Centar za evroatlantske studije (CEAS) smatra da istražno-sudski procesi u vezi sa ubistvima gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, ubijenih 5. oktobra 2004. u vojnom objektu Karaš u Topčideru nedopustivo dugo traju. To, kao i nerešavanje slučajeva ubistava vojnika u kasarnama u Leskovcu nastradalih u periodu 2004-2005. koji su najverovatnije ubijeni zato što su bili svedoci prisustva Ratka Mladića u vojnim objektima, i odsustvo političke volje da se rasvetli politička pozadina ubistva premijera Đinđića, predstavljaju poraz promena koje su počele 5. oktobra 2000, čija je glavna karakteristika nenasilje i uzdržavanje od zloupotrebe sile u političke svrhe. Deset godina posle postaje jasno da ili je stari režim zadržao kontrolni paket akcija u vlasti ili je novi prihvatio njegove brutalne metode.
CEAS ocenjuje da postoje veliki propusti u vezi sa rasvetljavanjem slučaja Topčider i od strane ministarstva odbrane i drugih komandnih struktura u sistemu Vojske Srbije, kao i u organima pravosuđa. Očita je i nezainteresovanost svih dosadašnjih vlada da ovom izuzetno složenom slučaju pristupe na iskren i energičan način što ukazuje ili na nemoć ili na saučesništvo u opstrukciji rasvetljavanja svih okolnosti koje su do ubistava dovele.
Tek je pre godinu dana nadležni sud svojim rešenjem odbio nove predloge tužilaštva za dodatnim veštačenjima i time stavio tačku na veštačenja u ovom postupku, ali se dalje od toga nije otišlo. CEAS pozdravlja činjenicu da vojni istražni sudija Vuk Tufegdžić koji je sramno tvrdio da su vojnici izvršili ubistvo i samoubistvo, i tužilac Aleksandar Stojev koji je tražio nepotrebna dodatna veštačenja i pošto je neupitno od strane kompetentnih tela utvrđeno da su vojnici ubijeni, nisu prošli reizbor tokom reforme pravosuđa.
Pošto je nesumnjivo utvrđeno da su vojnici ubijeni, istragu sada treba usmeriti u pravcu utvrđivanja činjenica i prikupljanja dokaza na okolnosti ko su ubice. Neophodno je da tužilaštvo traži od policije proveru niza dokaza i prikupljanje činjenica koji se mogu dobiti samo operativnim radom policije. Takođe treba pouzdano i precizno utvrditi da li se u objektu Karaš u bilo koje vreme, a posebno u vreme ubistva gardista, krio neki haški optuženik. Te provere mogu se izvršiti preko ministarstva odbrane, Nacionalnog saveta za saradnju sa haškim Tribunalom, pribavljanjem dokumentacije od tužilaštva Haškog tribunala i saslušanjem osoba koje o potrazi za Ratkom Mladićem obaveštavaju javnost. Takođe, treba proveriti da li su postojale osobe koje su imale interes za ubistvo vojnika zbog eventualne pljačke vojne imovine, trgovine oružijem, municijom i slično, a imajući u vidu da je već bilo krivičnih postupaka s tim u vezi.
Kako je očigledno da tužilaštvo u ovom predmetu nije postupalo profesionalno, već je vršilo opstrukciju istrage, a vojne strukture nisu uradile ništa u pravcu utvrđivanja odgovornosti za propuste u ovom slučaju, neophodno je proveriti razloge takvog odnosa prema ovom zločinu.
CEAS apeluje na predsednika republike, vladu Srbije, predstavnike i organizacije međunarodne zajednice koje pružaju podršku reformi pravosudnog sistema i uspostavljanja demokratske kontrole nad sektorom bezbednosti da imaju u vidu sporost u rasvetljavanju ovog zločina, moguće zloupotrebe državnih organa koji postupaju u ovom predmetu kao i eventulane sukobe interesa aktera u ovom slučaju.
CEAS, 04.10.2010.
Peščanik.net, 04.10.2010.
