Veliki skandal drma političku scenu Srbije. Da li su to milioni koje su iz budžeta Republike Srbije dobile fantomske organizacije za rad sa mladima, porodicama i ženama? Možda je to svedočenje novinarke CINS-a Ivane Milosavljević o brojnim zloupotrebama u call centrima vladajuće partije? Kada smo kod zloupotreba, da nije centralni skandal falsifikovanje potpisa na izbornim listama?
Tačan odgovor je – ništa od ponuđenog. Skandal nad skandalima političke scene Srbije, toliko važan da zavređuje pažnju predsednika države lično, trenutno je seksualni život Đorđa Miketića, kandidata za poslanika liste „Srbija protiv nasilja“. Sve je krenulo od gostovanja Aleksandra Vučića u Hit tvitu u nedelju 26. novembra. Tada je objavio da je Miketić „ljudska sramota“ ali da ne može da priča o svemu što zna. Javno upućene kriptične pretnje (znaš ti da ja znam šta si radio, pa zato pazi šta radiš) više dolikuju šefu mafije iz filma nego predsedniku države. Kao u filmu, nepunih 12 sati nakon objave predsednika, Miketiću sa nepoznatog broja stiže fotografija uz pretnju da će snimak iz koga je fotografija izdvojena biti objavljen. Komentarišući ove napade, Miketić je izjavio da je „nedopustivo da bezbednosne službe ili paraslužbe rade u korist jednog režima“.
Sledi saopštenje Bezbednosno-informativne agencije u kome pozivaju Miketića da prestane sa „napadima na službe bezbednosti Republike Srbije i predsednika Republike Srbije i da […] javno saopšti šta snimak sadrži“. U sredu, 29. novembra, Aleksandar Vučić u jutarnjem programu TV Happy za Miketića (za koga tvrdi da ne zna ni kako se zove, ali u isto vreme zna sve o tome šta radi i sa kim) tvrdi da je sam organizovao ceo taj slučaj kako bi sebe prikazao kao žrtvu.
Prirodna reakcija na ovakav sled događaja je znatiželja. Kako je moguće da predsednik države prvi izlazi u javnost sa nagoveštajem da će se nešto desiti, kako je moguće da BIA-u više interesuje šta je na snimku nego kako je osoba koja je poslala poruku Miketiću došla do snimka i konačno kako Aleksandar Vučić dolazi do svih tih informacija koje tvrdi da poseduje? Ali nemojmo biti naivni. Zašto bi to (i još neka moguća kršenja privatnosti građana i građanki, a i zakona) trebalo da nas interesuje? U četvrtak, 30. novembra Božidar Spasić i Ljuban Karan nam objašnjavaju u Fokusu B92 kako su ta pitanja i te brige u stvari zamena teza. Strane službe, koje vršljaju po Beogradu (kako?) zaslužne su za izlazak ovog snimka u javnost, i strane službe skupljaju kompromitujuće podatke o opozicionarima kako bi ih ucenjivale kada dođu na vlast. Nije važno što najava ucene dolazi od Vučića i što izlazak snimka u ovom trenutku može da naškodi opozicionoj opciji da dođe na vlast. Ne treba upadati u zamku logike. Takođe, treba se baviti sadržajem snimka, saopštavaju Spasić i Karan. To je jedino bitno.
Kada smo već kod sadržaja snimka, nemojte se brinuti, građani i građanke, ni za svoj seksualni život. U najnovijem predizbornom spotu Srpske napredne stranke, posredno dobijamo i savet šta je prihvatljiva i nekompromitujuća seksualna aktivnost u Srbiji. Spot počinje u kafani, stolnjaci su karirani, a za stolom sede dvojica običnih seljaka (to treba da zaključimo po akcentima, a i po muzici koja se čuje) i gledaju neku političku emisiju koja ih obojicu zbunjuje. Utom se pojavljuje Aleksandar Vučić da im objasni, naravno crtajući, odnosno pišući na tabli. Na običnoj, starinskoj, crnoj tabli, belom kredom (možda je savremena kineska tabla u kvaru?) Vučić ispisuje šta je bilo 2012. godine, a šta je sada. Ne bih da spojlujem ako niste odgledali spot, ali je tada bilo mnogo loše, a sada je mnogo bolje. Predsednik Srbije, i možda svih njenih građana, u predizbornom spotu jedne političke opcije, prelazi na prijateljskiji ton, pa pita „Koliko dece imate vas dvojica?“ gde jedan odgovara da ima troje, a drugi četvoro. Tu Vučić krene da poredi koliko se dobijalo za treće odnosno četvrto dete tada i sada, i nakon što upre prstom u oca troje dece i kaže da bi sada za četvrto dete dobio 25.000 evra, otac troje dece žurno ustaje i odlazi uz izgovor „ja moram kući, imam neka važna posla“.
Dakle, brige nema. Osim ako vas ne brine činjenica da se predsednik države bavi prikupljanjem podataka o političkim protivnicima i da im posredno preti sa nacionalnih frekvencija, da se službe koje bi trebalo da se bave bezbednošću države bave zaštitom jednog čoveka i da više ni spavaće sobe nisu sigurna mesta. Ako vas to brine, znate gde treba da budete 17. decembra.
Peščanik.net, 01.12.2023.
Srodni linkovi:
Jovan Rajić: Veliki brat nas sve gleda – slučaj Đorđa Miketića
