Od lokalnih izbora u Zaječaru (i Kosjeriću) prošlo je 6 meseci. Svi se još dobro sećaju 8. juna i izbornog nasilja koje je sprovela Srpska napredna stranka nad stanovnicima ovih opština. U Kosjeriću je Skupština konstituisana 4. avgusta, dok je u Zaječaru borba za ponavljanje pokradenih izbora nastavljena do dana današnjeg. Za to vreme, na sceni su se mogli videti svi mehanizmi koje je vlast ustanovila poslednjih godina, kada su u pitanju (pred)izborne radnje. Svi oni mogli bi se podvesti pod fašističke nedemokratske prakse, koje datiraju još od šesnaestomesečne okupacije Rijeke 1919, koju je sa svojim arditima izveo Gabrijele D’Anuncio (pogledati dokumentarno-igrani film Fiume o morte! Igora Bezinovića). Naime, u Zaječaru se glasalo na 69 izbornih mesta, izlaznost je bila prilično visoka – 63,6 %. Pored naprednjačke liste „Aleksandar Vučić – Ne damo Srbiju“, kandidovale su se i dve opozicione liste: „Promena u koju verujemo – Uglješa Đuričković, Dragana Rašić“ i „Ujedinjeni za spas Zaječara – Mirko Jelenković“. Bili su tu, razume se i SPS, Branimir Nestorović, kao i „dr Nenad Ristović – Domaćinski za Zaječar“ (bivši član LDP-a, danas SNS-a), ali svi oni su ostali ispod cenzusa.
Fašističke nedemokratske izborne prakse, donekle unapređene od D’Anuncija do danas, podrazumevaju sledeće oblike ponašanja: 1) verbalno i fizičko nasilje nad građanima; 2) ljude u crnom, crne automobile, u obilasku biračkih mesta; 3) aktiviranje call centara; 4) aktiviranje „bugarskog voza“; 5) kupovinu glasova – novcem, čvrstim ogrevom, prehrambenim proizvodima; 6) vođenje duplih spiskova; 7) pozivanje i ucenjivanje glasača na dan izbora; 8) glasanje van biračkog mesta bez kontrole; 9) kolektivno sprovođenje građana na biračka mesta; 10) obavezu fotografisanja listića; 11) glasanje bez lične karte; 12) glasanje birača koji uopšte nisu na biračkom spisku; 13) praćenje porodica koje na izborni dan odlaze do biračkih mesta i pozivanje njihove dece poimence; 14) unošenje straha i nemira među građane na druge načine; 15) uništavanje duplih spiskova i inkriminisanog (para)izbornog materijala nakon izborne krađe; 16) izborne tuče po lokalnim kafanama.
Svemu ovome prethodi danonoćno asfaltiranje sokaka, krpljenje rupa ili postavljanje bandera do kuća koje godinama istrajavaju bez struje, vode, puta i bilo kakve socijalne brige opštinskih nadležnih službi. Razume se, sve je ovo kratkog daha, jer tako postavljeni asfalt kroz mesec dana počinje da se kruni i raspada, bandere padaju, rupe se ponovo otvaraju. Zaječarska opština koja trpi razorne posledice vaninstitucionalne krize najbolji je pokazatelj besmislenosti ovakve brige vlasti na lokalu.
Borba studenata i lokalnih opozicionara u Zaječaru tokom proteklih šest meseci pokazala je sve dimenzije postizborne krize, iz koje bi pobunjeno društvo moglo da nauči mnogo toga. Naime, odlučivši se za borbu, predstavnici opozicije su od prvog trenutka zahtevali ponavljanje izbora i sprečavanje nelegitimnog konstituisanja Skupštine u Zaječaru. SNS, međutim, nije mnogo marila za to. Već je odlučila, kao što i sam Vučić radi na najvišem nivou, da se svi procesi nastave kao da se ništa nije dogodilo. Ovo bi se moglo nazvati patološkim ignorisanjem realnosti, koje je sada kod naprednjaka dostiglo najviši stepen. Odnosno, i kada su ulovljeni i krađi pred kamerama, oni će negirati taj čin, ili će kao D’Anuncio nekad u Rijeci, odlučiti da razbiju izbornu kutiju, odnosno onaj pravni organ ili instituciju koja im se ispreči na putu. Takođe, oglušiće se o odluke suda, kao što je to demonstrirala ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Snežana Paunović, koja je više puta izjavila da „nema osnova za ponavljanje lokalnih izbora u Zaječaru“.
Zbog toga su u gradu na Timoku usledile nemile scene, koje su proizašle iz fašističke nedemokratske prakse tokom izbornog dana. Naime, u nameri da po svaku cenu ozvaniče svoje izborno nasilje kao legitimnu vlast na lokalu, naprednjaci su angažovali policiju i privatno obezbeđenje (Gold Guard), koji su postali neizostavni deo naprednjačke okupacije Zaječara. Slike vređanja predstavnika opozicije i građana ispred zgrade Skupštine postale su viralne na društvenim mrežama. Dok je Žandarmerija štitovima sprečavala ulaz, lokalno privatno obezbeđenje Gold Guard postalo je partijski sekjuriti, koji je dobio odrešene ruke da tuče i onemogući odbornicima opozicije da dođu do skupštinske sale. Dostupni su iskazi Uglješe Đuričkovića, koji je nakon incidenata sa privatnim obezbeđenjem, zajedno sa svojim kolegama, zbog zadobijenih povreda završio u Urgentnom centru. Takođe, u samoj skupštinskoj sali bili su prisutni batinaši pod crnim maskama, koji su nadgledali nezakonito postupanje naprednjaka. Za fizičko obezbeđivanje nelegitimne konstitutivne sednice, Gold Guard je dobio čak 960.000 dinara iz budžeta grada, dok je za ostale batinaške poslove tokom izborne i protestne 2025, prihodovao 2.076.000 dinara. Tako je ovaj sekjuriti servis, nekada poznat po obezbeđivanju ringišpila i zabava Aptiva, postao najprofitabilnije preduzeće u gradu. S druge strane, predškolska ustanova „Đulići“ ostala je bez primanja pa su njeni zaposleni morali da pokrenu tužbu radi naplate neisplaćenih zarada.
Budući da Skupština grada Zaječara nije konstituisana u zakonskom roku, sve ostale radnje bile su nelegitimne, pa je koalicija „Promena u koju verujemo“ uložila žalbu, zbog čega je Viši sud u Zaječaru doneo presudu kojom se poništava odluka nelegitimne Skupštine, odnosno potvrđivanje mandata odbornika, kao i izbor nelegitimnog gradonačelnika – lovca i veterinara Vladimira Videnovića. Ovu presudu je Viši sud doneo najpre u avgustu, a potom u oktobru. Ali ni tada se Vlada nije oglasila, niti je predsednica Skupštine Srbije raspisala nove izbore u Zaječaru. Naprotiv, represija na terenu je pojačana, dok je grad Zaječar počeo da tone u glib institucionalne krize. Usled toga, došlo je do čitavog niza kolapsa, obustavljen je javni prevoz, zaposleni u javnim institucijama su ostali bez plata, jedno javno preduzeće je otišlo u blokadu, ugrožen je sistem snabdevanja toplotnom energijom. Škole, vrtići, biblioteka i Narodni muzej su ostali bez sredstava iz gradskog budžeta. Ulična rasveta je počela da se gasi, pa je grad na Timoku i doslovno počeo da tone u mrak i smog, budući da je po indeksima zagađenja, ovih dana najzagađeniji grad u zemlji. Da nevolja bude veća, u ovom periodu je najavljen i odlazak irskog preduzeća Aptiv, zbog čega je 500 radnika ostalo bez posla. Ostavljeni na milost i nemilost naprednjačkoj lokalnoj falangi, Zaječarci su pokazali da su deo slobodarskog društva, istrajno zahtevajući da se odluke suda poštuju. Tek sredinom decembra stigla je vest da će ipak biti uveden Privremeni organ, koji bi trebalo da obezbedi minimum funkcionisanja grada. Najkasnije mesec dana nakon toga, Ana Brnabić, koja trenutno kuka za Kušnerom, trebalo bi da raspiše nove lokalne izbore. To se, međutim, sve događa u trenutku kada vrh SNS-a doživljava niz poraza na terenu, a jedan ministar sa lancem svojih poslušnika biva optužen za zloupotrebu položaja. SNS ostaje bez Trampovih kula a samim tim i bez očekivane podrške iz SAD, dok Rio Tinto stavlja svoj projekat u fazu mirovanja. Ovom nizu poraza onih koji se kriju iza imena „Aleksandar Vučić – Ne damo Srbiju“ trebalo bi neizostavno pridodati i hrabru odluku Višeg suda u Zaječaru, koji je doneo pravičnu presudu u korist građana i grada Zaječara. Nju su naprednjaci pokušali da ignorišu, ali je blizina humanitarne katastrofe na terenu pokrenula priznanje ove odluke suda, a samim tim i legitimnih zahteva koalicije „Promena u koju verujemo“.
Promena, međutim, još uvek nije stigla u Zaječar. Ona je na pola puta, ali opozicija kaže da je spremna za izlazak na birališta. Ogorčeni su svakako i građani. Osiromašeni, otpušteni, ozlojeđeni, napušteni, građani i građanke Zaječara s pravom iščekuju ono što je sada najdeficitarnija stvar u Srbiji – izbore. (Pitanje je kada će ih Brnabić raspisati.) Oni su podneli istinski teret pravne i demokratske borbe za slobodu. Iako udaljena od centra zbivanja u Beogradu, zaječarska borba za slobodu nametnula se kao model iz kojeg treba učiti. Takođe, treba imati u vidu i visoku cenu koju žitelji ovog grada podnose svakog dana. Možda će cela zemlja uskoro biti suočena sa kolapsom nepriznavanja rezultata izbora ili sudskih presuda. Naprednjaci su očigledno rešeni da idu do kraja, odnosno do izgladnjivanja i obespravljivanja građana. Ako u ovoj borbi zaista niko nije sam, onda će u njoj prevagnuti želja za slobodom, a demokratske institucije će ponovo početi da funkcionišu i budu na usluzi građanima a ne jednoj partiji, odnosno jednom čoveku koji više ne zna koliko je frontova otvoreno protiv njega. Ne samo u Srbiji. Nego u celom u svetu.
Peščanik.net, 20.12.2025.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Beogradski gubitnik - 21/05/2026
- Kuliranje apokalipse - 12/05/2026
- Jedna bitka za drugom - 30/04/2026
