Nemački ministar finansija Volfgang Šojble namerava da predloži sveobuhvatni program reformi koji bi doneo duboke promene i označio „veliki korak u pravcu fiskalne unije“. Možemo očekivati da će ova izjava izazvati pravu poplavu kritika, jer je i sam Šojble pre samo nekoliko dana žestoko osudio običaj da se svi napori za rešavanje evrokrize uništavaju iznošenjem predloga u javnost. Razlog zašto on sada ignoriše sopstveni savet je nedavni izveštaj predsednika Evropskog saveta, Evrogrupe, Evropske komisije i Evropske centralne banke.
Četiri predsednika su dobila nalog da izvuku lekcije iz finansijske i dužničke krize i da razviju ideje i predloge za promenu pravila koja uređuju funkcionisanje Evropske unije. Šojble je njihov izveštaj, to jest predloge iznete u njemu ocenio kao nedovoljne, nejasne, smatrajući da vode u pogrešnom pravcu.
Ono što Šojble predlaže je da se komesaru za ekonomska i monetarna pitanja (koji bi trebalo da se zove komesar za budžet) daju veća ovlašćenja, posebno u pogledu intervencija u budžete država članica. On bi ubuduće trebalo sam da odlučuje da li će da preduzme određene mere u pogledu upravljanja budžetima pojedinih zemalja. To znači da ne bi morao da traži podršku ostalih članova Evropske komisije. Takođe bi imao ovlašćenje prema kome bi mogao da odbaci predlog budžeta ili usvojeni budžet neke države, ukoliko smatra da je suprotan pravilima EU. Doduše, on ne bi imao pravo da predlaže detaljne izmene budžeta, kao što su smanjivanje penzija ili povećanje PDV-a, ali bi mogao da zatraži smanjivanje novog zaduživanja. „Komesar za budžet bi morao da ima reputaciju kakvu danas ima komesar za zaštitu konkurencije“, rekao je Šojble.
Ako neka zemlja odstupi od ciljeva zacrtanih u već usvojenom budžetu, komesar bi imao pravo da bez prethodnog obraćanja savetu ministara finansija EU zahteva pokretanje postupka i izricanje sankcija. Na ovaj način bi se izbegle blokade u Evropskoj komisiji, ako bi neki od njenih članova bio iz zemlje protiv koje se pokreće postupak. „O svemu što je uređeno Evropskim stabilizacionim paktom budžetski komesar bi odlučivao samostalno“, dodao je Šojble.
Šojble nema ništa protiv toga što su novim pravilima ograničena budžetska prava nacionalnih parlamenata. On smatra da ni Ustavni sud Nemačke neće stvarati probleme, jer je do sada potvrdio sve ugovore o EU.
Na prigovor da se ogromnim ovlašćenjima komesara za budžet dodatno povećava demokratski deficit, Šojble odgovara da će predložiti da se istovremeno daju veća prava Evropskom parlamentu, kako bi se on od samog početka uključio u sva relevantna budžetska pitanja.
Uz to bi poslanički odbori bili organizovali tako da u njima budu zastupljeni samo predstavnici onih zemlja na koje se odnosi pitanje koje je na dnevnom redu Evropskog parlamenta. Tako, ako je reč o imigraciji, bile bi predstavljene samo zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma. Ukoliko je reč o evrozoni, tu bi bile samo zemlje članice evrozone.
Sprovođenje Šojbleovog plana iziskuje sveobuhvatne promene ugovora o EU. Da bi do njih došlo potrebno je sazvati ustavotvornu skupštinu, to jest Evropski konvent (po uzoru na telo koje je pripremalo predlog evropskog ustava), što bi prema Šojbleovim rečima trebalo učiniti do decembra. A kako bi skupština usvojila određene predloge, potrebno je pre njenog održavanja dogovoriti sve, što je preciznije moguće. Ukoliko Velika Britanija odluči da ostane po strani, Šojble namerava da organizuje koaliciju voljnih, uljučujući i svih 17 članica evrozone. Šojble je svoje predloge već izneo ministrima finansija EU i kancelarki Angeli Merkel.
Claus Hul Verscheidt, Süddeutsche Zeitung, 16.10.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 17.10.2012.
