Milena iz FAP-a i Hrvat Hrvoje v.2.023
Mediji, ne svi naravno, već „usual suspects“, redom su objavili informaciju iz kvartalnog izveštaja kompanije Meta u kojoj se pominju internet aktivnosti naprednjaka. Neki su se fokusirali na podatak da je SNS potrošila najmanje 150 hiljada dolara na reklame, odnosno promovisanje postova na Fejsbuku i Instagramu, a neki na broj pogašenih botovskih naloga.
A ni jedno, ni drugo zapravo nisu novosti. Posle izborne kampanje TS je objavila procenu da je tokom tri meseca, počev od 15. februara 2022, za SNS objavljeno Fejsbuk oglasa u vrednosti od preko 150 hiljada evra, a na Aleksandra Vučića, koji je bio predsednički kandidat, direktno se odnosilo preko 60 hiljada evra reklama. Promovisanje je očigledno nastavljeno i posle izbora.
Nije novost ni da SNS organizuje „internet timove“ sa lažnim nalozima čiji je cilj da se „stvori percepcija o široko rasprostranjenoj i autentičnoj podršci“ Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Pre nekoliko godina već su gašeni takvi nalozi, a među njima je bilo i kapitalaca iz političko-mrežnog života. Sada ih je pogašeno više od 5.000.
Meta je privatna kompanija i njeno je pravo da određuje pravila šta je prihvatljivo i dozvoljeno, a šta nije. SNS ima pravo da u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti promoviše svoju „politiku“ i van izborne kampanje.
Ali, priča se tu ne završava. Naprotiv, dolazimo do onoga što je najzanimljivije i najvažnije, a začudo je ostalo ispod radara većine kritički nastrojenih medija. To je navod iz saopštenja kompanije Meta da su mrežu botova činili članovi SNS-a iz „internet tima“, ali i državni službenici širom Srbije.
Naime, za razliku od sličnih, kako se u saopštenju nazivaju, otkrivenih „farmi trolova“ u drugim zemljama (Albaniji, Nikaragvi i Rusiji), kojima se upravljalo iz jednog centra, „specijalna operacija“ SNS-a uključivala je pojedince raštrkane širom Srbije, pored ostalog, po državnim preduzećima. Zaposlenima u javnom sektoru, njihovim rođacima, komšijama i prijateljima dobro je poznato na koga se ovo odnosi – to je druga kategorija partijskih uposlenika – oni koji ipak moraju da dolaze na radno mesto, ali tamo imaju drugačije zadatke i norme od kolega koji zaista rade u javnim preduzećima, ustanovama, institucijama.
Reč je o zloupotrebi javnih resursa zbog koje bi trebalo da reaguju i Agencija za sprečavanje korupcije i tužilaštvo. Možda tražimo i očekujemo previše od ovih nadležnih koje su Vučić i ekipa godinama puštali da rade svoj posao – u prevodu da ćute ili da potvrđuju ispravnost i nevinost naprednjačkih funkcionera. Ipak, treba notirati da je crvena zastavica podignuta. Možda se neki pojedinci ohrabre ili se stanje, nekim čudom, iz korena promeni, pre rokova zastare.
Vodič za penzionere i zaluđivač za javnost
Ma koliko se trudio da proniknem u tajne „Vodiča za penzionere“, nisam uspeo da shvatim (nije bilo predsednika da mi objasni, da razumem) zašto je ova publikacija Fonda PIO štampana po hitnim procedurama. Iskreno, ne razumem ni zašto je na prilično luksuznu brošuru i njenu dostavu na više od milion i po adresa potrošeno gotovo 800 hiljada evra. Zapravo razumem, ali se pravim lud. Potrošeno je da bi se promovisao Aleksandar Vučić koji je u svojstvu predsednika Srbije, znači bez bilo kakve ustavno-zakonske nadležnosti za tu oblast, napisao uvod o (dobrovoljnom) žrtvovanju penzionera u doba krize, i o prošlim i budućim uspesima Srbije. A urađeno je po hitnom postupku da bi prvi primerci bili spremni 10. februara kad Vučić u TV nastupu najavi „penzionersku karticu“ koja će se izdavati od 15. marta i donositi „nove benefite“. Priznajem, nisam shvatio (a niko, ni Vučić, ni vodič nemaju za cilj da neko nešto shvati) je li to nova kartica, ili „nova generacija“ već postojećih kartica i da li će pogodnosti važiti od marta ili od jeseni. Kao da je to bitno.
Bitno je da je novac potrošen, Vučić promovisan, a „bivša vlast“ popljuvana.
Jer, kada se pomerimo od uvodnika i pogledamo šta zapravo sadrži taj famozni vodič o kome je dosta pisano, ali bez mnogo osvrtanja na njegov sadržaj, dolazimo do poglavlja „Stabilan penzijski sistem“ u kome sve puca od poređenja sa najtežim danima za penzionere. Nisu to naravno devedesete, doba ubijanja digniteta i obesmišljavanja penzija. Pominje se, istina, „problem kašnjenja penzija“ koji se pojavio devedesetih, ali se ne navodi ni koliko je evra (maraka) bila prosečna penzija, ni koliko su one kasnile 2000. godine, u doba ministrovanja uvodničara. A u oktobru 2000. država je dugovala 13 penzija. U brošuri toga nema, već saznajemo da je Fond PIO u oktobru 2005. kasnio u isplati jedne i po (!) penzije, a potom čitamo i „interesantan i zastrašujući podatak“ (doslovan citat) da je u julu 2012. nakon promene vlasti na računu države bilo svega 8 milijardi dinara, što nije bilo dovoljno ni za isplatu penzija u jednom mesecu. A sada je na računu države više od 300 milijardi dinara. Što je odlično, ako državu zamišljate kao štedišu koji ima štednu knjižicu na koju stavlja novac koji uštedi od plate ili mu ga pošalje tetak iz Dizeldorfa. Saznajemo i kolika je bila prosečna penzija 2012. godine (203,5 evra), a kolika će biti 2023 (322 evra), ali ne i koliko je to procenata u odnosu na prosečnu platu. A to je, ako je to bitno, pad sa 53 na 39 odsto.
Biće zanimljivo videti odgovor Fonda PIO na pitanje zbog čega 2023. poredi sa 2012, a ne sa na primer okruglom 2013 (10 godina unazad) ili okruglom 1990. ili 2000. I kakve veze ima Fond PIO, koji nije politički subjekat, učesnik izbora, sa promenom vlasti 2012? A nema sa promenom vlasti 2014 (promenom premijera) ili 2008. ili 2000?
Biće zanimljivo i videti dopis kojim je PIO fond tražio od Vučića da napiše uvodnik i pojašnjenje zbog čega su procenili da bi on to trebalo da učini.
Konačno, ostaje pitanje da li je ovo rasipanje novca kažnjivo, jer propisi u Srbiji dozvoljavaju ovakve zloupotrebe i promocije funkcionera van izborne kampanje. Setimo se samo karavana „Budućnost Srbije“. Agencija za sprečavanje korupcije, ako je to neki reper, pred predsedničke izbore 2022. odbacivala je prijave protiv ministara koji su na sajtovima ministarstva hvalili lidera SNS-a (budućeg kandidata za predsednika) i kritikovali predstavnike opozicije (buduće kandidate), ako su to činili pre nego što su formalno raspisani izbori za predsednika, iako je trajala kampanja za parlamentarne izbore.
Na kraju, red je da pomenem da u brošuri ima nekih korisnih podataka. Koji su mogli biti sabrani, odštampani u lifletu i podeljeni za mnogo manje novca onim penzionerima koji se izjasne da žele štampano izdanje, jer ne koriste internet. Jer ti podaci već postoje na sajtu Fonda PIO. Ali na njemu nema ove brošure u kojoj su objedinjeni, iako postoji segment „brošure“. Toliko o hitnosti i potrebi da se penzioneri, u solidnom broju digitalno pismene osobe, što pre i što bolje informišu.
X-men i promoterka pravoslavnih katoda
Zvuči kao akcioni film B produkcije ili kakva parodija. Znate, sigurno, o čemu je reč. Mlada nada SPS-a, od ranije poznata po sinhronizovanim maksim-rafalima po diviziji, odlučila je da sprovede „humanu“ akciju i slučajnim prolaznicima u Nišu, njih stotinu, podeli po 5.000 dinara. Objasnila je da je novac dobila od anonimnog dobrostojećeg darodavca koji želi da je podrži u humanitarnim akcijama „nezavisno od političke opcije kojoj ona pripada“, kao i da „podrži njenu karijeru“. I sa kojim izgleda deli bar neka uverenja jer on „daje i priloge crkvi“, a ona se proslavila govorom o „pravoslavnim katodnim cevima“. Da je Ana Grozdanović uz 5.000 dinara Nišlijkama i Nišlijama delila katodne cevi ili krstiće, verovatno ništa ne bi bilo sporno. Pohvalila se, međutim, da je „humanitarnu akciju“ sprovodila „sa omladinom SPS-a“, a pored novca građani su dobijali i promotivni materijal te stranke. Tako je podela novca gospodina X postala1 aktivnost političke stranke. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti ne sadrži izričitu zabranu „humanitarnih aktivnosti“ stranaka, ali je u nekoliko situacija Agencija za sprečavanje korupcije utvrđivala da je ono suprotno zakonu, jer se stranke osnivaju radi sprovođenje „političkih“, a ne „humanitarnih“ aktivnosti. S druge strane, postoji krivično delo „davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem“. Iako trenutno nisu raspisani izbori, imajući u vidu da je svrha postojanja stranaka nadmetanje na izborima, svaka uplata gotovog novca ili davanje drugih poklona i usluga građanima može se tumačiti i kao podmićivanje birača, sa ciljem da na sledećim izborima glasaju za darodavca. Zato je ovo slučaj kojim bi trebalo da se bavi niško odeljenje Višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije. Mogla bi da reaguje i Agencija za sprečavanje korupcije i utvrdi da li je SPS prijavila ovaj novac kao prilog, jer je njegovim prolaskom kroz prizmu stranačke promocije postao upravo to – prilog Ane Grozdanović. A trebalo bi i da utvrdi da li je tajni Anin sponzor baš želeo da tih pola miliona bude podeljeno kao oblik stranačke promocije (šta znači „podrška karijeri“ – stranačkoj karijeri ili nekoj drugoj karijeri koje nismo svesni) ili joj je dao da radi s parama šta joj je srcu drago. Jer ako se dogodilo ovo prvo, onda je Ana dosegla zenit karijera – izvela je u praksi ono o čemu je njen idol Aleksandar Vučić pričao nevešto zataškavajući skandal sa 2.000 istovetnih donacija (sećate se trećeg čoveka u kafani) – učestvovala je u ozbiljnom kršenju odredbi koje zabranjuju finansiranje stranaka preko trećih lica i skrivanje podataka o donatorima. A za to je predviđena zatvorska kazna.
Peščanik.net, 28.02.2023.
________________
- Pravna analiza slučaja Nemanje Nenadića.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Ko je tipovao Srbiju - 25/03/2024
- Ne slažem se sa pitanjem - 14/02/2024
- Zločin i uređenje - 15/01/2024
