Redakcijski komentar
Za vreme ekonomskog haosa početkom 1990-ih Vladimir Putin je svoju platu u KGB-u dopunjavao radeći kao taksista, ispričao je ruski predsednik u dokumentarcu emitovanom početkom meseca povodom 30. godišnjice pada Sovjetskog Saveza. Njegovi lični problemi trebalo je da simbolično ilustruju ponižavajuće posledice – po Putinovim rečima – „najvećeg geopolitičkog kraha 20. veka“.
Da su prilike drugačije, zapad bi mogao da prevrne očima na pretencioznu samoviktimizaciju jednog od najmoćnijih svetskih siledžija. Ali Putinove uspomene izraz su agresivno revanšističkog raspoloženja u Moskvi, dok tenzije na ruskoj granici sa Ukrajinom i dalje rastu. Oko 100.000 ruskih vojnika nagomilano je blizu istočne Ukrajine, uz tešku artiljeriju i drugu opremu. Zapadni obaveštajni zvaničnici veruju da Kremlj nije doneo konačnu odluku da li da se upusti u vojnu operaciju, mada podržava separatističke proruske pobunjenike u Donbasu od 2014. Ali čini se jasnim da zveckanje oružjem odražava rešenost Moskve da pojača svoj urušeni autoritet u zoni koju Putin smatra legitimnom ruskom „sferom uticaja“.
Prošlog petka Kremlj je ispostavio niz zahteva Vašingtonu i Nato savezu kojim bi se praktično revidirao bezbednosni aranžman uspostavljen na bivšim sovjetskim teritorijama i u satelitskim državama. Pored garancija da Ukrajina nikad neće postati članica Nato pakta, Rusija zahteva povlačenje trupa i oružja iz istočnoevropskih zemalja koje su ušle u Nato posle 1997. Verovatnoća da će se Moskvi dati pravo veta oko angažovanja trupa i raketa zapadnog saveza u zemljama kao što su Poljska i Rumunija ravna je nuli, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dobio uveravanja da kijevski put za članstvo u Nato ostaje otvoren (mada bez utvrđenih rokova). Međutim, kombinacija gomilanja trupa na ukrajinskoj granici i Putinove spremnosti da javno zahteva nemoguće, čini se krajnje zloslutnom.
Ove nedelje Kremlj je ponovo podigao ulog zahtevajući da Vašington i Nato „hitno“ odgovore na ove zahteve. Suočen sa kockanjem ekstremnim rizicima koje eskalira iz nedelje u nedelju, zapadu preostaje malo opcija osim da demonstrira želju da nastavi razgovore i jasno stavi Putinu do znanja da je za slučaj ruskog vojnog prepada predviđena visoka cena u sankcijama. Solidarnost zapada sa Ukrajinom ojačala je spremnost nove nemačke vlade da blokira dovršetak gasovoda Severni tok 2, dok su mediji prošle nedelje izvestili da Bajdenova administracija razmatra da Ukrajini pošalje vojne helikoptere prvobitno namenjene Avganistanu. Takođe ima prostora za pregovore o pitanjima u vezi sa Nato vojnim vežbama i raspoređivanjem raketa, ukoliko Moskva ponudi odgovarajuće ustupke.
Ipak, Ukrajina i njeni zapadni saveznici nalaze se u neugodnoj poziciji iščekivanja da saznaju šta su stvarne namere Kremlja. Pošto je decenijama pothranjivao osećaj dubokog jeda zbog gubitka ruskog uticaja i autoriteta u regionu, Putin je odlučio da forsira krizu. Treba se nadati da je Putina moguće ubediti da bi zbog razmera izolacije i ekonomske štete koje bi izazvala, vojna akcija bila krajnje kontraproduktivna.
The Guardian, 20.12.2021.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 22.12.2021.
UKRAJINA