Naš glavni načelnik je ovih dana održao sastanak pod izuzetno smešnim nazivom: Zajednička sednica Državnog saveta i Komisije za kontrolu podataka o dostignutim ciljevima u razvoju zemlje. Budući da iz svega što je na ovoj sednici rečeno sledi da nigde nikakvog razvoja nema, Putinovo izlaganje u vezi sa ovom, u neku ruku tragičnom, situacijom izazvalo je ovaj već pomenuti komični efekat.
„Napominjem da federalne i regionalne vlasti u celini s uspehom izvršavaju poverene im zadatke“ – počeo je predsednik u bodrom vojničkom maniru sa здравя желаю товарищи. A odmah zatim, s tugom u glasu nastavio: „Zajedno s tim, svi mi vrlo dobro znamo da se, za sada, malo šta realno menja“. To jest, svi oni uspešno izvršavaju zadatke, a rezultata nema. Tako ispada da se sva delatnost visokih činovnika okupljenih u toj sali svodi na uredno inkasiranje svojih činovničkih plata koje iz meseca u mesec rastu.
Dalje je predsednik nastupio u izuzetno neuobičajenoj ulozi. Bukvalno svaka druga rečenica mu je bila jadikovka o tome kako činovnici ignorišu njegove, to jest predsednikove direktive. To nije bila reč Putina, već žalopojka cara Fjodora Joanoviča zvanog Blaženi:
– Poštovane kolege, to je prosto nedopustivo. To nije ozbiljan rad…
– Sto puta sam već o tome govorio: neophodno je koncentrisati se na pitanja koja su najvažnija, na ta pitanja koncentrisati sve finansijske i administrativne resurse…
– Mnogo puta smo o tome već govorili: svi razumeju, svi klimaju glavom, a rad! Gde je rad? Nešto se i radi, ali je to nedopustivo malo…
– Očigledno da nema dovoljno predanosti, jasnosti i konkretnosti…
– Ne srećemo se mi ovde prosto tako – da razmrdamo malo jezike i razlaz…
– I još nešto poštovane kolege: molim vas da ni u kom slučaju ne manipulišete brojkama…
– Profesionalan rad, to je ono što nam je neophodno…
– Još jednom da podvučem: ništa lično! Ja samo hoću da se radi, da formulisani i postavljeni zadaci budu izvršavani…
Slušaš i čekaš, hoće li dojučerašnji mačo da se odjednom obeznani i na sav glas rikne: „Ma jesam li ja ovde car ili nisam?“ U stvari, Putinove podčinjene je besmisleno grditi i moliti za bilo šta. Kao rezultata bespoštedne veštačke selekcije, u poslednih 14 godina su se na najvišim spratovima činovničke hijerarhije čvrsto ukorenili ljudi koji su organski nesposobni da bilo šta proizvode. Oni umeju samo da otimaju i da dele. Kao uostalom i sam Vladimir Vladimirovič.
Na ovoj sednici on je veoma razdraženo govorio o užasnoj situaciji koja je zadesila program za raseljavanje građana iz dotrajalih zgrada i kuća odavno predviđenih za rušenje. „Plan raseljavanja za 2013. ispunjen je sa samo 4 posto. Preseljeno je nešto više od 1.500 ljudi, a planom je bilo predviđeno 42 hiljade“. I baš je sad pravi trenutak da se prisetimo kako je Putin 2007. osnovao specijalni fond za finansiranje raseljavanja stambeno najugroženijeg dela stanovništva i putem kojeg će se za nekoliko godina u potpunosti rešiti ovaj problem. Predsednik je sa posebnom gordošću tada saopštio kako se on lično angažovao da se od novca koji je vlada prisvojila nakon bankrotstva JUKOS-a, 240 milijardi rubalja izdvoji suma za realizaciju plemenite delatnosti ovog fonda. „Budući da je taj novac nekada davno ukraden od naroda, red je da se on tom narodu i vrati. Pri čemu, ne prosto nekakvoj nedefinisanoj masi ljudi, već onima koji su ostali zatečeni u najtežim životnim uslovima“ – rekao je tom prilikom. Nakon četiri godine, novac JUKOS-a je uspešno ukraden, potom podeljen među činovnicima, a ovim problemom očigledno niko nije ni imao nameru da se bavi . Ni tada, ni danas.
Putinu ništa drugo nije ostalo nego da antidatirano prizna neostvarivost svojih naredbi kojima je bilo obećavano odlučno poboljšavanje životnih uslova njemu podređenog naroda: „Situacija se promenila, a i prognoze takođe: to što smo ranije planirali, nažalost nećemo dostići“. Jer predsednik odlično zna da je potpuno besmisleno da poziva svoje činovnike da rade. Ne zato što oni neće. Oni to prosto ne umeju…
Ежедневный журнал, 24.12.2013.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 27.12.2103.
