Photo: Bryan Derballa http://wrd.cm/1vbtpoD

 
Recesija hvata Srbiju. Poslednja tri tromesečja – poslednje u 2013. i prva dva ove godine (za ovo koje se upravo završilo podaci, razumljivo, još nisu dostupni) – bruto domaći proizvod opada. Reč je, preciznosti radi, o takozvanom desezoniranom indeksu koji prati dugoročne trendove, a isključuje povremene, tj. sezonske oscilacije u toku godine (recimo, zimi su građevinarstvo i poljoprivreda slabiji, prerađivačka industrija na jesen skače i slično). „Privredna aktivnost je u drugom kvartalu opala za jedan odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok desezonirani BDP opada već treći uzastopni kvartal, iz čega se može nedvosmisleno zaključiti da je privreda Srbije po treći put od početka krize ušla u recesiju. Zabrinjavajući podaci o kretanju industrijske proizvodnje i izvoza u julu većim delom su incidentni, ali ipak potvrđuju produbljivanje recesionih trendova“, kaže se u najnovijem Kvartalnom monitoru, publikaciji koju izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN). Podaci za avgust, objavljeni ovih dana, ove ocene dodatno su osnažili. Posebno zabrinjavaju podaci o kretanju industrijske proizvodnje. Prošle godine ona je porasla za oko pet odsto, a ove godine će za toliko biti manja nego lani. Za prvih osam meseci industrijska proizvodnja je bila za četiri odsto manja od prošlogodišnje. Doduše, glavni razlog za to je pad u proizvodnji uglja i struje, što je izazvano poplavama, ali i bez toga ona jedva ako bi dostigla prošlogodišnji nivo, a možda bi bila i manja. Pored pomenutih poplava, uzrok tome je u činjenici da je prošlogodišnji rast dobrim delom bio zasluga Fiatove fabrike u Kragujevcu, pa je bilo jasno da se to (statistički) ne može ponoviti i ove godine. A to što je industrija u Srbiji još uvek toliko vezana za jednu kompaniju, odnosno što se nisu pojavili novi nosioci rasta, razlog je za novu brigu.

Sve u svemu, više nema dileme – Srbija će ovu godinu završiti sa padom BDP-a od jedan odsto. Otprilike polovina tog pada posledica je poplava, ali druga polovina nema veze sa poplavama nego sa, kažu ekonomisti, nereformisanim privrednim sistemom. Loš privredni ambijent smanjuje investicije i kreditnu aktivnost, a bez toga nema ekonomskog razvoja.

Kad je o kreditima reč, najviše govori podatak da su zajmovi privredi ove godine za deset odsto manji nego lani (juni na juni). A prošle godine su bili za pet odsto manji nego prethodne godine. Za privredu koja grca u besparici to predstavlja elementarnu nepogodu goru od poplave. Posebno je poražavajuća činjenica da se, sa druge strane, država zadužuje sve više, istiskujući tako privredu sa tržišta, jer je Vlada ipak sigurniji klijent od preduzeća.

Sa inflacijom se izgleda otišlo u drugu krajnost – sad je preniska. Da podsetimo, predviđeno je da se ove godine inflacija kreće između 2,5 i 5,5 odsto, ali je ona čak i ispod donje granice (tj. kreće se oko dva odsto) ovog više nego komotnog „ciljanog koridora“. Sa druge strane, referentna kamatna stopa Narodne banke, koja služi kao reper za druge kamate na tržištu, uprkos povremenom smanjenju, i dalje je nekoliko puta veća od stope inflacije (trenutno je 8,5 odsto). Po mišljenju ekonomista nema razloga za tako strogu monetarnu politiku, bolje rečeno postoje svi razlozi za bržu i snažniju „novčanu relaksaciju“ dok se inflacija ne stabilizuje na oko četiri odsto. „Dok imamo nezavisnu centralu banku monetarna politika treba da utiče na likvidnost i kreditnu aktivnost“, kažu ekonomisti.

Kao što bi na pomenute investicije trebalo da utiče privredni ambijent. U stvari, on i utiče, samo u našem konkretnom slučaju – uglavnom negativno. Naročito na one najpoželjnije investicije – strane, pa još i direktne. Tako će, prema procenama urednika MAT-a Stojana Stamenkovića, strane direktne investicije u Srbiju ove godine iznositi oko 900 miliona evra. To je, međutim, izuzetno malo, jedva tri odsto BDP-a. Srbiji bi trebalo bar duplo više. Da stvar bude gora, u Srbiji već nekoliko godina padaju i domaće, pa tako, u zbiru, i ukupne investicije. Prošle godine one su za gotovo osam odsto bile manje nego 2012, a i ove godine će biti manje nego prethodne, kako se procenjuje, za pet do 10 odsto.

Kad nema investicija – nema rasta. Uz pomenuti nereformisani, bolje rečeno za investitore neprivlačan privredni ambijent, to je ono što prognoze za naredne godine čini prilično sumornim. Prema Kvartalnom monitoru, Srbiju i dogodine čeka pad BDP-a, takođe za oko jedan odsto: „U idućoj 2015. godini očekujemo pad bruto domaćeg proizvoda za oko jedan odsto, jer fundamentalne slabosti privrede do tada neće biti otklonjene, a mere štednje države, kao i zatvaranje preduzeća gubitaša, dodatno će povećati pad BDP-a“.

Pre neku godinu – kada se još maštalo da bi Srbija mogla da počne da sustiže ostale tranzicione zemlje – strane investicije su „projektovane“ na oko tri milijarde evra, a godišnji rast BDP-a na oko pet odsto. Ode sanak pusti. Srpska ekonomija je postala prava noćna mora.

 
Peščanik.net, 02.10.2014.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.