Istoričari će ono što se dogodilo tog septembarskog jutra pre 10 godina zabeležiti kao najdestruktivniji teroristički čin do tada. Ali pretpostavljam da će i proteklu američku deceniju okarakterisati kao jednu od najgorih reakcija u istoriji.

Naravno da su teroristi i priželjkivali takvu neodmerenu reakciju. Iz takve perspektive, deveti septembar bio je i jedan od najuspešnijih terorističkih napada u istoriji, budući da je uvukao SAD u dva još uvek nerazrešena rata, iscedio preko trilion dolara iz bužeta do sada, i naneo štetu američkoj moći i uticaju. Ovi ratovi su osnažili naše neprijatelje i pokvarili nam odnose sa prijateljima, i skoro sigurno proizveli više terorista nego što su ih pobili.

Poput drugih žrtava terorizma, Amerika je verovala da će odgovor nekako pronaći u goloj sili. Ali ideje retko odstupaju pred silom, a militantni islam jeste ideja. Rezultat je bio militarizacija američke spoljne politike.

Kratki rat u cilju rušenja talibana i proterivanja Osame bin Ladena iz Avganistana izveden je sa zavidnim uspehom, koristeći vazduhoplovstvo, saveznike iz Severne alijanse, i nekoliko agenata CIA-e – sa jednim konkretnim ciljem. To što Bin Laden i njegov zamenik Ajman al Zavahiri nisu uhvaćeni, i što se dozvolilo da pobegnu iz Tora Bore gde su bili saterani u ćošak, bio je spektakularni promašaj.

Naša desetogodišnja okupacija i naši pokušaji da izgradimo naciju po sistemu „kreni-stani“, bili su katastrofalni. U prvo vreme za Avganistan nije bilo dovoljno resursa, budući da je stavljen u drugi plan u odnosu na loše isplanirani i loše pripremljeni napad na Irak. Kada je Avganistan konačno postao prioritet, trenutak za uspeh već je bio propušten.

Danas je rat u Avganistanu prerastao u rat protiv Paštuna – možda najratobornijeg naroda na svetu, koje ni dve imperije pre nas, ruska i britanska, nisu uspele da pokore. Gore mesto na svetu za rat teško bi se moglo naći. Ili ljudi kojima je teže nametnuti nešto što ne žele. Paštunska plemena su se vekovima podizala na džihad, a njihova veština u borbi sa strancima je neprevaziđena.

Uprkos ogromnoj propagandnoj kampanji koja tvrdi suprotno, pokoravanje talibana bilo je neuspešno. Gušenje pobune – koje bi zaštitilo narod i zadobilo njihovu podršku – nikad zapravo nije ni počelo.

Tačno je da su paštunska plemena i klanovi uvek bili spremni da promene stranu kada su podsticaji dovoljno primamljivi, pa tako plan za pridobijanje nekih grupa koje se sada bore protiv nas nije bio sasvim neizvodljiv.

Ali zasad jednostavno nije uspeo, a general Dejvid Patreus upao je u istu zamku u koju su se uhvatili mnogi generali pre njega: pomislio je da se ono što je naučio u jednom ratu, iračkom, može ponoviti u drugom, avganistanskom.

Naši britanski saveznici napravili su istu grešku, misleći da se ono što je donelo mir u Severnu Irsku može primeniti u Avganistanu.

Što se tiče Iraka, ako je ikad postojao rat intelektualaca, to je bio Irak. Neokonzervativni teoretičari, koji o Iraku ništa nisu znali, bili su ubeđeni da transformativna snaga demokratije može promeniti Bliski istok – i od Arapa napraviti Amerikance.

Ali ispalo je da je Irak sve više ličio na Bliski istok, i da se nikako ne može reći, iako je nasilje malo ublaženo, da je doveden do bilo čega što bi se nazvalo normalnim. Nijedno značajno pitanje, ravnoteža snaga sunita i šiita, model odnosa Kurdistana i ostatka zemlje, nije rešeno.

U međuvremenu, rat u Iraku znatno je osnažio Iran, a reakcija iračkog premijera Nurija al Malikija u podršci sirijskog Bašira al Asada za račun Irana, dovoljno govori sama za sebe.

U godinama Buša i Čejnija, doživeli smo zapanjujuće gušenje građanskih sloboda u ime borbe protiv terorizma, a sunovrat u torturu pokazao je da strah vrlo lako može odvesti čak i jednu modernu demokratsku državu u pomrčinu.

Iako je Al Kaida bila vrlo uspešna u povezivanju tolikog broja gnevnih muslimanskih područja, ovladavši tehnikama interneta, činjenica je da većina muslimana radije ne bi živela pod ekstremnim vehabizmom koji propoveda Al Kaida. Bin Ladenove ideje o veri bile su za islam isto što i Pol Potove ideje za socijalizam.

Međutim, žalostan i kontraproduktivan porast antimuslimanskih stavova u Evropi i Americi od devetog septembra naovamo, svedoči o tome da Bin Laden nije bio sasvim neuspešan u izazivanju razdora između islamskog sveta i Zapada.

H.D.S. Greenway, The New York Times, 01.09.2011.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 06.09.2011.

TEMA – NAŠ TERORIZAM