Fotografije čitalaca, Stojanov Dušan

Fotografije čitalaca, Stojanov Dušan

Republikanci će izgleda nominovati kandidata koji govori potpune besmislice o unutrašnjoj politici, koji veruje da se spoljna politika svodi na silu i rat i koji rasnu i etničku mržnju cinično koristi u političke svrhe. To je bilo neizbežno, bez obzira na ishod preliminarnih izbora. Jedina novost je da će taj kandidat verovatno biti Donald Tramp. Republikanski establišment se ograđuje od njega nazivajući ga prevarantom, što on i jeste. Ali da li je on veći prevarant od onih koji ga se odriču? Pa i nije.

Ako pogledate ljude koji ga napadaju, morate da se zapitate: zašto prvo ne pogledaju sebe? Donald Tramp je prevarant, kaže Marko Rubio koji je obećao veliko smanjenje poreza, povećanje vojnog budžeta i uravnoteženje budžeta bez smanjenja socijalnih davanja građanima starijim od 55 godina.

„Nema izbegavanja poreza i ostalih igara“, grmi vođa republikanaca u Kongresu Pol Rajan, sa svojim misterioznim budžetskim predlozima, gde se trilioni dolara poreskih prihoda ostvaruju zatvaranjem misterioznih rupa u poreskim zakonima, a trilioni dolara uštede postižu misterioznim budžetskim rezovima. Rajan tvrdi da je „svaka ideja zasnovana na diskriminaciji drugih ispod nivoa Linkolnove partije“. Da li je zaboravio smišljeni rasizam Nikosonove „južnjačke predizborne strategije“, ili Reganovo podsmevanje „kraljicama socijalne pomoći“, ili zastrašivanje glasača zločinima Vilija Hortona u kampanji Buša Starijeg?

Ukratko, postoji samo jedan razlog zašto 90% belaca sa američkog juga glasa za Republikansku partiju, a to nije njena posvećenost liberalnim principima.

Što se tiče spoljne politike, Tramp je svakako razumniji od svojih rivala. On podržava torturu kao i ostali republikanski kandidati. On se zalaže za rat, ali ne toliko kao Rubio, koji je pravi favorit neokonzervativaca, to jest ljudi odgovornih za našu propast u Iraku. Tramp je pri tome jedini čovek sa desnice koji otvoreno priznaje da je Bušova administracija svesno obmanula Ameriku gurnuvši je u taj katastrofalni rat. I nije Tramp taj koji neprekidno ponavlja da će „zasuti bombama“ ISIS, već Ted Kruz, koji pri tome nema pojma o čemu govori.

U stvari, pitanje je zašto se republikanski establišment toliko boji Donalda Trampa. On jeste prevarant, ali to su i ostali njihovi kandidati. Po čemu se on razlikuje od njih? Izgleda da problem nije u tome što je Tramp smislio neke nove prevare, već u tome što raskrinkava postojeće. Na primer, prevaru koja republikancima redovno prolazi na izborima, a to je da su oni ozbiljna i zrela partija koja može da reši probleme sa kojima se Amerika suočava. U stvari, ta partija je odavno mrtva, a njeni ostaci su opsednuti vudu ekonomijom i neokonskim fantazijama. I ta istina se ogoljuje kada imate kandidata koji odbija da igra ulogu koja mu je namenjena.

Ako Tramp osvoji republikansku predsedničku nominaciju, predviđam da će svi brižni konzervativci posle dubokog razmišljanja ipak zaključiti da je on bolji kandidat od Hilari Klinton, dok će samoproglašeni centristi i dalje tvrditi da su oba kandidata podjednako loša. I oba stava će delovati podjednako nategnuto.

Fenomen Tramp ugrožava još jednu prevaru kojom republikanski establišment obmanjuje svoje glasače. Mislim na taktiku ohrabrivanja belih glasača na otpor prema jakoj državi, dok se iza ideje slabe države u stvari krije politika skrojena tako da bogataši uvek prolaze bolje od ostalih. Donald Tramp kaže da neće pristati na to. On obećava da će Ameriku učiniti ponovo belom –valjda je svima jasno da je to pravo značenje velike Amerike iz njegovog slogana – i očuvati socijalnu pomoć i Mediker, pri čemu nagoveštava (ali ne i predlaže) uvođenje većih poreza za bogate. Uznemireni republikanski establišment prosto oseća da on nije pravi konzervativac, a ispostavlja se to izgleda nije ni velika većina njihovih glasača.

Da se razumemo, Trampova pobeda bi bila užasna i nadam se da se većina mojih čitalaca slaže sa tim. Ali trebalo bi da nas plaši i mogućnost da nam predsednik postane Rubio, čovek okružen ratnim huškačima, ili Kruz koji bi verovatno vratio špansku inkviziciju. U tom smislu je Trampov uspon dobrodošao. On jeste prevarant, ali koji razotkriva prevare drugih. A to je, verovali ili ne, ipak nekakav napredak u ovim čudnim i teškim vremenima.

The New York Times, 04.03.2016.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net, 09.03.2016.

Srodni linkovi:

Inside Story – Dugi put do biračkog mesta

Slavoj Žižek – Donald Tramp ili nepodnošljiva lakoća vulgarnosti

The Guardian – Game over za Sandersa

Thomas Piketty – Uspon Sandersa

Charles Simic – Šta se dogodilo u Nju Hempširu

Vladimir Gligorov – Hilari i protivnici

Michael Moore – Podrška Sandersu

The Guardian: Posle Ajove – Berni Sanders može pobijediti

Robert Reich – Trump i revolt anksiozne klase

Charles Simic – Berni, Hilari i budućnost Amerike

George Packer – Populisti

TEMA – TRAMPOZOIK