Vesna Pešić je od juče samostalna poslanica u srpskom parlamentu. Zanimljivo je slušati pristojnu tišinu koja vlada u našim redovima oko celog ovog slučaja, kao da je neko umro, pa je najbolje ćutati.

Najpre nekoliko reči o LDP. Postoje najmanje tri dobra razloga zašto je ta stranka uvek dobijala moj glas. Najpre, reč je o setu političkih stavova prema ratovima u kojima je Srbija učestvovala, zatim o Kosovu, ali i o Rusiji. I tu nema spora – LDP je jedina stranka u političkom spektru Srbije koja je bez imalo straha uspela da artikuliše jasan stav prema onim najbolnijim pitanjima iz neposredne prošlosti – a to je hrabro. Dalje, LDP je jedina stranka koja, manje-više, uporno insistira na konačnoj istini o ubistvu Zorana Đinđića. I, na kraju, to je jedina stranka koja je dovoljno hrabra da kaže svoj jasan stav o Miškoviću i njemu sličnima.

Strogo praktično gledano, LDP je jedina parlamentarna stranka koja nema institut blanko ostavke poslanika, što je u poslednjih nekoliko godina dovelo do važne dinamike u poslaničkom klubu LDP. Tako se prvi put od demokratskih promena dogodilo da jedna stranka ima poslanike koji mogu da nastupaju kao njeni zastupnici, ali da se, istovremeno, ponekad ne slažu sa jednim delom zvanične politike stranke. Ostvareni pluralizam u okviru stranke ne samo da je simpatičan, već je i presudno važan za LDP, jer je time ta stranka pokazala da se zaista razlikuje od trulog mainstream-a naše političke scene.

Spisak stvari za koje se LDP zalaže, a zbog kojih ja glasam za njih je podugačak, ali gore navedeni momenti mi se čine kao najvažniji.

Takođe, LDP ima jedan neobično važan partijski organ, a to je Politički savet LDP. Politički savet čini jedna raznovrsna grupa ljudi, različite energije i uverenja. Ono što im je zajedničko jesu neke univerzalne vrednosti, i stav da je potrebno mnogo rada i truda kako bi se ova država makla sa mrtve tačke. Ono što je razlikovalo LDP od ostalih partija jeste i to da je Politički savet najverovatnije igrao značajnu ulogu u donošenju strateških odluka partije. I, iako je u međuvremenu lider LDP konstatovao da je reč o fiktivnom telu stranke, to isto fiktivno telo je svojim saopštenjem stalo iza svog lidera, potvrdilo njegovu nepogrešivost i konstatovalo Vesninu štetnost.

Ono što je sasvim jasno jeste da se Vesna Pešić sa liderom LDP nije složila oko nekoliko konkretnih i nekoliko načelnih stvari. Najpre, Pešićeva je iskazala jasno protivljenje podršci LDP izmenama zakona o informisanju, ali i podršci, zaista upitnoj, reformi pravosuđa. Stvar je kulminirala kada je Jovanović u žaru javnog nastupa lupio dve gluposti: onu o kanibalizmu i onu drugu o Obaminim klovnovima.

Lideru LDP zapravo je teško zameriti što koristi političku kombinatoriku (to mu je posao). Podrška Zakonu o informisanju ili reformi pravosuđa, odnosno političko reanimiranje DS-a u poslednje dve godine, potpuno je legitimna politička orijentacija. Ti potezi su doveli do toga da LDP postane prihvatljiviji medijima i javnosti (with the little help from some friends), i da na taj način, uz čvrstu doslednost u politici oko Kosova, stigne do rejtinga treće stranke u Srbiji. I tu nema ljutnje.

Ali, kod Čedomira Jovanovića postoje dva-tri problema. Prvi je što je LDP strukturiran kao stranka jednog čoveka (One Man Show). I to je usud srpske političke scene. Ne postoji tim, postoji lider, da prostite, vođa. No to je stara srpska boljka, a Čedomir svakako nije kriv za postojanje takve političke tradicije.

Drugi problem je visok stepen autoritarnosti i uverenja u potpunu ispravnost svega što javno izgovori – bez posezanja za introspekcijom. Kanibali i klovnovi su prosta, ljudska greška, i može svakome da se dogodi, posebno onima koji svaki dan moraju javno da istupaju. Međutim, građanska pristojnost, bazično kućno vaspitanje i osnovni red nalažu da se takve greške isprave – izvinjenjem. Ovde je, čini se, stvar prebačena na teren Vesne Pešić. Dakle, nije Čeda pogrešio što je lupio dve gluposti, nego je Pešićeva kriva što je nanela štetu partiji.

Posebno je tužno što pristojni ljudi iz Političkog saveta stoje iza takve ocene, koja prosto nije fer. Politički savet je možda mogao da konstatuje i da je delovanje Vesne Pešić u Narodnoj skupštini bilo važno za poslanički klub te stranke, odnosno, da je njen rad u parlamentu dao formu nekim političkim pitanjima za koje se LDP zalaže. Politički savet je, možda, mogao da pokaže veću uzdržanost i takt, ali su se odlučili za jednu drugačiju taktiku. Tako je Rajko Danilović ocenio da Pešićeva pati od manjka političke inteligencije. Toliko o tome.

I treći problem je, sada već dosledno, puštanje niz vodu nekih sasvim kvalitetnih ljudi. LDP su napustili Nikola Samardžić (vrlo tiho), Biljana Srbljanović, Slobodan Maraš i sada Vesna Pešić. I uvek je iz čaršije stizalo adekvatno objašnjenje. Tako je, na primer, Samardžić, prosto rečeno, nacionalista, koji nije mogao da izdrži kurs LDP. Srbljanovićka je razmažena gradska faca koja se previše zanela. Maraš je pokvarenjak koji je odmah otrčao kod Dinkića. A za Vesnu se tvrdi da je napustila LDP vođena tajnim interesima. Ispada, po onome što se piše u medijima i bruji po čaršiji, da će Pešićeva postati deo tima Vuka Jeremića, što blago rečeno predstavlja udarac ispod pojasa, koji takođe ne priliči LDP.

Čedomir Jovanović je jedan od najtalentovanijih političara, i to ne samo svoje generacije, već je bolji od većine na političkoj sceni. Tako sposoban, uspeo je da od marginalne stranke, koja jedva prelazi cenzus, napravi stranku koja se sada nalazi na solidnih osam posto podrške.

Ono što nedostaje, pored sirove političke intuicije, jeste i posedovanje suštinski suprotnih karakternih osobina u odnosu na nitkove sa naše političke scene. Drugim rečima, ispravan tekst o Srebrenici i Kosovu je jedna stvar, ali onaj ko želi da bude dostojan naslednik politike Zorana Đinđića, moraće da pokaže mnogo više zrelosti, i najvažnije, da svojim političkim delima dokaže da ne pripada srpskoj političkoj močvari.

I za kraj, Čeda je napravio još jedan politički uspeh, i mnogima od nas olakšao posao: sada kada LDP ima novo biračko telo, značajno drugačije od onog koje je za njih glasalo prvi ili drugi put, mnogi od nas nisu više potrebni ovoj stranci, a ni ovoj zemlji.

Peščanik.net, 09.04.2011.

Leave a Reply