Zašto Javni servis ne pokriva u celosti ekskurziju našijenaca po Evropi? Bio bi to prvi reality show koji nije sniman u studiju i RTS je odlično bio počeo, prenosio je sve faze ponoćnog polaska pedesetoro građana u Evropu, pratili smo prijem u Skupštini, ulazak u autobus, predaju prtljaga, sve, sve, a onda, kad je počela prava pustolovina, kamere su pogašene, kao da smo još pod sankcijama, kao da naši snimatelji ne mogu dalje!
Predosećajući da stanovništvo neće umeti da ceni i da dostojno proslavi ukinuće viza, Vlada je unapred rešila da u radovanju ona odmeni umorni, siromašni i od svega normalnog odviknuti, oprošteni živalj – pedeset čistih duša ima ona lično da odvede u Evropsku uniju, i to kad? U prvi minut svetonikoljske noći, premda pleme evropsko u vreme prispeća našeg aviona snom mrtvijem spava!…
Pa neka stignemo u dva ili u tri ujutro, ima da nas čekate, aerodrom koji toliko godina nije primao ni naše avione ima sad da radi samo za jeroplan koji nas donosi, kontroli letenja platite prekovremeni rad, odvojen život, šta god treba, platiće uostalom naši sponzori i to, ako niste još imali ovakav slučaj, budne ima da budu policija i carina, mada ne nosimo ništa što biste carinili, dobili smo od Evropskog foruma sendviče koje ćemo pojesti u avionu, dolećemo samo sa našim biometrijskim pasošima radi kojih smo prošle zime isto kao i noćas bdeli pred našim policijskim postajama, slobodno udrite po kojoj vam drago stranici, jer ni na jednu tuđinski policijski pečat još nije kročio! Neka nas čeka neki glavešina EU, makar ga vi izvukli žrebom, drugi, kome se u to doba spava ili je otišao u vikendicu, neka nam nazdravi preko video linka, ne pravimo pitanje, mi ne možemo da čekamo prvi jutarnji let, mi smo zvanično oličenje srpske radosti i nestrpljenja, zato krećemo čim vaša plemenita odluka stupi na snagu.
Ovako slikovit ulazak Srbadije u usnulu porodicu evropskih naroda smišljen je ne zbog pedesetoro građana koji odlično znaju da na tako nešto nemaju pravo, nego zato da se svi svečano još jedared podsetimo šta je našoj Vladi pošlo za rukom. I zato, kako rekoh, da barem Vlada ne razočara visoke dužnosnike Evropske unije koji su mislili da će nas neuporedivo više obradovati, jedan nam je dobričina par dana uoči istorijske odluke poručio: građani Srbije, slušajte u ponedeljak svi radio, možda ćete čuti nešto lepo, deco, ujutro idite u bašticu, pogledajte ispod zumbula i zimskih ruža da vam zeka možda nije štogod ostavio.
Spektakularno tempiranom ekskurzijom Vlada zahvaljuje Uniji lično joj dovodeć žive primerke prokažene faune, evo koga ste diskriminisali, satanizovali pa pomalo i bombardovali poradi toga što još nije bio Peti oktobar i mi još nismo bili na vlasti, tačnije, bila je na vlasti samo naša sapatnica u bolu…
&
Jedan je putnik sedamdeset puta dao krv, iza njega stoji Zavod za transfuziju, drugog su pak predložile komšije (ne reče pobliže zašto), za autobusom koji će namernike povesti ka aerodromu trudbenica Javnog servisa prosula je unapred pripremljenu oveću čašu vode (bara će se tokom noći smrznuti i možda odneti jedan ljudski kuk), te su se predstavnici Srbije osetili kao da će u Evropi da polažu neki ispit, u isto vreme u Subotici su šoferi zagrevali dva autobusa da u minut posle ponoći banu na Horgoš (Dragaš niko i ne spominje!), a njihov vođa puta beše frequent flyer Jeremić: pa niste radi nas morali dolaziti čak iz Beograda ili možda i iz neke afričke zemlje, mi smo biciklom išli preko te granice i dok su bile sankcije, zaista, zar Jeremić nije mogao nešto spektakularnije da izvede? Pedesetoro po pedesetoro građana putuju sa ministrom Jeremićem u sve zemlje koje nisu priznale lažnu državu Kosovo! Pa kad jedared ponestane novaca za toliku simboliku, jer treba platiti sve te avione, hotele, večere, vratili bismo se onome „upoznaj Srbiju da bi je više voleo“: „Predsednica parlamenta vodi svake subote stotinu pokretnih bolesnika kroz lagume ’Galenike’“; „U lavirintima i postrojenjima NIS-a – naučno-fantastično putovanje sa kustosom Škundrićem iz takođe SPS-a…“
Ali, vratimo se na početak: zašto se Javni servis nije poduhvatio da na drugom kanalu danonoćno prenosi sve što se s našima zbiva po Evropi, što ne udari sučku „Farmi“ i „Velikom bratu“?! Šta je tridesetak kamera po sobama, nekoliko po avionima, autobusima, dva u blagovaoni? Parlamenti, muzeji, robne kuće već imaju svoje kamere, mogli smo sa lica mesta da pratimo čemu to teže čak i Koštunica i Toma Nikolić: kakve su sobe dobili naši predstavnici, ko je čiji cimer, kakav je ko u ophođenju sa domaćinima, kome se spava dok mu domaćini pokazuju zgradu parlamenta, da se vidi, da se zna, ko se kome dopada – dosad bismo uveliko glasali koga da deportuju sa ekskurzije a ko da dobije radnu dozvolu.
Peščanik.net, 22.12.2009.