Uz mnoge dramatične prizore iz novosadske noći, mogli smo da vidimo i trenutak kad je uhapšen Goran Ješić. Dve kreature pod kapuljačama odevene kao kju klus klanovci, nasilno su vukle crnokosog momka vodeći ga neznano gde, nepoznato zbog čega. Bila je to krajnje neprijatna nasilnička scena. Dečko ni po čemu nije ličio na huligana, a njih dvojica jesu po svemu. Relja Stanojević, zarobljen daleko od mesta rušenja i razbijanja, molio je za pomoć.
Ješić je postupio viteški. Odgurnuo je nasilnike i oslobodio njihovog zatočenika. Jedan od siledžija je utekao, a drugi odnekud izvukao policijsku značku. Policajac koji se maskirao u prikazu sa kukuljicom, iznenada je postao službeno lice na koje je nasrnuo Goran Ješić, slobodni građanin.
Taj par „službenih lica“ nije ličio na policajce. Bili su trapavi, nevični privođenju, nesigurni i komični. A onda su iz marice izašli drugi ljudi koji su makar pokazali neku spretnost u hapšenju, oterali negde one svoje suklate i uveli Ješića u maricu.
Ješiću je najpre određeno zadržavanje do 48 sati a bio je pred optužnicom zbog napada na službeno lice. Na koje službeno lice? Siledžije na ulici Novog Sada nisu bili policajci pre pokazivanja značke. I kad su je pokazali nisu prestali da budu siledžije, ali su dobili službeno pokriće post festum. Ješić to nije mogao da zna, niti je bio dužan da se bavi pretpostavkama. Niko nije dužan da trpi nasilje nad sobom. Ako nije u stanju da se odupre, građansko je pravo, ako ne i dužnost da mu se u tome pomogne. Zbog toga je postupak Gorana Ješića bio pošten i hrabar. Juče je pušten na slobodu, a Relja Stanojević ponovo uhapšen. Tako su neki ljudi iz tzv. policije pokazali svoju fanatičnu bandoglavost.
Slike koje smo videli te noći, unose nespokoj ili strah, kako kod koga. Dejstvo uličnih bandi ili parapolicijskih snaga doprinosi opštem nemiru. Nije poznato kakav je u tome udeo Dačića, čoveka sa uvežbanom pozom zadovoljnog pajaca u vrhu neprijateljske vlasti. Značajan je svakako, pošto je po nalogu sa najvišeg mesta nastavio da ustrojava policiju kao snagu iznad društva, prepunu sirovina i nedoučenih radnika u kordonima.
Policajci su naučeni da se ponašaju arogantno i uz nasilnički gard prema građanima. Mnogi od njih ističu da su deo vlasti i da njoj pripadaju. Taj nivo dresure uglavnom je moguć kod primeraka čije su moći rasuđivanja ispod proseka, i takav odabir operativnog sastava dovodi građane u opasnost zbog osvetničke nekompetencije i stimulisane surovosti.
Otpor policiji koja je svirepo batinala ljude po parkovima 10. jula 2020. bio bi legitiman i zakonski i građanski opravdan. Činom brutalnog nasilja siledžija prestaje da bude službeno lice i postaje opasnost koja neposredno ugrožava život.
Hapšenje i privođenje nisu ubrojani u te okolnosti. Ali, partijska policija vladajuće oligarhije suviše često koristi pogodnosti ilegalne anonimnosti. Mnoga hapšenja na protestima izvršili su ljudi koji nisu želeli da pokažu značke. Mnogi koji hapse nisu policajci, nego pomoćne batinaške snage i okoreli kriminalci, sve sa policijskim značkama.
Neobjašnjiva hapšenja su model distribucije straha. Niko ko je na ulici ne može da bude siguran u trajnost svoje slobode, niti u pravo da izađe i bude nesaglasan sa učincima kriminalaca na vlasti. Na ulici ili bilo gde sigurni su samo kriminalci. Svaki otpor njima je moguće proglasiti za rušenje ustavnog poretka, iako takvog poretka odavno nema.
Policija izvan zakona, uz diskretna ovlašćenja koja ne moraju da budu objašnjena, postaje opasnost za sam vrednosni sistem koji proizvodi takvu policiju. U času kad postane partijska, policija prestaje da bude organ reda. Postaje sredstvo discipline mišljenja i bezumna snaga represije. Dakle, grupa divljih amatera pretorijanaca pod komandom poremećenog monarha koja kumulativno gubi službeni status.
Takozvana srpska policija bi mogla da taj status vrati tek posle potpune redefinicije svoje uloge u društvu, temeljne profesionalne reforme, uz prethodno rušenje sistema koji je stvara.
Na primeru Gorana Ješića jasno se videlo gde prestaje služba a počinje nasilništvo. Zato je onaj krupniji nasilnik, ako je zaista policajac, uporno skrivao značku i pored zahteva da kaže ko je u stvari on. Pokazao je nešto slično tome tek kad je Ješić vrlo lako sklonio tu dvojicu koji su zlostavljali momka jer im se tako htelo.
Pred novim protestima, partijska policija će morati da prevrednuje svoju poziciju spram vlasti, ili se može suočiti sa ozbiljnim nemirima. Umesto da ih smiruje, ona će biti strana u sukobu, i u tom svojstvu postaje protivnik građana.
Komandant Srbije koji je huška na nasilje i masovna hapšenja morao bi da zna u šta se sve pretvaraju telesne garde pre njihovog spontanog raspada. Bolje mu je da se osloni na bande koje za njegov račun razaraju gradove. Oni bar pošteno zarade svoje dnevnice.
Peščanik.net, 08.11.2024.
NADSTREŠNICA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)
- Oružana pljačka u Milanu - 13/12/2024
- Cena rušenja - 06/12/2024
- Šovinistički turbo - 29/11/2024
