Priznajem, uhvaćen sam na delu! Islamofob sam. To čak i ne skrivam, a možda se na neki izopačen način i ponosim time! Ovde moram da spomenem da sam i Pravoslavofob. I Katolikofob. I neviđeni Luteranofob. Ne volim Sajentologiju. Nisam antisemita, ali mi se ne mili ni Judaizam. Zapravo, kad podvučem crtu, mogu sebe svrstati u teške religiofobe! U nekim kulturama se to naziva i malo agresivnijim ateizmom, al ajde. Nećemo se sad loptati rečima.

Ali čekajte malo, kakva je to tačno fobija? Da li ja negiram naučne činjenice, kako to rade homofobi? Mislim da ne. Da li formiram mišljenje i predrasude o grupama ljudi na osnovu nenaučnog pojma kao što je ”rasa”? Ne baš. Pa u čemu je onda problem? Kao ateista nemam nikakvog ”poštovanja” prema primitivnim (opet politički nekorektan termin!), arhaičnim (i opet!) i totalitarnim (ajme!) sistemima vrednosti i svetonazorima koje nude sve organizovane religije na svetu, plašim ih se i grozim. Suštinski se ne slažem sa lažima kojima truju svoju ”pastvu”, zastrašivanjem i indoktrinacijom dece, i nasiljem koje u ovom ili onom obliku, sprovode predstavnici verskih organizacija kad god dođu u poziciju moći, tokom čitave istorije ljudskog roda. Imam veliki problem sa političkim konceptima države, pravde i ličnih sloboda koje organizovane religije nude kao istinu zapisanu munjom u kamenu. Igrom slučaja je danas njihov najagresivniji predstavnik Islam, kao što je do juče bilo Hrišćanstvo, i to isključivo zbog zaostalosti (e, sad sam vala preterao sa neokolonijalističkim divljaštvom terminologije koju koristim!) ili ako hoćete ”patrijarhalnosti” zemalja u kojima je Islam dominantna religija. Naravno, nisu ‘’islamska’’ društva primitivna i zaostala ni po kojem objektivnom kriterijumu, jer takav i ne postoji, već su ‘’primitivna’’ i ‘’zaostala’’ isključivo iz ugla mog sistema vrednosti, formiranog na tradiciji evropskog liberalizma i humanizma. Niti su ‘’primitivna’’ i ‘’zaostala’’ isključivo zbog dominantnog uticaja jedne religije, već iz čitavog niza razloga o kojima se može zaista naširoko pričati, ali ovde nije reč o tome.

Mislim da je odnos evropskih levičara koji sam kritikovao ponižavajuć upravo za ljude iz ‘’islamskih’’ zemalja, zato što ti levičari kao primerene za te ljude smatraju prakse protiv kojih su se u svojim zemljama krvnički borili kao protiv stvari nedostojnih čoveka. Zašto bi za naš odnos prema islamu kao doktrini i ideologiji (i preovlađujućoj praksi) bilo relevantno to što u nekim islamskim zemljama baš i ne kamenuju žene? To je kao da je neko rekao: pa dobro, Musolini nije baš toliko ubijao Jevreje.

Termin ”religiofobija”, da ne kažem ”islamofobija”, je idiotski zato što je u pitanju laž. Banalna igra reči, gde se liberalna terminologija koristi za odbranu jednog agresivnog i antihumanog sistema. Nešto kao kad bi me neko optužio da sam ”fašistofobičan”! Naravno da jesam! Da je takva i slična konstrukcija idiotska pokazuje i mogućnost njene paušalne upotrebe za svaki pojam ili koncept koji želimo da odbranimo, bez ograničenja. Glupakofobija. Kokosofobija. Taksifobija. Možda bi neki postmoderni ”misliac” u deliriju i mogao da da legitimitet svim ovim ”fobijama” (pod navodnicima da se ne bi mešalo sa kliničkim pojmom fobije u neuropsihijatriji), ali mislim da nama ostalima plain common sense zabranjuje tako nešto.

Ako bi smo se sa ovom količinom argumenata vratili na početak teksta, bio bih prinuđen da kažem da ipak nisam ”islamofob”, pošto je taj termin isprazan, već da sam ”samo” malo tvrđi ateista. Ateista koji nema nikakav problem sa ljudima bilo koje veroispovesti, samo sa doktrinama koje su im nametnute od strane verskih autoriteta, posebno ako te doktrine impicitno ili eksplicitno pozivaju na netrpeljivost ili nasilje prema drugima i drugačijima.

A to da poredim islam sa nacizmom je naprosto laž – ja citiram Hirsi Ali, i u sledećem pasusu navodim i argumente protiv tog stava. Pa, jedna od poenti teksta koji sam pisao jeste da je Pet Kondel preterao upravo zato što je netoleranciju prema jednoj verskoj doktrini primenio na celu grupu ljudi, na vernike.

A što se tiče Šejtanovog ratnika… Da, naravno da je zeleno tursko čudovište! I da kao takvo predstavlja metaforu mitskog mistifikovanog zla koje se na lokalnom nivou koristi u različitim epohama za rešavanje lokalnih političkih sukoba ili privatnu osvetu (”Latini”, Turci, Knez Miloš, Stanislav). Šejtanov ratnik nije negativac u filmu, on nema svoj cilj niti misiju – on je zlo samo po sebi, odnosno zlo kako ga ljudi sa ovih prostora personifikuju. On je alat kojim se služe da bi postigli svoje ciljeve, to je sve. On je Knjiga koju Stanislav pronalazi. Zašto je zeleno i obučeno u dimije? Pa, ne znam, da su recimo Nemci gostovali koliko i Osmanlijsko carstvo na ovim prostorima, verovatno bi ličilo na zombi Hajnriha Ptičara, ili da su to bili Kinezi ili Španci, opet nije teško domaštati kako bi izgledalo. Žuto sečuansko čudovište? Možda je i Šrek težak primer islamofobije?

Mislio sam da je ovo bolno očigledno, a i svoj stav po tom pitanju sam naveo u brojnim intervjuima na koje neću postavljati linkove, jer me mrzi.

Ovim bih ujedno i želeo da se povučem iz dalje rasprave sa gospodinom Dinićem na ovu temu. Po drugi put se površno čitanje mojih reči koristi kao povod za pisanje teksta, a ja, iz pozicije nekoga čiji su identitet i radovi otvoreno prisutni u javnosti polemišem sa osobom u čiji identitet i rad (sem, po stoti put ponavljam, nekoliko odličnih tekstova na ovom sajtu) nemam uvida. To ne znači da konstruktivna diskusija i pozivanje svih ljudi koji pišu za Peščanik da ponekad bolje artikulišu i potkrepe svoje stavove nije sjajna stvar, ali znači da nema puno smisla da pola debate čine demanti netačno citiranih stavova sagovornika, koji onda bivaju uzeti kao premisa za dalju polemiku.

p.s. A da li desničarska ili nacionalistička banda može da zloupotrebi moje ili reči i stavove Ajan Hirsi Ali za svoje potrebe – nažalost, može. Ali, nacionalisti mogu i krempitu da iskoriste kao ”argument” u bilo kojoj raspravi, što rasprave sa njima i njima sličnima upravo i čini besmislenim.

Peščanik.net, 25.08.2011.

Srodni linkovi:

Rastislav Dinić – Fear of a Green Planet

TEMA – NAŠ TERORIZAM