Oni tamo su imali Drugi svetski, a mi Veliki otadžbinski. Oni su 8. maja obeležavali Dan Žalosti, Pomena i Pomirenja, a mi smo 9. maja slavili Dan Pobede. Njihova glavna parola je bila „Nikad više!“, a kod nas je bilo i onih koji su se dičili parolom „Možemo i da ponovimo!“, što, uzgred, ni kod koga nije izazvalo ni zabrinutost, a kamoli potrebu da se javno usprotivi. U svom govoru na ovoj svečanosti, Putin nije pomenuo SAD i Veliku Britaniju kao naše glavne saveznike, ali je zato uputio par preteći intoniranih floskula onima sa kojima smo pre nešto više od 70 godina zajedno oslobađali planetu od fašizma.
Veliki roman „Rat i mir“ je bez sumnje najveće i najvažnije delo ruske književnosti i već svojim naslovom govori o problemu dva načela koja se međusobno isključuju. Mir je suprotnost ratu i u smislu mirnog života bez rata, i u smislu sveta što ga rat ruši. Putinska Rusija sve više postaje zemlja koja se protivi miru, zemlja suprotstavljena svetu koji bi radije da ne ratuje, a osnovni instrument putem kojeg se ona trudi da se što više približi tome cilju je religija Pobede. Ova religija se upornim radom njenih misionara širi 365 dana u godini, a tokom prošle nedelje je vršena najžešća masovna intoksikacija i pastve i jeretika.
Religija Pobede nema nikakve veze s realnim činjenicama koje su taj istorijski događaj prouzrokovale i pratile, a još manje sa sudbinama realnih učesnika i sećanjima na poginule. To je pakosni i zli nekrofilski kult kojem poslednjih godina verno služe svi predstavnici javne sfere, svi bez izuzetka.
Među njima postoje i oni koji prosto umiru od želje da postanu autori novog svetog pisma. Tako je Aleksandar Prohanov 9. maja u dnevnom listu Izvestija objavio tekst pod nazivom „Psalm Pobedi“. U tom tekstu je dato objašnjenje zašto mi Rusi uopšte postojimo: „Sveti rat i Pobeda su definitivno odredili našu misiju. Misija ruskog naroda je da neprekidno podnosi ogromne žrtve i na sebe prima sve udare mračnih sila i sveg svetskog zla“. To jest, naša izazovna i pomalo cinična pretnja „možemo i da ponovimo!“, po teološkom učenju Prohanova postaje religiozna dogma. Drčna i naizgled šaljiva parola, prolazeći kroz ideološki instrumentarij Prohanova, menja svoj modalitet i prelazi iz mogućnosti u mesijanski zavet. Mi ne samo da to (ako treba) „možemo i da ponovimo“. Ponavljanje strašnog rata zapravo i jeste „naše sve“ – sav smisao našeg postojanja.
Nek’ nam je bog u pomoći!
Ежедневный журнал, 10.05.2016.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 14.05.2016.