Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Jovice Stanišića, 12. januar 1992.
Interni broj: CD-43-16-12/02/020
Predmet: Razgovor vođen dana 12. 01. 1992. godine između Karadžić Radovana i Stanišić Jovice
Kontrola telefona:
Kodna oznaka:
Karadžić Radovan: …Mi pripremamo mnoge stvari vrlo, vrlo, vrlo ovaj pomno, tako da nas ne može ništa iznenaditi.
Stanišić Jovica: Aha.
Karadžić Radovan: Šta se zbiva kod vas?
Stanišić Jovica: Evo, ja sam dva-tri dana bio. Sutra ujutru sam na poslu i tako.
Karadžić Radovan: Jeste bili van, van Beograda?
Stanišić Jovica: Da.
Karadžić Radovan: Aha.
Stanišić Jovica: Tada kad sam ja bio, bili ste vani?
Karadžić Radovan: Da.
Stanišić Jovica: Bio sam dva-tri dana i…
Karadžić Radovan: Razgovarao sam s onim ovaj, što je ostao, pa sam pričao malo to je, to je…, to je vjerujte mi presudna stvar.
Stanišić Jovica: Da, da, da.
Karadžić Radovan: To je kao, kao veliki džukac, veoma jak i snažan, al’ koji jeostao bez gazde, podvio rep, cvili i gleda okolo.
Stanišić Jovica: Da, da, da. To je strašno.
Karadžić Radovan: Samo da mu se stavi lanac i da dobije gazdu pa biće, biće zmaj.
Stanišić Jovica: Tako.
Karadžić Radovan: Molim vas, ako se lanac ne stavi, to će krepat kuče.
Stanišić Jovica: O boga ti.
Karadžić Radovan: To će kuče krepati, jednostavno to nije sposobno da, da živi bez gazde, bez domaćina, bez lanca.
Stanišić Jovica: A kad’, kad’ vi dolazite ovdje ponovo, ja bih, ja bih jaako voleo da vas vidim?
Karadžić Radovan: Pa ne…
Stanišić Jovica: Verujte mi doktore da bi ovaj hteo da vas vidim. Vrlo, vrlo mi je važno.
Karadžić Radovan: Ne znam, imam nekih važnih stvari ovde, ne znam kad ću stići.
Stanišić Jovica: Kad očekujete otprilike?
Karadžić Radovan: 24, ma mogu ja ako treba na dva sata, dogovoriti se da mi pošalje Branko ili neko pa da ovaj doletim…
Stanišić Jovica: Pa evo recimo da se čujemo onda sutra, pa da se dogovorimo za prekosutra ili koji dan kad’ dođete ovamo…
Karadžić Radovan: Da, a možemo li, možemo li ovaj, morali bi… Bojim se da dole ispod Brace da, da se, da ne postoji potpuna svijest o tom trenutku.
Stanišić Jovica: Da, da.
Karadžić Radovan: Bojim se da je to vrlo dramatično odsustvo.
Stanišić Jovica: …
Karadžić Radovan: Vrlo dramatično odsustvo realne procjene.
Stanišić Jovica: Da. To mene ubija.
Karadžić Radovan: I igra se na jednu kartu apsolutno. Ne igra se na dvije karte, negde na tri karte, ne obezbjeđuje se rezervna varijanta koja može slobodno i 100 odsto da zaigra. Samo da radimo ono što naši neprijatelji misle da radimo, pola toga da radimo bilo bi odlično. Ono što nam inače pripisuju da radimo, samo to da radimo bilo bi odlično.
Stanišić Jovica: Zbog toga sam i hteo da se vidimo. Jako ovaj, jako bitno, jako važno, ovaj ili da, da tražite vi od njega da se nekako vidimo, ili da dođete da se vidimo, ili ja… Meni sada baš nije jednostavno da se ja tamo pojavim.
Karadžić Radovan: Da.
Stanišić Jovica: Zbog komšija tih i tako dalje…
Karadžić Radovan: Da, da.
Stanišić Jovica: Znate da mi nije teško, poleteo bi bilo gde sada da se vidimo.
Karadžić Radovan: Da, da.
Stanišić Jovica: Nego jednostavno, ovaj, stvari su komplikovane vrlo.
Karadžić Radovan: Aa mo.., mog…
Stanišić Jovica: Bojim, bojim se lošega raspleta, eto to.
Karadžić Radovan: Da znam to, a dobro da li, da li oni znaju, da li oni dole ispod znaju, ispod Brace?
Stanišić Jovica: Pa ne može se to tako lako.., ovo će da dođe, ne da dođe, jasam… Zaista je moguće bilo da kažem, ali to je nedovoljno…
Karadžić Radovan: Da.
Stanišić Jovica: Morali bi to da se malo poradi i tako. Ali, ali, ali bi dobro bilo da…, Meni je žao što, što nisam bio tu.
Karadžić Radovan: Ja sam bio, ja sam bio, kratko je tamo je bio jedan sastanak.
Stanišić Jovica: … izuzetno važno
Karadžić Radovan: Ma znam, ako treba ja mogu.
Stanišić Jovica: Možete da dođete recimo u utorak, jako bi dobro bilo, da ja sutra malo ovde vidim neke stvari a u utorak bi bio pravi dan ili sreda.
Karadžić Radovan: Koji utorak datum?
Stanišić Jovica: Sad, sad…
Karadžić Radovan: Koji je utorak datum, 21?
Stanišić Jovica: Pravo da vam kažem, ne znam.
Karadžić Radovan: Ja mislim da je 21.
Stanišić Jovica: Da…
Karadžić Radovan: Možda bih mogao.
Stanišić Jovica: Jako bi to bilo važno.
Karadžić Radovan: A onda bi morao vjerovatno sutra veče, ali međutim.
Stanišić Jovica: Ima neke stvari koje ne idu, koje ne idu kako treba.
Karadžić Radovan: Da, da. Ma ne samo to ima dosta, mislim mora se potpuno predvidjeti svaka varijanta. A bio sam neki dan inače sa Babićem i sa ovim, sa Mićunovićem i sa ovima, dugo sam, dugo smo radili, pa smo onda išli u Patrijaršiju, u Sinod, u Sabor.
Stanišić Jovica: mhm…
Karadžić Radovan: Tamo su htjeli da napišu čak veoma, veoma loše saopštenje.
Stanišić Jovica: hm
Karadžić Radovan: Dosadašnje vlasti, pa smo mi to malo, ja sam to malo ublažio svojim govorom.
Stanišić Jovica: Reci mi, jeste li vi bili sa onim ispod ovoga.
Karadžić Radovan: Eee…
Stanišić Jovica: Jeste načinjali te teme i to?
Karadžić Radovan: Mmm, ispod Brace?
Stanišić Jovica: Da.
Karadžić Radovan: Ne, ne kratko sam bio kad je bio tamo na sastanku kod, kod Kostića su bili svi ovi što su preostali.
Stanišić Jovica: Jeste li bili s njim?
Karadžić Radovan: Kratko sam bio 10 minuta, 10 minuta mislim da ne postoji uopšte uvid u kompletnu situaciju. Mislim da ne post…
Stanišić Jovica: Znate šta, kad je ovo poč… kad je ono, pred ono pisanje ja sam bio tamo sa ovim iz Vlade i…
Karadžić Radovan: Da.
Stanišić Jovica: Ja sam smog’o što kaže hrabrosti i snage pa rekao kakva je situacija.
Karadžić Radovan: Da.
Stanišić Jovica: Razumete?
Karadžić Radovan: Da, da. Mi smo donijeli jedan zaključak da se on, on Babić i ja pojavimo kod Miloševića.
Stanišić Jovica: I?
Karadžić Radovan: Javno da, da, na konsultacije i da damo saopštenje o tome.
Stanišić Jovica: Da.
Karadžić Radovan: I da ta saopštenja, da u tom saopštenju kažemo da se u principu svi zalažemo za snage Ujedinjenih nacija, a da se traže dodatne garancije jer je promenjena situacija zbog toga što je Hrvatska sada nezavisna, priznata joj nezavisnost i što se prejudicira ishod, pošto i nemačke izjave i hrvatske izjave govore o tome da, da, da prejudiciraju ishod političkog rješenja.
Stanišić Jovica: Sjećate se vi, šta sam vam ja govorio ovo,da to neće valjati.
Karadžić Radovan: Ma pa dobro, ali dobro bi bilo da tuđmanovci, mislim da…
Stanišić Jovica: E e e ali, sad bi kompletno strategiju trebalo promjeniti.
Karadžić Radovan: Potpuno bi trebalo promjeniti.
Stanišić Jovica: Potpuno, treba nova stvar, razumete?
Karadžić Radovan: Da, nova…
Stanišić Jovica: … treba obrnuti potpuno novu.
Karadžić Radovan: Prije svega, treba optužiti Evropsku zajednicu da je ona suspendovala.
Stanišić Jovica: Ne samo to, nego dići narod brate.
Karadžić Radovan: Ma jasno, pa jasno.
Stanišić Jovica: Dići narod, svoj narod koji, koji ovaj, znate vi kakav je to narod?
Karadžić Radovan: Znam da, da, tu treba da se.
Stanišić Jovica: I šta treba, razumete?
Karadžić Radovan: Ne bude li on, bi’ će neko drugi.
Stanišić Jovica: Da.
Karadžić Radovan: Biće neko drugi, to je van svake sumlje. Dobro onda ću ja gledati ako mognem ovaj, ako mognem sutra uveče, ako obezbjedim.
Stanišić Jovica: Ja bi volio da to bude ovaj, da… Kako da vam kažem, nikad nisam bio ovako zabrinut.
Karadžić Radovan: Nisam ni ja nikad bio zabrinut, al’ to je dobar znak, to znači da smo svjesni situacije.
Stanišić Jovica: Da.
Karadžić Radovan: Jer malo fali, dlaka fali da se sve, sve dobro završi.
Stanišić Jovica: Ah i ja mislim.
Karadžić Radovan: Dlaka fali, ali moraju oni tamo znati da je ovde sve ustalo na noge i da nema šanse da drugačije bude.
Stanišić Jovica: Moraju da znaju da su ovde, da će ovde da.
Karadžić Radovan: Da je bilo dosta.
Stanišić Jovica: Da je bilo dosta, i da će da grune.
Karadžić Radovan: Da je bilo dosta to moraju znati.
Stanišić Jovica: Ne znaju da će da grune i onda ne znaju gde će da se to završi.
Karadžić Radovan: Da, da, oni moraju znati da je bilo dosta.
Stanišić Jovica: … dešavalo četrnaeste i drugih.
Karadžić Radovan: Da, da. Da, da.
Stanišić Jovica: Toga se plašim.
Karadžić Radovan: Potpuno, potpuno smo saglasni.
Stanišić Jovica: Toga se plašim i onda će, onda će bit totalni rat, razumete?
Karadžić Radovan: Da, da. A jeste vidjeli kako ovaj dole radi u svojoj Skupštini?
Stanišić Jovica: Pa to je…, slušajte oni su, oni su… Ma morate da dođete, moramo da se vidimo! Ne vredi.
Karadžić Radovan: A znam, džabe što nas dvojica pričamo, kad se mi potpuno slažemo.
Stanišić Jovica: Da, da, da.
Karadžić Radovan: Jer moramo da pričamo sa onima sa kojima se ne slažemo. Da im kažemo da to…, da moraju da razrade tri varijante.
Stanišić Jovica: Da, da.
Karadžić Radovan: Ne može se.., da razradiš jednu varijantu, pa se nadaš daj bože da ovo bude.
Stanišić Jovica: Recite mi kako vam je supruga?
Karadžić Radovan: Dobro je hvala, tu je.
Stanišić Jovica: Dobro je je l’?
Karadžić Radovan: Dobro, odlično.
Stanišić Jovica: Hm, saradnici ovi dobro?
Karadžić Radovan: Dobro, dobro, evo i sad u 6 imamo jedan savjet.
Stanišić Jovica: Je l’ tako?
Karadžić Radovan: Mi radimo svaki dan, juče sam čitav dan radio.., ma kakav rudar je gospodin za mene. Osnivali smo, osnivali “Privrednik”, pa smo onda neke druge stvari pripremili koje ću vam reći kad se vidimo, mi te moramo da pripremimo i tu isto tako, to znači onda bi morali doći sa Krajišnikom, tu bi morali da pripremimo neke stvari.
Stanišić Jovica: Hmm.
Karadžić Radovan: Koje, koje bi munjevite bile, vrlo su jednostavne da se urade ali imaju, imaju ogromne efekte, ogromne efekte, fantastične efekte imaju. A lako ih je napraviti. Mislim pripremili smo božanstvene varijante.
Stanišić Jovica: Svaka čast.
Karadžić Radovan: Božanstvene varijante, nema ništa što smo propustili ako bude ovako biće ovako, ako bude ovako biće ovako. To moramo da radimo. Nesmijemo nikako da se oslonimo na jednu varijantu.
Stanišić Jovica: Onda se čujemo, recimo tamo u utorak, nedelju ili sredu.
Karadžić Radovan: Ne, prije, prije u utorak. Sigurno, jer ja onda sutra veče ako bi uspio da, da nešto završim onda bi’ ja mog’o sutra veče. Da bismo sutra veće se vidjeli kasno ili prekosutra ujutru ili sutra veče mi, a prekosutra tamo.
Stanišić Jovica: Dobro bi bilo, da to izvedete na način da ne budem, znate kako u inicijativi ja ne mogu. Razumete?
Karadžić Radovan: Ne, ne, ja, ja, da, dobro.
Stanišić Jovica: Razumete?
Karadžić Radovan: Da, jasno, Ma evo i ja sam vas nazvao prvi…..
Stanišić Jovica: Da, da.
Karadžić Radovan: Prema tome. Ne moram lagati.
Stanišić Jovica: Da, dobro.
Karadžić Radovan: Dobro dogovoreno.
Stanišić Jovica: ‘Ajde prijatno.
Karadžić Radovan: Prijatno.
Stanišić Jovica: Zdravo, živeli.
Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Jovice Stanišića, 14. decembar 1992.
14.12. 1992. god.
15.9776
012-097
Jovica Stanišić, šef SDB Srbije, zove Radovana Karadžića
Jovica Stanišić: Dobro veče
Radovan Karadžić: E, morali ste…
Jovica Stanišić: Ovaj mi telefon tamo ne valja. Kako ste doktore?
Radovan Karadžić: Dobro je. Šta mi vi radite?
Jovica Stanišić: Evo, pravo da vam kažem došao malo, evo, pre sat i po da malo odselim roditelje, nešto iz sela…
Radovan Karadžić: A što? Gdje idu?
Jovica Stanišić: Pa, idu tamo, preko u Vojvodinu.
Radovan Karadžić: Aha.
Jovica Stanišić: Kako ste vi?
Radovan Karadžić: A, šta, oni to napuštaju ljetnu rezidenciju, je li?
Jovica Stanišić: Ha, ha, da, da.
Radovan Karadžić: Evo šta je, ovaj, vijesti su mi prilično kontrovezne…
Jovica Stanišić: iz Banjaluke
Radovan Karadžić: Iz Banjaluke. U Banjaluku je stiglo 5.000 novih i sutra stiže10.000, ja ne znam zašto oni napuštaju ta sela tamo. Kaže mi pukovnik Talić da su se ovi šešeljevci borili fantastično, a onda su počeli da siju defetizam i da govore kako je Srbija izdala, šta oni imaju tu da čekaju, to će biti izgubljeno i pobili (ili podigli) su ih u pičku materinu.
Jovica Stanišić: Ne, doktore, nemojte, nemojte…
Radovan Karadžić: Nasjedati njihovim, je li..
Jovica Stanišić: Nemojte nasedati … ne, ne. Prvo sad krivo 50 šešeljevaca, ili 100 šešeljevaca.
Radovan Karadžić: Da, da.
Jovica Stanišić: Moramo biti organizovana država da spasimo taj narod, jebem mu…
Radovan Karadžić: Da, da.
Jovica Stanišić: Njima, njima je svako kriv, jebi ga…
Radovan Karadžić: Da.
Jovica Stanišić: Kad loše ide, samo su im krivi i šešeljevci i…
Radovan Karadžić: Da. On kaže da, on kaže da oni njih slušaju i da su oni u rasulu i da njima fali 1.000-2.000 ljudi da ih potpuno unište, oni,kaže, mi slušamo njih, mi tačno znamo da su oni u rasulu…
Jovica Stanišić: Doktore…
Radovan Karadžić: Podići.
Jovica Stanišić: Doktore, moje informacije su u posljednja tri dana bile da vojska ne kontroliše situaciju.
Radovan Karadžić: U Zapadnoj Slavoniji?
Jovica Stanišić: Da, da, ne kontroliše situaciju.
Radovan Karadžić: Da. Pa, ko se bori tamo? Šta se zbiva?
Jovica Stanišić: Da vojska… da je teritorijalna odbrana u rasulu…
Radovan Karadžić: Ja.
Jovica Stanišić: Da su ovi u ofanzivi i ja mislim da su te moje informacije tačne.
Radovan Karadžić: Da, da.
Jovica Stanišić: I da to traje već jedno 4-5 dana.
Radovan Karadžić: A šta se može učiniti tu?
Jovica Stanišić: Pa, ja sam vam rek’o, kad ste bili u Beogradu, da sam digao što sam mog’o, i upozoravao i ovog njihovog predsjednika vlade i ostale na tu situaciju.
Radovan Karadžić: Da.
Jovica Stanišić: Mora se samo vojnički reagovati. Vojnički se mora reagovati.
Radovan Karadžić: Meni pukovnik Talić kaže nama malo nedostaje da mi njih potpuno uništimo jer su i oni u rasulu. On kaže da je teritorijalna odbrana loša i da je u rasulu, ali…
Jovica Stanišić: Pa, sve je…
Radovan Karadžić: Ali, kaže da vojska nije nigdje odstupila nijednog metra, ono što vojska drži, a ono što drži…
Jovica Stanišić: Pa šta su oni držali … dokle su oni bili, do Pakraca, prekjuče.
Radovan Karadžić: Da.
Jovica Stanišić: Oni bili do Pakraca. Gore su sela, bre, u pitanju su gore sela, od Podravske Slatine, od Boćina Gore. Gore Bilogora se sva iselila sa one strane nema ko da ih štiti brate, tamo su bili teritorijalci, tamo nema vojske, to je problem.
Radovan Karadžić: Da.
Jovica Stanišić: Razumete.
Radovan Karadžić: Da, da.
Jovica Stanišić: Znači, oni nisu imali front gore.
Radovan Karadžić: Jebem mu sunce. Šta, šta da se tu radi? Tu, ne znam šta da se radi?
Jovica Stanišić: Pa, šta da se radi…
Radovan Karadžić: Ovaj Uzelac im je na terenu. Ne znam gdje je na terenu. Ne mogu da ga dobijem.
Jovica Stanišić: Ništa, evo ja ću sada da zovem i Beograd. Da zovem sve što mogu da zovem, to će biti egzodus, brate.
Radovan Karadžić: Da. Mora se Slavonija držati…
Jovica Stanišić: Jeste vi informisani šta vam tu rade po Banjaluci?
Radovan Karadžić: Pravo da vam kažem, nisam hito da idem, niti hoću da znam.Ako Babić tamo bude jeo govna, ja ću ga u pičku materinu poslati. Onisu tamo… verovatno će pokušati da prave gluposti…
Jovica Stanišić: Ja sam Hadžića jedva ubedio da ne ide tamo.
Radovan Karadžić: Koga?
Jovica Stanišić: Hadžića Gorana.
Radovan Karadžić: Kojega?
Jovica Stanišić: Hadžića.
Radovan Karadžić: Aha. Oni…
Jovica Stanišić: … neke se tu stvari nejasno rješavaju.
RadovanKaradžić: Oni nisu normalni, ja ću njih sve posmjenjivati, ja imam tamo potpunu podršku naroda a oni su i kriminalci, čoveče, ima vojna služba,ima toliko oko onih koje je uhapsila, onih 30.
Jovica Stanišić: Da, da.
Radovan Karadžić: Toliko je ljudi još drugih umiješano u pizdarije da vam ne mogu to opisati.
Jovica Stanišić: Jeste, jeste.
Radovan Karadžić: Međutim, ja sam rekao onom malom Gavrilu i onima, da im kažu da se ne smije sad raditi nešto za što može nas da optuži kod međunarodnih faktora…
Jovica Stanišić: Doktore…
Radovan Karadžić: Molim.
Jovica Stanišić: Pazite. Kad ja mogu da vam pošaljem ljude?
Radovan Karadžić: Ono je sve gotovo.
Radovan Karadžić: Evo, šta bi mi još bilo važno sada. Trebalo bi mi hitno da se pošalje da se vidi sa predsjednikom opštine u Banjaluci, u Gradiški, šta im treba.
Jovica Stanišić: Dobro.
Jovica Stanišić: … onaj predsjednik vlade, ove tamo njihove, jebem mu, onaj…
Radovan Karadžić: Džakula, je li?
Jovica Stanišić: Džakula.
RadovanKaradžić: Ma ništa. Oni su svi u Bosni, čoveče. Oni su svi u Bosni. Sad ne znam šta da radim. Moram da tražim one moje. Koga bismo mi imali u vladi? Ima li neko dežurni u vladi?
Jovica Stanišić: U našoj vladi.
Radovan Karadžić: Da.
Jovica Stanišić: Hah, pa oni nisu bili dežurni kad su, kad su… kad nisu bili podneli ostavke.
Radovan Karadžić: Da. Da vidimo ko bi mogao da se sutra pošalje, ono što je najnužnije. Ne treba da idu ti ljudi nikud iz Bosne. Kud će gore u p…m…..
Jovica Stanišić: Eno…. i u Beogradu. Ja ne znam šta ćemo.
Radovan Karadžić: Nemate šta vi u Beogradu s njima.
Jovica Stanišić: Ma, eno ih u redovima ispred Matice, redovi kilometarski.
Radovan Karadžić: Da. Ne znam…
Jovica Stanišić: … traže pomoć, ljudi ne znaju gde će, jebi ga, to jestrašno. To je ono što sam vam ja rekao, onog dana, šta će biti…
Danas, 9. januar 2004.
Peščanik.net, 08.01.2004.
Srodni linkovi:
