Foto: Reuters

Foto: Reuters

Prvomajski protesti koštali su tursku opoziciju najmanje 70 povređenih i oko 150 uhapšenih u sukobima sa policijom koja je gumenim mecima, suzavcem i vodenim topovima sprovodila naredbu o zabrani okupljanja na trgu Taksim u Istanbulu. Neredi su izbili i u Ankari, gde je oko hiljadu ljudi pokušalo da stigne do trga Kizilaj, takođe pod zabranom javnog okupljanja.

Na ulice Istanbula izvedeno je 39.000 policajaca i 50 vozila sa vodenim topovima a kako prenose agencije, specijalno za ovu priliku turska policija je predstavila nove čelične barikade opremljene kamerama i suzavcem koji se aktivira na pritisak. Demonstranti su uzvraćali kamenicama i molotovljevim koktelima; prema poslednjim izveštajima, u neredima je povređeno i dvadesetak policijaca.

Najžešći sukobi zabeleženi su u istanbulskom kvartu Bešiktaš gde je policija pretukla jednog poslanika glavne opozicione stranke, dok su usled koncentracije suzavca u vazduhu stanari najbliži okršaju bili prinuđeni na evakuaciju.

Ministar rada ranije je pozvao sindikate da zbog gužve u saobraćaju i mogućih „provokacija“ odustanu od namere obeležavanja međunarodnog praznika na spornom istanbulskom trgu i presele se na plato Jenikapi na obali Bosfora. Međutim ni zabrane, apeli pa ni razna istraživanja provladinih medija u nedeljama uoči Prvog maja, prema kojima većina radnika smatra „nelogičnim“ da se praznik rada obeleži na Taksimu, nije pokolebao predvodnike širokog antivladinog pokreta formiranog duž različitih linija represije koju sprovodi premijer Redžep Tajip Erdogan.

Poznat po višenedeljnim protestima i žestokim sukobima koji su izbili krajem maja prošle godine zbog planova da se betonira i poslednje parče zelene površine na ogromnom prestoničkom trgu, trg Taksim je u javnom pamćenju grada odavno simbol građanskog otpora. Upravo je Prvog maja 1977. tu poginulo oko 40 ljudi – tačan broj žrtava nikada nije utvrđen – pošto su na okupljene sindikalce, pripadnike različitih levičarskih stranaka i organizacija, do danas nepoznati napadači otvorili vatru sa okolnih zgrada.

Međunarodni praznik rada te godine se obeležavao tek drugi put u istoriji moderne Turske, uz učešće zakonom zabranjene komunističke partije i, upornom represijom radikalizovanih levičarskih grupa. Na pucnjavu i haos koji je nastao među oko pola miliona okupljenih građana smesta su reagovale oružane snage, izazivajući stampedo pred oklopnim vozilima i vodenim topovima. Prema zvaničnim nalazima, osim nekoliko stradalih od vatrenog oružja, većina žrtava naprosto je pregažena vojnim vozilima ili nogama izbezumljenih ljudi.

Ovaj događaj nazvan Masakr na Taksimu, u popularnoj mitografiji građanske Turske vodi se kao jedna od tajnih operacija američke obaveštajne službe, zadužene u to vreme da pod izgovorom borbe protiv komunizma svim sredstvima sprečava demokratske promene u zemljama na prvoj liniji hladnoratovskog fronta.

Ključna reč savremenog narativa na koji se oslanja Erdoganov režim jeste „terorizam“, pa je i zabrana prvomajskih manifestacija na Taksimu ove godine pravdana mogućim nasiljem „ilegalnih terorističkih grupa“.

Organizacija Amnesty International koja je uoči Prvog maja pozvala vlasti da poštuju presude Evropskog suda za ljudska prava protiv Turske zbog kršenja slobode javnog okupljanja, ocenila je da su odluke i ponašanje bezbednosnih snaga istovetni slučajevima iz 2008. i 2009. kada je policija nasilno prekinula prvomajska okupljanja radničkih sindikata, a zbog čega je zvanična Ankara i završila u Strazburu.

Da represija u Turskoj raste potvrdila je i odluka koja je stupila na snagu u martu ove godine, nedelju dana pre lokalnih izbora, kojom je blokiran pristup društvenoj mreži Twitter i video platformi Youtube, što je ocenjeno kao najgrublje ograničenje slobode govora u nizu mera kojim proteklih godina Erdoganov režim kažnjava opoziciju i građanske organizacije. Prema zvaničnom obrazloženju naredbe državnog tužioca, Twitter nije uklonio sadržaje koje su turski sudovi ocenili kao kriminalne, dok je administrativna zabrana za Youtube izdata na osnovu zaštite nacionalne bezbednosti pošto su se na globalnoj platformi pojavili tajni snimci razgovora visokih turskih zvaničnika o Siriji.

Prema izveštajima međunarodnih grupa za ljudska prava, internet cenzura uobičajeno se u Turskoj sprovodi protiv kurdskih medija i LGBT organizacija. Youtube je već bio blokiran od 2007. do 2010. zbog navodnog vređanja osnivača moderne Turske, Kemala Ataturka, dok su Google sajtovi i dalje blokirani uprkos presudi Evropskog suda za ljudska prava.

Niz sudskih procesa protiv organizatora i učesnika mirnih protesta na Taksimu od prošle godine vodi se na osnovu antiterorističkih zakona dok se njihova aktivnost na društvenim mrežama koristi kao dokazni materijal. Nove represivne mere , ocenjuje se, preduzete su nakon objavljivanja tajnih snimaka i dokumenata o najvećoj korupcionaškoj aferi u koju je upletena Erdoganova vlada.

Turski premijer nije na meti kritika samo građanskih organizacija. Ove sedmice je tokom svoje četvorodnevne posete Turskoj nemački predsednik Joakim Gauk izjavio da je „užasnut najnovijim talasom kršenja ljudskih prava“ i posebno kritikovao represivne mere turske vlade protiv društvenih mreža, štampe i pravosuđa.

Pritisak na sudstvo oštro je kritikovao krajem aprila i predsednik ustavnog suda Turske na proslavi godišnjice turskog ustava koji je prisutnog Erdogana podsetio da „u zemlji kojom vladaju red i zakon sudovi ne rade po naređenjima i instrukcijama“. Ustavni sud se već zamerio Erdoganovoj vladi nizom presuda kojima ukida sporne kaznene mere: među poslednjima su i odluka da je zabrana Twittera kršenje slobode govora kao i poništavanje zakonskih odredbi kojima se povećava kontrola izvršne vlasti nad pravosuđem.

Peščanik.net, 02.05.2014.

SVET RADA