Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Najbolja kampanja za opoziciju, kako sada stvari stoje, bio bi potpuni muk. Ekološki aktivisti razmontirali su režim do poslednjeg šrafa. Vučić i Brnabić naprosto su nemoćni pred njihovim argumentima. U svom jadnom nadgornjavanju i nadmudrivanju s ekološkim aktivistima njih dvoje pokazali su se kao ignoranti, izdajnici, lažovi. Naravno, nisu se prvi put pokazali kao takvi, ali sada ta istina o njima dobacuje izgleda do znatno više žitelja Srbije.

Ako već mora da se oglašava, opoziciji bi bilo najpametnije da isključivo kritikuje režim. Naravno, pitaće ih novinari i za njihove planove, za moguće politike, za takozvana kadrovska rešenja… I sve to će biti nebitna pitanja na koja ne bi trebalo da se odgovara. Poruka opozicije biračima morala bi sadržati četiri i samo četiri stavke: 1) da je pobediti na izborima režim s Vučićem na čelu doslovno pitanje opstanka žitelja Srbije, a ne samo Jadra i Mačve; 2) da je pobeda opozicije moguća; 3) da je opozicija u stanju da spreči krađu glasova; 4) da niko iz opozicije neće posle izbora u kolaboraciju s tekućim režimom.

Sve ostalo je čisti višak. Praktično, na ovim izborima nema nijedne nove opozicione političke grupe. Ako do sad neka od njih nije uspela da se predstavi biračima – ili, kako se to kaže, da se profiliše – sada svakako više nema vremena za to. Unutar političkog polja opozicija se raširila tako da pokrije i centar i prostor desno i levo od centra. U skladu s tim, biraće žitelji Srbije. Teško će neko za par nedelja od desničara napraviti levičara i obratno. Ili pomeriti ka jednoj od te dve strane birače iz centra.

Insistiranje na programima i imenima neminovno vodi ka poređenjima – zašto je naša opoziciona opcija bolja od svih drugih? Za ove izbore poruka pak mora da kaže – zašto je svako od nas iz opozicije bolji od tekućeg režima? Očigledan je nedostatak pameti ako pojedine opozicione grupe zarad svog rezultata krenu da preotimaju opoziciono nastrojene birače po principu – evo zašto treba da glasate za nas, a ne za njih. Princip bi trebalo da bude – glasajte za bilo koga od nas, jer svako je bolji od ovog režima.

Ako među opozicionim grupama ima i onih koje tačno znanju kome se obraćaju, onda za te adresate poruku treba sklopiti tako da ih se mobiliše da izađu i glasaju. Ne verujem da među opozicionim grupama ima i takvih, s dovoljno sredstava za ciljana istraživanja. Ako ih ipak ima, onda bi i poruke trebalo da im budu takve – ciljane. A ne da mahnito pucaju porukama uokolo pa koga pogode. Od takve pucačine stradaće čitava opozicija. Dakle, ako znaju da se obraćaju svojim biračima, nema razloga da pred tim biračima pljuju ostale iz opozicije.

Čemu ovi banalni saveti, pogotovo ako se nešto slično juče dogovorio i deo opozicije? Prvo, opozicija bi trebalo da prestane da se javno dogovara. Proteklih godina sklopili su niz dogovora i onda ih prekršili. Ako se već dogovaraju, neka to ne rade javno. Umesto da nam javljaju da su se dogovorili, neka nam pokažu da realizuju dogovor koji bi, inače, morao da se podrazumeva. Ne može se uverljivo graditi kampanja sa navedene četiri stavke ako dogovora nema. Nije vest o dogovoru potvrda dogovora, nego je to sama kampanja. Ako je dogovor vest, to budi sumnju, umesto da uliva poverenje. Pogotovo ako se dogovor sklapa tek pošto su izbori raspisani, iako su najavljeni mesecima unapred.

Drugo, čim su se pred novinarima okupili da se dogovaraju, to je bila prilika da neki od njih istrče i iskoriste priliku da pažnju skrenu samo na sebe. Što se naravno i dogodilo. To nema nikakvog smisla. Ali je bilo očekivano. I zato bi opozicija morala da prestane da se između sebe javno dogovara.

Dobro, sleže čitalac ramenima, nećemo valjda mi savetovati opoziciju kako da se ponaša? A čak i ako bismo to radili, ljudi iz opozicije nemaju nijedan razlog da nas poslušaju. U pravu je čitalac. Ionako svi sve znamo, i političari iz opozicije i birači. Ako se neko ne ponaša u skladu s tim, to ne radi iz neznanja, nego zato što tako hoće. Samo što je i to onda neka poruka. Tu bismo poruku mogli protumačiti ovako: nikako ne glasati za te kandidate.

Peščanik.net, 18.02.2022.


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)