Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Vlast se dobrano potrudila da osetimo sve neblagodeti prekarijata – posvemašnju nesigurnost, uvek neizvesnu budućnost, socijalnu i radnu obespravljenost, nemanje zaštite… I umesto da rešava te probleme, ona nam objašnjava da će sve biti u redu samo ako se uljuljkamo u njen topli i udobni patrijarhat.

U kojem niko nema šta da brine jer glava kuće svima obezbeđuje sve što im je potrebno. Pa, dobro, ne baš sve jer vam ne trebaju pravovremene i tačne informacije, od njih samo boli glava. Ne treba vam ni vlast koja bi pošteno radila u javnom interesu, jer ko bi se pošten baktao da bude na vlasti. A tek vam ne trebaju institucije jer šta ima tu neko drugi da vas štiti kad imate ovakvu vlast.

Ali ćete zato, po oprobanom palmijanskom receptu: šta vama, gospođo Srbijo, treba, dobiti po 5.000 uz penzijicu, vojska će dobiti povećanje plate, napušteni gradovi će dobiti vojsku (ne da ih brani nego da troši), deca će dobiti, pa ne baš vrtiće, ali predsednikovu poduku da je bolja rakija nego pivo (bože me sakloni).

I upamtite ko vam je prvi javio te lepe vesti (kakav, bre, Pera pisar iz administrativnog odeljenja!). Za uzvrat vi samo treba da iskazujete bespogovornu poslušnost glavi kuće i povremeno operete noge (glavi, ne sebi). I nema ono kao Petrija „ću se popravim, Dobrivoje“, ova glava kuće ne prašta.

Stvarno, zašto ova vlast misli i dela kao da su izbori sklapanje patrijarhalnog braka? Srbijo, udala si se i sad trpi. Nema nazad, nema dogovora, nema izlaza. Ako hoćemo most na livadi – stavićemo ga (i masno slagati da ste vi tako glasali); ako hoćemo hajdučiju sa novogodišnjom rasvetom – svetleće od Mitrovdanka do Đurđevdanka, pa nek košta kol’ko god da vas košta; ako hoćemo još i još para – raskopavaćemo i raskopavati svaki dobrostojeći trg, svaku prohodnu ulicu do poslednjeg vašeg živca, a onda ćemo opet da ih renoviramo (trgove, ne živce).

Pa čak i da smo se glasanjem zaista venčali (daleko bilo) zar vlast nije čula da se ono tradicionalno „i u dobru i u zlu“ odnosi na zlo koje bi moglo doći odnekud spolja (zla vremena, bolesti, nemaština) a ne da se mladenci obavezuju da će trpeti zlo koje će im doći od osobe sa kojom se venčavaju?

A ako nas već shvata kao bračnu zajednicu, onda bi morala da zna i da ljudi iz braka izlaze kad više ne mogu da trpe, a ne tek kad im dođe termin za redovne brakorazvodne parnice, čuj mene: izbore.

Peščanik.net, 14.10.2019.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)