Đuro Macut, najmoćniji čovek u Srbiji, zgrozio se i lupio rukom o astal kada je pročitao Tanjugovu vest da zemlja ima najniži rejting otkako se meri globalni indeks korupcije. Stanje je, zapravo, toliko loše da Tanjug ima još jednu vest povodom objavljivanja Indeksa percepcije korupcije Transparency Internationala za 2025 godinu: država je na začelju u borbi protiv korupcije. Možda laže Tanjug, tražio bi Đuro Macut i drugo mišljenje, ali Vlada kupuje servis samo jedne privatne novinske agencije, nema ni Betu ni Fonet.
A možda ja lažem. Nije Tanjug objavio da je stanje u Srbiji loše, niti bi se Đuro Macut iznervirao zbog toga. Ali, kao svaka prava laž, i ova moja je začinjena trunkom istine. Ne čak ni trunkom, punom varjačom. Ili kuhačom, ako ćemo na hrvatskom, s obzirom na to da je Tanjug objavio da je „Hrvatska na začelju zemalja EU u borbi protiv korupcije“. Mogli bismo i da dodamo neku američku mericu začina jer Tanjug zaista ima još jednu vest o korupcijskom sunovratu: „Najniži rejting SAD otkada se meri globalni indeks korupcije.“ Što bi rekli u onom prastarom vicu o Titu i Kenediju – kod nas mediji mogu slobodno da pišu da država ima ozbiljan problem sa korupcijom, ali ne ova država. Jer Tanjug, ako je verovati klipingu, pretrazi njihovog sajta, gugl pretrazi po raznoraznim ključnim rečima i odsustvu reakcije Đura Macuta čija se Vlada informiše iz Tanjuga, nije objavio ništa o poziciji Srbije. Kao ni RTS, Novosti, Pink, Informer. Politika je hrabro izvestila o sunovratu Amerike. A Euronews Srbija o problemima Hrvatske. Možda je i ovo napredak, bar za Tanjug, u odnosu na 2023. godinu kada su izvestili da se stanje popravlja jer je Srbija sa 96. pozicije napredovala na 101.
Inače, Tanjug je vest o stanju u SAD preneo po CNN-u, a vest o Hrvatskoj po Jutarnjem listu, koji je preneo saopštenje predsednice fantomskog Transparency International Hrvatska – ogranka koji je pre nekoliko godina izgubio akreditaciju, ali je zadržao naziv i (malo modifikovani) logo.
S obzirom na to da se Đuro Macut ne zanima stanjem u SAD (teško je proceniti da li Trampa treba da volimo ili ne), a ni stanjem u Hrvatskoj (postoji cela bulumenta onih koji su zaduženi da se bave „ustašama“ i ne treba im se mešati u posao), oćutao je, nije lomio astale niti kvake.
Mi zapravo i ne znamo šta dr Macuta zanima, šta mu je hobi kada nije u beloj uniformi (i kada u beloj uniformi nije na bini na Vučićevom mitingu). Za njegovog kolegu dr Radojičića, koji je isto tako pre nekoliko godina zalutao na javnu funkciju, bar smo znali da ga zanimaju vrapci i kućice za vrapce.
Ali, ako Đuru Macutu hobi nisu ni vrapci, ni druge ptice, ni borba protiv korupcije, pa u skladu sa ekspozeom čak ne prati šta se to dešava oko korupcije (to se iz ekspozea moglo i predvideti, pošto je od konkretnih aktivnosti najavio „nultu toleranciju“), ima ih budnih.
Ana Brnabić ima hobi – prati šta saopštavaju i pričaju opozicionari, pa odgovara, ponekad nerazumljivo, ponekad besmisleno, ali važno je da se pravi buka. Ana stoji na braniku vrhovnog borca protiv korupcije i njegovog minulog rada (sećate se da je Vučić još pre desetak godina uspešno okončao borbu protiv korupcije i posvetio se popravljanju životnog standarda građana). Ona se najlošijim rezultatom Srbije u istoriji pozabavila na nekoj društvenoj mreži gde je pojasnila, da narod razume, da kod nas nema korupcije, već samo percepcije korupcije. A percepcija hoće da prevari. Pa je u nastavku objasnila da je zapravo korumpiran Dragan Đilas. Kome je hobi da ukrade od naroda 619 miliona evra i da mrzi Vučića.
Vrhovni pobednik nad korupcijom se indeksom nije bavio. On sada ima mnogo drugih hobija i zanimanja, od košarke, preko vina do održavanja sopstvenog međunarodnog ugleda u sopstvenim očima, a korupciju je stoga malo zapostavio. Ako se tu ima išta i raditi, otkako je usvojen propis o poreklu imovine koji samo treba primeniti na blokadersku listu.
Od hobija ima i ponižavanje Đura Macuta i ostatka vlade, ako je uopšte moguće dodatno poniziti nekoga ko je pristao da bude deo lakrdije. U danima dok smo se mi zaludni bavili indeksom percepcije korupcije, Vučić je delio podsticaje za proizvodnju alkoholnih pića, savete vinarima, savete nadležnima da ne dele vinare, već da daju podsticaje i blokaderima i studentima, delio sa narodom gde će da putuje i sa kim će na putu da druguje.
Za Tanjug su te Vučićeve aktivnosti u sredu ujutro bile glavna vest. Jedna vest, od nekoliko desetina hiljada milijardi reči, da dobro ste pročitali, nekoliko desetina hiljada milijardi (što bi rekao Bačević, ako ste zaboravili na tog asa čiji je hobi bio kopanje kanala do Soluna preko Lapova, Pekinga, Meseca i Marsa), elem, ta vest sa mnogo redova, u koju je sve to udrobljeno, koja počinje alkoholnim podsticajima, a završava se Minhenskom bezbednosnom konferencijom.
A o indeksu ništa, izuzev onih o očajnom stanju u SAD i Hrvatskoj. Uostalom ovo kod nas i nije loše stanje već loša percepcija. Iako je Vlada Srbije baš taj indeks percepcije korupcije CPI unela u strateške dokumente za borbu protiv korupcije. Borba protiv (percepcije?) korupcije, prema Strategiji, biće uspešna ako do 2028. godine CPI bude na nivou svetskog proseka. Što je prošle godine bilo 43, a sada je 42. A mi smo imali 35, a sada imamo 33. Ali, sve je to samo percepcija. U stvarnosti, stanje je daleko gore. A to ne moraju da nam kažu (da parafraziram onu čuvenu Miloševićevu da se teško živi i da to ne mora da nam kažu ni Bi-bi-si ni Dojče vela) ni Vučić, ni Macut, ni Ana Brnabić. To znaju i vrapci u kućicama.
Peščanik.net, 12.02.2026.
Srodni linkovi:
Rodoljub Šabić – Trinaest godina šmire
Zlatko Minić – Dužan kao Grčka, korumpiran kao Srbija
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Sve će to prekriti asfalt - 05/05/2026
- Umetnost primitivizma - 23/04/2026
- Sportska kampanja - 20/04/2026
