Izraz „Dužan kao Grčka“ stariji je, naravno, od krize iz perioda od 2008. do 2015. godine. Gugl istraživačko novinarstvo otkriva mnoštvo copy-paste članaka o zaduženju i krizi koja je trajala od četvrte decenije 19. veka i priznanja grčke nezavisnosti, koju je trebalo finansijski podržati, pa do dogovora o naplati duga gotovo pola veka kasnije.
Ako se kroz istu internet lupu pogleda izraz „Korumpiran kao Srbija“, dobija se niz članaka o globalnom rangiranju– Indeksu percepcije korupcije (CPI), koji svake godine objavljuje mreža Transparency International.
Sam izraz nije se, međutim, bar ne još, zapatio, iako bi se za to moglo naći osnova i mnogo pre nego što se pojavio CPI (1995. godine) i pre nego što je Jugoslavija (2000), a potom i nezavisna Srbija (2006) rangirana (najčešće jako loše) na listi. Afere, rasipanje javnih resursa, nepotizam, kronizam, bile su odlike vlasti od obnove srpske nezavisnosti u XIX veku. Sve ovo nije bilo strano ni drugim zemljama i vladama, ali je pojam korupcije sve do devedesetih godina XX veka bio svojevrstan tabu u međunarodnim odnosima.
Aktuelna vlast u Srbiji uspela je međutim, ne samo da korupciju rasplamsa u „unutrašnjoj trgovini“, već da zemlju promoviše u svetu kao simbol korupcije. Dobro, vlast bi zapravo to htela da sakrije, nije baš da su snimali video spotove „Srbija – zemlja korupcije – prilika za mutne poslove“ (a i na tim bi se spotovima moglo ugraditi i zaraditi), ali je podgojila korupcijskog monstruma kolosalnih razmera koji je počeo da guta ljudske živote i čije su čudovišno lice studentski i građanski protesti pokazali svetu.
I gde smo sad? Jedna od najvećih želja Vučićevog narcisoidnog poremećaja jeste da bude zabeležen u istoriji. Ako Vučić politički poživi da okonča koruptivni projekat EXPO 2027, možda mu se želja ostvari, pa će Gugl istraživači za nekoliko decenija na pojam „Korumpiran kao Srbija“ dobijati pojašnjenja da se izraz globalno zapatio nakon što je decenijska pljačka i sistematsko razvijanje koruptivnih mehanizama kulminiralo sa organizacijom izložbe EXPO 2027, odnosno sa svim milijardama evra koje su pod tu namenu netransparentno svrstane i spiskane.
Nadajmo se da to međunarodno priznanje ipak nećemo dobiti, pa da se u međuvremenu vratimo na pomenuti Indeks percepcije korupcije, kao trenutni i vrlo aktuelni odraz stanja korupcije. Reč je, hajde „da pojasnim da narod razume“, o odrazu u ogledalu koje drže međunarodne organizacije, konsultantske kuće i konsultanti i koje prikazuje šta oni koji posluju sa državom misle, vide i doživljavaju po pitanju korupcije, ali i pojedinih sa njom povezanih pitanja (razvoja demokratije i građanskih sloboda i sl).
Srbija za 2025. godinu, na danas predstavljenom istraživanju, ima indeks 33 (na skali od 0 – potpuno korumpirana do 100 – bez korupcije), što je najlošija ocena od 2012. kada je uvedena nova metodologija ocenjivanja, i nalazi se na 116. mestu među 182 rangirane zemlje. Potvrđeno da nismo globalni svetionik korupcije, tu poziciju čuvaju Južni Sudan i Somalija na globalnom, a Rusija na evropskom nivou. Nas i Ruse na tabeli su razdvojile Turska i Belorusija.
Na ovom mestu neko bi se mogao neoprezno zaleteti i zaključiti da je potrebno još malo truda da bismo stigli Rusiju, ali čak i bez dodatnog ulaganja u korupciju stići će nas minuli rad, zahvaljujući metodologiji. Indeks se, naime, izračunava na osnovu izveštaja i nalaza koji su objavljeni u godini na koju se CPI odnosi (u ovom slučaju 2025.) i u godini koja joj je prethodila, ako nije bilo novih izveštaja. Zahvaljujući tom Srbija je imala pad od samo dva indeksna poena (sa 35 na 33) jer je, na primer, u obzir uzet poslednji izveštaj Freedom House „Nations in Transit“ za 2024. godinu.
Prema tom indeksu, koji je izračunat na osnovu stanja u 2023. godini, Srbija je bila svrstana među prelazne odnosno hibridne režime, gde su, na primer, članica EU Mađarska, zatim Crna Gora i Albanija, zemlje koje prednjače na putu ka EU, ali i BiH, Makedonija i Kosovo.
I u slučaju Economist Intelligence Unit (EIU), u CPI agregatni indeks uključena je ocena za 2024, objavljena u martu 2025. Sada zvuči gotovo neverovatno da je tada Srbija rangirana kao „manjkava demokratija“, odnosno među zemlje koje „imaju neke slabosti u demokratskim institucijama i kulturi“.
Niže kategorije su „hibridni režimi“ koji „imaju ozbiljne slabosti u demokratskim institucijama i kulturi“ i „autoritarni režimi“ koji „imaju malo demokratskih institucija i malo demokratske kulture“.
Ta zjapeća nesrazmera između aktuelnog stanja i ocene stare tek 11 meseci pokazuje koliko je, režim, nakon 12 godina laganog i sistematičnog uklanjanja cigli i potpornih stubova iz države, vladavine prava, demokratije i slobode, ubrzao rušenje. Ili, ako ćemo po onoj već istrošenoj metafori – koliko je pojačao vatru pod loncem u kome su se bezbrižno brčkale žabe.
Naime, Transparency International je izračunao da zemlje koje EIU označava kao „manjkave demokratije“ 2025. godine u proseku imaju CPI 47. Nivo kome se Srbija nikad nije primakla na manje od pet poena. Zapravo, njen sadašnji CPI od 33 čak je ispod proseka za „hibridne režime, koji iznosi 36. Ako se pitate koji je nivo kome težimo – prosek za autoritarne režime je 29.
Interesantno je ukrštanje još jedne slične kategorizacije sa CPI. Reč je o klasifikaciji „CIVICUS Monitor“. Srbija je do decembra prošle godine bila među zemljama u kojima je delovanje građana, odnosno civilnog društva, bilo opstruirano. Zemlje iz te grupe imaju prosečan CPI 38. Pre dva meseca CIVICUS je Srbiju premestio u nižu kategoriju „pod represijom“, među države u kojima je prostor za delovanje građana ozbiljno ograničen, a neslaganje s vlašću nosi teške posledice, uključujući nasilje, sudski progon ili zatvorske kazne. Opis verno odslikava stanje, a i CPI za Srbiju pokazuje da tu spadamo – prosek zemalja iz kategorije „pod represijom“ je 32.
Pri kraju treba pomenuti i dilemu povezanu sa načinom na koji se CPI, kao agregatni indeks, izračunava. Koliko zapravo izvorne ocene (indeks Srbije izračunat je ove godine na osnovu sedam izvora – pored pomenutih EIU i Freedom House, to su i istraživanja i ocene Bertelsmann Foundation Transformation Index, Global Insights Country Risk Ratings, PRS International Country Risk Guide, Varieties of Democracy Project i World Justice Project Rule of Law Index) ocenjuju stvarno stanje, da li pojedini režimi na čijem čelu su diktatori i autokrate dobijaju niske ocene jer su „uobičajeni osumnjičeni“ za korupciju, ili je korupcija ono što održava autokratske i diktatorske režime.
Za one koji žive u takvom sistemu – pod brutalnom represijom raspojasanog autokrate, u zemlji prožetoj korupcijom, ovo teoretsko i metodološko pitanje nije od presudnog značaja. Najvažnije je zaustaviti koruptivnog monstruma dok nije smrvio i poslednji kamen na kamenu. Nakon pada režima pred Srbijom će biti težak put obnove sistema, institucija, odnosa društva prema korupciji i antikorupcijskim mehanizmima. Ako se ta prilika ne propusti, i CPI će konačno početi da raste.
Peščanik.net, 10.02.2026.
Srodni linkovi:
Zlatko Minić – Svako ima neki hobi
Rodoljub Šabić – Trinaest godina šmire
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Sve će to prekriti asfalt - 05/05/2026
- Umetnost primitivizma - 23/04/2026
- Sportska kampanja - 20/04/2026
