Negde jesenas su počeli radovi na njenoj obnovi, ubrzo su, međutim, i prekinuti. Mnogi od okolnih stanovnika bili su spremni da se opklade, da će radovi do prvog februara biti završeni. Ali, to se nije dogodilo. Zaludne su to bile nade. Juče se jedna gospođa upetljala među betonske žice, stradala joj je haljina. Malo dalje jedan muškarac se okliznuo i opružio se u blatu. U Ulici Braće Jovandić pred očima Novosađana oživljava se svet nemih filmova Maksa Seneta. Fina lekcija iz istorije kinematografije.
Küss die Handés iliberalizam
Nemačka savezna kancelarka Angela Merkel u petočasovnoj zvaničnoj poseti Budimpešti. Na međunarodnom aerodromu List Ferenc, gošću je dočekao mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto s jednim bidermajer buketom. Pred stepeništem zdanja mađarskog parlamenta gospođu Merkel je uz jedan letimični rukoljub dočekao mađarski premijer Viktor Orban. Nemačka savezna kancelarka se susrela i s predsednikom Republike Mađarske, Janošom Aderom. Potom se odvezla na Andrašijev univerzitet gde je od rektora Segedinskog univerziteta primila diplomu počasnog doktora, održala predavanje – ključne reči: sloboda, civilno društvo, pluralizam – a zatim je i odgovarala na pitanja studenata. Na kraju je posetila i peštansku sinagogu, najveće zdanje ove vrste u Evropi, posetila je groblje i odala poštu žrtvama holokausta i, potom, iza zatvorenih vrata, razgovarala je s predstavnicima jevrejskih organizacija u Mađarskoj. U okviru predavanja studentima na Andrašijevom univerzitetu, citirajući Đerđa Konrada, istakla je, da je pluralizam temeljna evropska vrednost. Ako neka vlada u parlamentu raspolaže velikom većinom, naglasila je nemačka kancelarka, ona naročito mora da poštuje opoziciju, jer opozicija nije neprijatelj. Istakla je značaj civilnih udruživanja rekavši da je neobično važno da vlada u njima prepozna partnera. Na konferenciji za štampu koja je počela unekoliko idilično, mađarski premijer je izgovorio čuvenu, od strane Hrvata već odavno patentiranu rečenicu: Danke Deutschland. Angela Merkel je s uvažavanjem primila ovaj gest, ali je jasno rekla da (Orbanova) „vizija jedne neliberalne demokratije nema ničeg zajedničkog sa evropskim idealima otvorenog duštva”. Nemački javni televizijski servis ZDF je izvestio da je gospođa Merkel održala u Budimpešti kratki kurs o demokratiji, i da je njene reči Orban slušao „skamenjena lica”. Prema mišljenju portparola Orbanove stranke Fides, susret je bio uspešan i plodonosan.
Autonomija.info, 07.02.2015.
Preveo Arpad Vicko
Peščanik.net, 08.02.2015.