Telefonski razgovori između Valtera i Legije, NN muške osobe i Legije i Željka Ražnatovića i Legije, 15. maj 1992.

Interni broj: CD-64-22-8/03/055

Predmet: Razgovor vođen dana 15.05.92. godine između

Valtera i Legije, a zatim između NN muške osobe i Legije, te potom između Ražnatović Željka i Legije

Kontrola telefona:

Kodna oznaka: “Unima”

Dokument: 7032 (str. 1-11)

Legija: Zdravo brate.

Valter: Kako si?

Legija: Evo dobro je.

Valter: Šta radite?

Legija: Evo mučim muku ovu.

Valter: Što?

Legija: Jebi ga.

Valter: Je li, je l’ vam treba pojačanje?

Legija: Ha?

Valter: Je li vam treba pojačanje?

Legija: Ne, ne radi se o tome uopšte.

Valter: Aha, dobro, evo…

NN muška osoba: Halo brate?

Legija: Kaži?

NN muška osoba: Šta ima novog?

Legija: Pa evo ništa, jebi ga. Imam jednog…

NN muška osoba: Šta kažeš?

Legija: Imam jednog nestalog ovog.

NN muška osoba: Ko je taj?

Legija: Ovaj narednik Laki.

NN muška osoba: Aha.

Legija: Niko ne zna gde je. On je jučer pratio tog malog ranjenika.

NN muška osoba: Gde ga je pratio?

Legija: Pa do kasarne. I sad se ne zna da li je on sa njim otiš‘o helikopterom i gdje se vratio, to više niko ne zna.

NN muška osoba: Aha.

Legija: E sad jurim da ga nađem. A ti provjeri gore u Beogradu.

NN muška osoba: Molim?

Legija: Probaj da provjeriš u Beogradu na VMA da li je jučer doveden Samardžić Goran.

NN muška osoba: Da.

Legija: To je ovaj naš što je ranjen na dva mesta.

NN muška osoba: Moguće da je sa njima.

Legija: Pa ne znam, jebi ga.

NN muška osoba: Jeste, tu na tom mestu sada gde ste došli jutros?

Legija: Da, da, ali sad dalje nisam hteo više da radim, jer … situacija je za nas, jebi ga, znaš?

NN muška osoba: Da, da, jasno mi je. Slušaj?

Legija: Kaži?

NN muška osoba: Nazovi ti za jedno sat vremena. Jel’ možeš za jedno pola sata ustvari?

Legija: Dobro.

NN muška osoba: Biće “99” da znaš.

Legija: Jesi mu ti rek’o za ono sinoć?

NN muška osoba: Rek’o sam mu sve.

Legija: Šta je rek’o?

NN muška osoba: Slaže se u potpunosti. Ovog čekamo da se tamo pojavi, izd’o sam nalog još ono kad sam se čuo sa tobom da ga uhapse ako dođe tamo.

Legija: Da, da. To je potpuna prevara, mislim.

NN muška osoba: Da, da.

Legija: Sve ono što je rek’o, ma kakvi, to nije prošlo, pored toga, mi smo ovdije došli i sve smo počeli da organizujemo na svoju ruku, razumeš?

NN muška osoba: Da, da.

Legija: On nas ovdje nije spojio sa nikim. Ja sam se sam ovdije spojio sa tim nekim kriznim štabom tu u Ilidži i sve organizovo i kasarne i mobilizaciju i obuku, a jučer kad je bio ovaj napad čim su pali prvi mrtvi i ranjeni to je bila komplet dez…, dezorganizacija i nedisciplina.

NN muška osoba: Da, da. Reci mi ko drži Ilidžu sad?

Legija: Ilidžu drže još ovi naši.

NN muška osoba: Naši?

Legija: Ja.

NN muška osoba: A vi ste tu bili ili ispred malo?

Legija: Da.

NN muška osoba: Da. Dobro, znači naša je ona?

Legija: Da, da.

NN muška osoba: Dobro je dobro je. Ništa brate, pozdravi tamo sve ljude, pa kako se zove, ovaj, za pola sata nazovi. Kako dobiješ vezu?

Legija: A?

NN muška osoba: Kako dobivaš vezu?

Legija: Loše, loše. Noćas sam te zvao bio, nisam mogao da te dobijem. Sad, evo, jedva te dobijo.

NN muška osoba: Da, da, bili smo mi tu do dva sata, u pičku materinu. Reci mi je li imaš tamo telefon?

Legija: Ovde?

NN muška osoba: Da.

Legija: Ma, ne, znaš, ne može ovdje.

NN muška osoba: Da. Dobro ništa, eto tako, ja ću reći “99” sve a ti pokušaj za jedno pola sata da dobiješ ponovo.

Legija: Dobro.

NN muška osoba: Da te ipak čuje, volio bi da te čuje.

Legija: Dobro.

NN muška osoba: Ovo sve je uredu znaš.

Legija: Provjeri samo za ovog dal’ je stigao ranjen?

NN muška osoba: Molim?

Legija: Ovaj ranjenik provjeri da li je stigao, da znam da li je, znaš?

NN muška osoba: Da.

Legija: ‘Ajde.

NN muška osoba: Samo malo, samo malo, da se javim, evo ga “99” na vezi…. “99” imam Legiju na liniji, dal da dođeš ili….. razumem….. Legija.

Legija: Molim?

NN muška osoba: Evo ga dolazi odmah on na telefon.

Legija: Dobro čekam.

NN muška osoba: Malo pričekaj…… Sad ćemo mi odmah čim završimo ovo da okrenemo, a ti postupi kako misliš najbolje, razumeš?

Legija: Znam, znam, samo ovde je, znaš situacija, onaj nam je tamo izložio, onaj kurton, molim te uhapsi ga, najebi mu se majke.

NN muška osoba: Izdat je nalog, odmah sam jučer, čim sam se čuo sa tobom…

Legija: To je potpuna prevara…

NN muška osoba: ……. “99” izda nalog i on kad smo se vidjeli sinoć kaže, bravo, odlično si uradio. Razumeš?

Legija: Aha.

NN muška osoba: Tako da…

Legija: Ja sam jučer, jedva smo se izvukli. Tamo smo bili u potpunom okruženju.

NN muška osoba: Ja.

Legija: Tu su pali i ti ranjeni, jedva smo se izvukli odatle.

NN muška osoba: Jebem mu….pa da su…. drugačije vodio u odnosu kako mi to radimo.

Legija: Pa da, ma ne, kažem ti, kod ovog, kod ovog naroda tu, kažem ti sve je bilo u redu, razumeš. Kad smo mi došli sad je tu jedan problem, oni su svi mislili, a sad su došli Arkanovi i sad sve streljaj.

NN muška osoba: Da, da, da.

Legija: Razumeš, ali čim su pali prvi mrtvi i ranjeni, a možeš da zamisliš kad su nam usred borbe tamo, ovi seljaci, ukradu nam kola, naša kola i pobjegnu.

NN muška osoba: Šta su radili?

Legija: Uzeli nam naša kola koja smo dobili tu od nekog kriznog štaba, razumiješ?

NN muška osoba: Uzeli?

Legija: Ukrali i pobegli sa, sa prve linije.

NN muška osoba: U pičku materinu. Da, da, pičke, pičke….

Legija: A prostor je ogroman, mislim nema veze ni sa Zvornikom ni sa Bijeljinom, razumeš, baš ono…

NN muška osoba: Da. da. Mora da se koordinacija napravi dobra.

Legija: Da, da.

NN muška osoba: To je najvažnije.

Legija: Srećom ovdje ima ovaj pukovnik jedan i ova vojska pa…

NN muška osoba: Da, da.

Legija: Inače da nije njih ovo bi sve davno otišlo u pičku materinu.

NN muška osoba: Da, da. Slažem se potpuno, oni kupuju nove, ali međutim da nije bilo njih otišlo bi sve u pičku materinu.

Legija: Ma kakvi, ma znaš kakve su pičke?

NN muška osoba: Znam. Tamo u početku su bili ko….

Legija: Njih koliko ima ovdije, koliko ih je naoružano brate dok bi se sve pičke digle po ovim opštinama mi bi bre pregazili bi Sarajevo za…, za 24 sata.

NN muška osoba: Da, da, da.

Legija: Ali ne možeš ti jebi ga kad ti njega vodiš u borbu i on dođe do svoje kuće i kaže ja dalje ne idem, moja je kuća oslobođena, kaže boli me kurac za dalje.

NN muška osoba: Ništa doći će nas jedno tri-četri hiljade tu jebaćemo im majku tursku, razumeš. Sve ćemo im žene na kurčeve nataknuti, a njih ćemo u dupeta, oni vole da se jebu u dupeta razumeš…….

Legija: Znam ja.

NN muška osoba: Onoga Juku, ako negde nagazite, da se zarobi i da se veže i da se sprovede vamo.

Legija: Pa ćuj, juče sam imao oko stotinjak zarobljenika jebi ga.

NN muška osoba: Molim?

Legija: Pa imao sam oko stotinjak zarobljenika juče.

NN muška osoba: Da.

Legija: Ali jebi ga kad ona pičke, kad to … počinje da vrište, da ovo da ono. Razumeš i to su bili ljudi sa oružjem i ja sam to odmah hteo da…

NN muška osoba: Da.

Legija: Razumeš?

NN muška osoba: Ovi ne daju?

Legija: Al’ ovaj načelnik iz SUP digo frku ovo, ono, komšije, pičke materine. Ma bre poludeo sam.

NN muška osoba: Da da. A šta je sa Palama dole?

Legija: Pa Pale, to je slobodno.

NN muška osoba: Da, da znam, al’ drže se tamo?

Legija: Ma da.

NN muška osoba: Da, tamo je dobar narod.

Legija: A?

NN muška osoba: Tamo je drugačiji narod od tih govana tu.

Legija: Ma de ovde.

NN muška osoba: Kako je Šule?

Legija: Pa Šule isto vamo.

NN muška osoba: A?

Legija: Ma i on jurca.

NN muška osoba: Aha, jel’ nervozan?

Legija: A?

NN muška osoba: Jel’ nervozan?

Legija: Ma, nije jebi ga, znaš nego sinoć se to desilo, jebi ga. Pa evo naši, malo i naši ljudi znaš ‘oće da…

NN muška osoba: Aha.

Legija: Znaš, dobro se drži, ali jebi ga, vidim ja znaš, da smo mi morali da…

NN muška osoba: Dobro.

Legija: …telefonija ta?

NN muška osoba: A? Gledam da li ide “99”.

Legija: Ja ovde zovem iz ove, njihove operativne ove kancelarije.

NN muška osoba: Šta zoveš?

Legija: Pa ljudi ćekaju na telefone.

NN muška osoba: Ja, pa kaži, ali hitno je, šta da radiš… Ja mu reče da je hitno da zoveš ti…

Legija: Da.

NN muška osoba: Pošto je noćas i kasno doš‘o, pa smo kasno legli u pičku materinu i tako. Je li ima mnogo tu da čeka?

Legija: Pa da, dobro.

NN muška osoba: Pa kaži im brate, šta je.

Legija: Sve je pod kontrolom.

NN muška osoba: Ma da. … samo da vidim … a?

Ražnatović Željko: ‘Alo.

Legija: ‘Alo.

Ražnatović Željko: Šta se radi?

Legija: Poštovanje gospodine komandante.

Ražnatović Željko: Poštovanje. Reci.

Legija: Pa, evo, ovde, je li vam … objasnio sve?

Ražnatović Željko: Ne, ne, reci šta je?

Legija: Pa evo ovako, prva znate onaj Dragišić što nas je…

Ražnatović Željko: Da.

Legija: Što nas je zvao i sve to.

Ražnatović Željko: Da.

Legija: Vi znate što je nama bilo rečeno da, kad dođemo ovde šta će sve da bude.

Ražnatović Željko: Da.

Legija: Pa od toga kakvi, pa ništa nije ni bilo, niti nas je on ovde povez,o s nekim. Niti, ništa kompletno, kompletna prevara s njegove strane.

Ražnatović Željko: Aha.

Legija: Druga stvar, ja sam se ovde u Ilidži, mi smo došli do Ilidže, povezo sam se…

Ražnatović Željko: Pričaj jače, ne čujem te.

Legija: Povezo sam se tu s nekim, sa njihovim kriznim štabom.

Ražnatović Željko: Aha.

Legija: I onda sam tu moro da podelim taj njihov krizni štab, jel’ oni su se, guzili neki političari i neki šta ja znam tu ratnici, pa sam ja onda taj vojni štab prebacio kod nas.

Ražnatović Željko: Aha.

Legija: I organizov’o sam mobilizaciju. I napravio dve kasarne i počeo obuku i sve.

Ražnatović Željko: Aha.

Legija: I sve je dobro išlo dva dana dok se nije zapucalo. I juče kad su ovi nas napali u pet sati ujutru, dobro je išlo do jedno deset sati, al’ kad su pali prvi mrtvi i ranjeni, to je gotovo bilo. To niko više nije mogao ni da ih skupi, ni da ih organizuje. Oni su toliko bili neorganizovani da su pucali jedni na druge ovi Srbi.

Ražnatović Željko: Aha.

Legija: I onda popodne, ja sam tamo izaš‘o na jednu liniju sa sa našim ljudima da, da sprečimo tamo odakle su oni hteli da uđu. Međutim, taj neki njihov komandir, ja nikako nisam mogao da ga nateram, …. vuče ljude.

Ražnatović Željko: Pričaj jače, bre.

Legija: Reko’, tog nekog komandira tu, ovog reona tu.

Ražnatović Željko: Da.

Legija: Nikako nisam mogao da ga uhvatim da skupi i da natera ljude. Znate kako je ovde, on dođe do svoje kuće i kaže ja sam odbranio moju kuću, ja ne idem dalje.

Ražnatović Željko: Da, da, da.

Legija: I onda mi ko magarci, tako nađemo se uvek sami. Juče smo bili u okruženju i kad smo se izvlačili, tu jedan, ovaj nišandžija sa trocevca je ranjen. I ovaj što je bio s druge strane tamo, gde je iš‘o da, da, da gađa neke njihove transportere. I kad je tu počela frka, kad su bili okruženi, ovi su svi pobegli. I kad se ovaj se izvlačio, ovaj isto drugi je bio ranjen. Imam jednog nestalog.

Ražnatović Željko: Kog imaš nestalog?

Legija: Pa ovog Lakija, onog narednika.

Ražnatović Željko: Nare…, onaj, onaj.

Legija: Onaj visoki lepi što je dečko.

Ražnatović Željko: Onaj što muca?

Legija: Ne, ne, ne on, Laki onaj visoki jedan.

Ražnatović Željko: Pa šta je on nest’o?

Legija: Pa on je dopratio ovog malog Samardžića ovde do helikoptera i odatle mu se gubi trag, niko ne zna ni gde je ni šta je. Sad ako bi vi mogli da proverite. Ja mislim da ovaj mali Samardžić prebačen za Beograd gore.

Ražnatović Željko: Aha, dobro videću.

Legija: Ali nisam siguran. Eto, i mi ćemo ovde…

Ražnatović Željko: Koliko imaš ranjenih?

Legija: Dvojicu, dojicu.

Ražnatović Željko: Dvojicu?

Legija: Da.

Ražnatović Željko: Kako su ranjeni, jel’ teže ili lakše?

Legija: Pa ovaj Samardžić, on je ranjena na dva mesta.

Ražnatović Željko: Aha.

Legija: U rame i u nogu tu kod prepone.

Ražnatović Željko: Dobro.

Legija: A ovaj nišandžija, on je ranjen u stomak.

Ražnatović Željko: Aha.

Legija: I tako, sad se nalazim malo u toj situaciji. Ja juče kad sam sve to video, povukao sam ljude da se malo organizujemo i sad ćemo da vidimo dalje šta ćemo.

Ražnatović Željko: Koliko ljudi imaš?

Legija: Imam 16, brojno stanje.

Ražnatović Željko: Aha.

Legija: Mislim ovde je sasvim drugačija situacija razumete ono, gde smo bili spremni. Ovde je ogroman prostor i znate, ovi tu ljudi gde smo mislili da organizujemo, nisu navikli da rade tako. Oni bi sve da sede tu da im ide dobro, da ne žive…..

Ražnatović Željko: Aha.

Legija: A i čim malo zagusti, to više nema, to više Bog ne može da organizuje da, da se stane od… Pa možete zamisliti, mi juče kad smo bili na liniji tamo, kad je bio, oni kad su počeli između Srba da pucaju jedni na druge, jel’ nisu znali ko je ko. I kad su ranili dvojicu i kad su počeli da beže, meni i Bojketu, uzmu nam ovaj auto što nam je dao taj krizni štab da se koristimo.

Ražnatović Željko: Da.

Legija: I pobegnu s njim.

Ražnatović Željko: Da, da.

Legija: I ostave nas tamo. Da vam kažem ne znam, nisam pametan šta da radim. Jer sve ono što je bilo obećavano to mi… Nema problema idemo mi dalje.

Ražnatović Željko: Pa čekaj bre, jesu li ti oni dali ljude ti, da ih ti organizuješ?

Legija: Pa kažem ja sam sve organizovo do juče, dok nije bio napad ovaj.

Ražnatović Željko: Da.

Legija: I kad je počeo taj napad, pa to je bilo gotovo. To se više nije znalo gde je ko.

Ražnatović Željko: Aha.

Legija: I ja sam onda jurio po tim linijama gde su bile probijene, popunjavao da ovi ne probiju vama prema aerodromu. Ali mi nismo mogli da budemo na, to je ogroman prostor znate.

Ražnatović Željko: Da, da.

Legija: Nismo mogli da budemo u isto vreme, jer mi dođemo na jednoj liniji, kad se mi pojavimo sve u redu. I čim ja pređem na drugu liniju tamo da ih organizujem, ova linija ovde popusti.

Ražnatović Željko: Da, da, da.

Legija: A ja nism hteo da rasturam moje ljude, da ih stavljam jednog po jednog što je ….. opasno.

Ražnatović Željko: Da, da.

Legija: I sad ću da vidim, moram da nađem neku soluciju. A onog slobodno, onog Dragišu, njemu se najebite majke.

Ražnatović Željko: Aha.

Legija: On sve ono što je prič’o, ma kaki.

Ražnatović Željko: Sve je slag’o?

Legija: Ma ništa, ništa.

Ražnatović Željko: Da, da.

Legija: Mi kad smo došli ovde, kad su nas pustili ovde kao naoružanje dobili smo papovke.

Ražnatović Željko: Čuj, pa jeste dobili posle drugo naoružanje?

Legija: Da, da, da, posle smo se mi organizovali.

Ražnatović Željko: Da, da.

Legija: Eto tako stoji situacija.

Ražnatović Željko: Zamisli smrada, majke im ga nabijem. Pa dobro, šta predlažeš ti?

Legija: Pa ne znam ja ovde, sad smo prešli u ovu jednu, u jedan ovaj vojni centar.

Ražnatović Željko: Da.

Legija: To je mešano, ovi dobrovoljci što dolaze i JNA, što je ostalo.

Ražnatović Željko: Da.

Legija: Pa ću sad da vidim s ovim njihovim komandantom, šta mi možemo da radimo. A probaću da vidim ako ništa drugo onda, ovde da radimo mi ono solistički, pa da osnujemo tu neku jedinicu, pa da radimo na onaj naš način ko što smo uvek radili.

Ražnatović Željko: Da, da, da.

Legija: Jel’ ovako ne vredi, ne vredi više. Jel’ ako ja nastavim kao što smo juče, ima svaki dan da mi odlazi po jedan, dvojica.

Ražnatović Željko: Pa da. Vidi tamo sa tim smradovima, ‘ajde.

Legija: Dobro.

Ražnatović Željko: ‘Ajde.

Danas, 6. i 7. januar 2004.

Peščanik.net, 06.01.2004.

Srodni linkovi:

Presretnuti razgovori (7)

Presretnuti razgovori (6)

Presretnuti razgovori (4)

Presretnuti razgovori (3)

Presretnuti razgovori (2)

Presretnuti razgovori (1)

Leave a Reply