Priznajem da ne razumem slučaj Nikolaidis, a još manje iz njega izveden slučaj Ugričić, izuzev što shvatam da se radi o buri u čaši vode.

Međutim, zabrinjava me slučaj Dačić. On je, naime, nedavno dao izjavu prema kojoj (1) napis Nikolaidisa predstavlja krivično delo terorizma, (2) Ugričićev potpis na apelu Foruma pisaca predstavlja pomaganje terorizma, pa da shodno tome (3) Ugričić treba da snosi zakonske posledice za svoje delo, to jest (4) treba da se nađe u zatvoru.

Ako su to mišljenje i ocena Ministra policije, onda su oni pogrešni. Ali za to ni po jada, Ivica Dačić nije pravnik.

Stvar je u tome što je ministar Dačić Ustavom i Zakonom ovlašćen da to svoje mišljenje izrazi jedino u krivičnoj prijavi koju bi protiv Ugričića podneo nadležnom Tužilaštvu, obaveštavajući ga da je – po mišljenju policije – izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. I to bi morao biti kraj aktivnostima policije i njenog ministra.

Nadležni državni organ, a to je Tužilaštvo, bi onda odlučio šta će s tom prijavom, da li da je odbaci ili procesuira. U potonjem slučaju bi eventualno, shodno svojoj oceni, podigao i optužnicu. A onda bi sud odlučio da li je ta optužnica osnovana ili ne. Pa ukoliko jeste, delo bi kvalifikovao i počiniocu odredio kaznu. Možda i kaznu zatvora.

Dačića sve to zamara. Mnogo je, brate, komplikovano. Može on to sve sam. Da delo kvalifikuje i odmah propiše kaznu zatvora. Nije džabe ministar.

To se zove uzurpacija ovlašćenja ili pritisak izvršne vlasti na pravosuđe, teško narušavanje osnovnih ustavnih principa. To je ono što nam godinama spočitava Evropska unija. Izgleda da ministar policije nikada nije čitao Ustav dalje od preambule.

Peščanik.net, 20.01.2012.

SLUČAJ SRETEN UGRIČIĆ

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Srđa Popović

Srđa Popović (1937-2013), jugoslovenski advokat ljudskih prava. Branio mladog Zorana Đinđića, Brigitte Mohnhaupt (Baader-Meinhof), Vojislava Šešelja, Dušana Makavejeva, Milorada Vučelića, Mihajla Markovića, Miću Popovića, Predraga Čudića, Nebojšu Popova, Vladimira Mijanovića (Vlada Revolucija), Milana Nikolića, Mihajla Mihailova, Dobroslava Paragu, Milana Milišića, Vladimira Šeksa, Andriju Artukovića, Beogradsku šestoricu, profesore izbačene sa Filozofskog fakulteta... Pokretač peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), ukidanje smrtne kazne, uvođenje višestranačja u SFRJ... 1990. pokrenuo prvi privatni medij u Jugoslaviji, nedeljnik Vreme. Posle dolaska Miloševića na vlast iselio se u SAD, vratio se 2001. Poslednji veliki sudski proces: atentat na Zorana Đinđića. Govorio u 60 emisija Peščanika. Knjige: Kosovski čvor 1990, Put u varvarstvo 2000, Tačka razlaza 2002, Poslednja instanca I, II, III 2003, Nezavršeni proces 2007, One gorke suze posle 2010.

Latest posts by Srđa Popović (see all)

Author: Srđa Popović

Srđa Popović (1937-2013), jugoslovenski advokat ljudskih prava. Branio mladog Zorana Đinđića, Brigitte Mohnhaupt (Baader-Meinhof), Vojislava Šešelja, Dušana Makavejeva, Milorada Vučelića, Mihajla Markovića, Miću Popovića, Predraga Čudića, Nebojšu Popova, Vladimira Mijanovića (Vlada Revolucija), Milana Nikolića, Mihajla Mihailova, Dobroslava Paragu, Milana Milišića, Vladimira Šeksa, Andriju Artukovića, Beogradsku šestoricu, profesore izbačene sa Filozofskog fakulteta... Pokretač peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), ukidanje smrtne kazne, uvođenje višestranačja u SFRJ... 1990. pokrenuo prvi privatni medij u Jugoslaviji, nedeljnik Vreme. Posle dolaska Miloševića na vlast iselio se u SAD, vratio se 2001. Poslednji veliki sudski proces: atentat na Zorana Đinđića. Govorio u 60 emisija Peščanika. Knjige: Kosovski čvor 1990, Put u varvarstvo 2000, Tačka razlaza 2002, Poslednja instanca I, II, III 2003, Nezavršeni proces 2007, One gorke suze posle 2010.