Skeč

Stensil na zidu: Gomila nelogičnih poteza zbog ljubavi

Gomila nelogičnih poteza zbog ljubavi, foto: Peščanik

Nemam ništa protiv štrajka glađu Gorana Vesića, Aleksandra Vulina i njihovih drugara. To je njihovo pravo. Što se mene tiče, mogu da zvižde, demonstriraju, štrajkuju glađu, mogu da se skinu i da oko logorske vatre u Pionirskom parku plešu lambadu. Voleo bih, međutim, da čujem šta je tačno zahtev štrajkača. Svaki, ma koliko besmislen, patetičan ili loše režiran protest ima neki zahtev. Čak je i Tomislav Nikolić u svojoj štrajkačkoj sagi 2011, koju je uspešno okončao preobrativši štrajk, uz pomoć drugara iz SPC, u post, imao konkretan zahtev – tražio je raspisivanje izbora.

Iz bombastičnih „saznanja“, pa potom zvaničnih Tanjugovih vesti saznali smo da je Vesić sit opozicionog huliganizma. Ali nismo saznali šta traži. Da se donese Zakon o opoziciji po kome bi predsednik proglašavao legalnu, legitimnu i omiljenu opoziciju? Da Jeremić, Obradović i Đilas podnesu ostavke? Odnosno da Đilas registruje opozicionu partiju, kako bi mogao da podnese ostavku?

Vulin do petka ujutro nije Tanjugu, Pinku ili Informeru  potvrdio ekskluzivna tabloidna saznja da je i on sit linča, silovanja i nasilja, koje kontinuirano sprovode Đilas, Jeremić i Obradović. A čak ni vešti istraživački tabloidni urednici, koji se svojevremeno nisu ustručavali da kopaju po đubretu Vuka i Danice Drašković kako bi došli do ekskluzive, nisu saznali šta je zahtev Vulina i njegovih drugara iz skupštine predvođenih Aleksandrom Martinovićem.

Da li poslanici traže da se jednom „opozicionaru“, osuđenom ratnom zločincu, oduzme poslanički mandat? Da li traže da se autorka monstruoznog tvita o smrti Hatidže Mehmedović smeni sa mesta potpredsednice skupštine? Da li traže da se razmatraju izveštaji nezavisnih tela, da parlament obavlja svoju kontrolnu funkciju, da se omogući rasprava o zakonima?

Možda Vulin zahteva da Ministarstvo odbrane prestane da objavljuje i promoviše knjige osuđenih ratnih zločinaca i da u zvaničnim saopštenjima navodi da je ratni zločinac zapravo „uspešni učesnik odbrane od NATO agresije“, koji je „zatočen“ upravo zbog te „uspešne odbrane“.

Možda Vesić traži da se otkrije ko je naložio rušenje u Savamali, ko je sprečio policiju da interveniše. Možda traži da se prekine devastacija1 Beograda, uništavanje zelenih površina, betoniranje i postavljanje trajnog (fontane, spomenici) i montažno-demontažnog (ukrasi) kiča. I jedan student se svojevremeno, za Đilasovog vremena, vezivao za platan na Đermu. Legitiman pokušaj ustanka protiv drvoseka, pa nije sporno ako se Vesić, Vulin i drugari sada bune zbog kontinuiteta sa Đilasovom politikom.

Možda, pak, Vesić, član Komisije za javno-privatna partnerstva, štrajkuje glađu dok se ne objavi studija opravdanosti davanja koncesije na Aerodrom „NikolaTesla“. Ili traži da se objavi ugovor o koncesiji? Ili ugovor sa HPK o upravljanju Železarom Smederevo. Kinezi su odavno kupili ime i imovinu Železare, nama ostavili dugove i tajni ugovor, pa ko zbog toga ne bi štrajkovao glađu? I neobjavljivanje svih ugovora o formiranju Air Serbia može biti razlog za štrajk glađu. Neko bi se na takav korak odvažio jer strani partner nije uložio najavljenih i obećanih tri milijarde evra, već 150 miliona evra u projekat Beograd na vodi, jer nije platio 300 miliona evra naknade za građevinsko zemljište i jer nije objavljeno šta će i kada od objekata javne namene biti izgrađeno za tih 300 miliona evra.

Da li štrajkači insistiraju da se objavi ko je od opozicionih lidera oterao iz Srbije Mubadalu i mnoge druge najavljene velike investitore? Da li će gladovati dok se ne uhapsi 97 atentatora na Vučića koji kruže Jajincima? Ili dok se ne otkrije pozadina onog prošlog državnog udara zbog kojeg je Stefanović munjevito izveo duge cevi na konferenciju za novinare?

Da li će profesor Aleksandar Martinović štrajkovati glađu dok se ne ponište plagirani doktorati Nebojše Stefanovića, Siniše Malog, Jorgovanke Tabaković? Dok plagijatori ne podnesu ostavke?

Šta ako štrajkači imaju samo jedan, ali vredan zahtev – da se uspostavi pravna država i vladavina prava? Ko i kako će im taj zahtev ispuniti? Nije li to previše, gotovo kao u pajtonovskom filmu „Žitije Brajanovo“, kada odluče da otmu Pilatovu ženu i ispostave mu zahtev da u roku od 48 sati rasformira Rimsku imperiju?

Mada, neko bi se složio da su Monti Pajton ili Top lista nadrealista prava mera države u kojoj živimo. Pa bi zahtevima trebalo pridodati i da porcije mesa u studentskoj menzi budu malo veće i da se Ekrem nogira iz kuhinje.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 12.04.2019.

TEMA – PROTESTI 2018/19

________________

  1. Devastacija – omiljena strana reč Ane Brnabić. Pretraga interneta sa ključnim rečima „Brnabić i devastirana“ daje zabavne rezultate.