U iščekivanju zemaljske pravde kakva stiže tuđe predsednike, nije loše videti ni malo kosmičke za ovdašnjeg. Oružje kojim je najviše mlatio otkad znamo za njega, sada se nadvija nad njim. Što reče predsednica skupštine: ko se lača mati ili, da kažem to prostije – propaganda, kao i poslovična batina, ima dva kraja, a onaj drugi ume da se okrene i ujede vas za vašu cenjenu guzicu (pa rekla sam da ću reći prostije).
Lazar Džamić u Radaru piše da se savetnik britanskog premijera, ekspert za pregovaranje sa teroristima, sreo sa predsednikom Srbije. Sa njim kao klijentom koga treba posavetovati kako da izađe na kraj sa pobunjenim stanovništvom (kao što je svojevremeno savetovao Blera u vreme krize u Severnoj Irskoj) ili sa njim kao žarištem krize koju treba rešiti, to ne znamo. Ako je i angažovan kao delivery unit iz predsednikovog premijerskog mandata (usput, da li je taj ugovor i dalje važeći i da li ga i dalje plaćamo?), to ipak ne razjašnjava šta mu je zadatak. Da isporuči uslugu predsedniku Srbije ili da – isporuči predsednika Srbije? Naročito kad gledamo kako ga najvažniji svetski mediji povezuju sa slučajem „sarajevski safari“ o kojem italijansko tužilaštvo vodi istragu.
Nije važno da li jeste ili nije bio iznad Sarajeva u vreme opsade tog grada, a bio je, što potvrđuje i njegov bivši šef i snimci, nije važno da li na tom snimku u ruci drži pušku ili stalak za kameru (ili kišobran kao što je sam ranije tvrdio), važno je da ljudi mogu da poveruju da je bio i da je držao pušku. Pa čak i da je imao kišobran i da je istinita njegova tvrdnja da je tamo bio samo kao prevodilac, eto slike koja se lako uklapa – znamo da turistički vodiči drže otvoren kišobran i po suncu kako bi ih turisti lako spazili u gomili. To je mnogo više suvislo povezanih podataka nego što je on ikada uspeo da navede kad je ljudima podmetao da su lopovi, ubice, vođe kartela, izdajnici, urotnici, lažovi, špijuni…
Odavno je ili čak oduvek je percepcija bitnija od stvarnosti. Ono kako vi vidite stvari je važnije od onoga kakve stvari jesu. Otud ratničke boje da se zastraši neprijatelj, otuda mrštenje, otuda rika i frktanje mačeta. Frojdov nećak je propagandu stavio u naučne okvire – kako ljudi vide stvari i kako da ih navedete da ih vide vašim očima koje su gladne profita i posledične moći. Ili političke moći i posledično profita. Predsednik Srbije je sve to marljivo učio. A onda su njegovi mediji otkrili tehnički unapređeno lažiranje slike i tona i prevarna propaganda je postala pravilo, najbolje sredstvo za uništavanje. Nije bilo potrebno ni da imate odgovarajuća svojstva za zlodela, ni da budete na licu mesta, dovoljno je bilo samo da postojite pa da vas serviraju publici kao puku ljudetinu kojom će se hraniti do sledeće medijske žrtve. A kad publiku neprekidno hranite ljudetinom, nemojte se čuditi što je gladna krvi, pa i vaše.
Džabe mu sad što zapomaže da je to podmetačina, podmetao je toliko puta da zna kako vapaji ne uspevaju. Džabe što preti krivičnim prijavama i tužbama, video je na delu (i svom nedelu) da tužbe ne odlažu presudu javnosti, naročito kad se mediji dokopaju prijemčivih snimaka. Kao što je bilo dovoljno (i delotvorno) da on za nekoga kaže da jeste ovo ili ono, sada je dovoljno da svetski mediji povežu stvarnu optužnicu i stvarni snimak čiju autentičnost ni on nije osporavao (kao što jeste mnoge svoje izjave) pa da se pokrene javno mnjenje. Perje je bačeno sa Beograđanke, kao što je živopisno dočarao Duško Radović, pa ti sad pokušaj da ga skupiš po Beogradu. Oh, vidi, propustio si jedno perce, jao, eno ga drugo, ups, odlete, drž’ ono tamo! A još je i počela košava.
Peščanik.net, 24.11.2025.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Mačka u džaku, rogovi u vreći - 27/04/2026
- Odurno i otužno - 20/04/2026
- Nije papa nego pa-pa - 13/04/2026
