Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Tek što se Vrhovni od samrtnika ponovo preobrazio u vođu, u Srbiji su se pojavili špijuni i doveli državu na samu granicu sloma. Nije to bio jedini udar na stabilnost pobesnele Klike: juče je potvrđeno da je Siniša Mali, Vučićev brat sa kojim sanja iste snove, prepisao ono što je branio kao svoje, i čitavu istrulelu vladu doveo do izglednog rušenja.

Skoro je sigurno da će se i takva vlada održati, sa Anom na čelu i Malim u njoj, da će ministar-lopov, ako je već slomljen u akademskoj zajednici i odatle proteran zauvek, biti revnosno očuvan kao crvotočni stub vlasti. Mali će ostati ministar od slame u vladi koja opstaje na razvalinama smrtno obolelog sistema, i po volji davno ozbiljno obolelog i poludelog vođe.

Ovaj je tekst ipak posvećen špijunskim igrama, koje su otkrivene kao ilustracija skandaloznog apsurda. Afera je nekakav dokaz budnosti službi, koje su se, da li zbog nedostatka ideja, ili zbog potresnog neznanja, vratile špijunskoj praistoriji i davno pokopanim modelima obaveštajnog rada.

Šta smo videli? U nekom šumarku dvojica razmenjuju plastične kese. Ispostavilo se da onaj naš, koji je u stvari njihov, predaje onom njihovom, koji je Rus, pa je možda i naš, neku kesetinu sa nečim. To bi mogli da budu papiri opasni po bezbednost zemlje. Kakvi papiri mogu da ugroze zemlju? Odmah da kažemo – nikakvi. Najveća bi tajna bila da je predsednik mentalno i fizički nesposoban za bilo šta u vezi sa državnim i vojnim poslovima. Ali, to je javna stvar, nije potreban špijun iznutra koji je svoj oskudno sročeni opis vrhovnog komandanta prodavao za sitne pare. Da izdaš vrhovnog za šaku dolara, sram te bilo!

Možda je opisao ministra Vulina: ljudske mane nosećih vojnih glava dragoceni su podaci. Ali, Vulin voli pravoslavnu braću, čemu uhoda da bi se to doznalo. Vulin pojma nema o poslu koji radi, to već svi znaju osim njega. Možda je naš špijun obavestio ruskog špijuna da nas Rusi godinama naoružavaju muzejskim olupinama za skupe pare, što je bratskog uhodu jako iznenadilo.

Ako je potpukovnik Vojske Srbije nosio u kesi iz bakalnice delove ratnog plana, to je tek neozbiljna stvar. Nije verovatno da postoji bilo šta iz te oblasti što Rusi ne znaju, a i ako postoji, takvi papiri se menjaju istog trenutka kad se sazna da više nisu tajna.

Moguće je još da je anonimni potpukovnik predao neke sabrane utiske o švrljanju Srbije u sferama savezništva. Ako je srpska vojnička rusofilija samo mimikrija, srpski špijun je možda otkrio tajnu o podmuklom šurovanju sa NATO-om, ili nešto još gore, što je tobožnji predsednik prećutao u svojoj javnoj tiradi.

Pokazani snimak ostavlja upečatljiv utisak o špijunskom amaterizmu. Zašto bi ti ljudi, upleteni u naivni dramolet, uopšte nosili kese? Zbog čega bi potpukovnik u kolima brojao pare? To mnogo diskretnije rade dileri opijatima. Da li bi, da ga je Keblan, ili kako se zvao partner u toj zavodljivoj igri, ojadio za neki evro, fizički dobro pripremljeni srpski špijun pojurio i tražio isplatu do pune cene, ako je ona uopšte poznata.

Postoji bezbroj sigurnijih načina da se urade mnogo gore, ili bolje stvari, kako za koga. Klasični špijuni su davno izumrla vrsta, i ne šunjaju se po budžacima, niti liče na arhivirane primerke tog zanata. Predsednik je rekao da su potpukovnik i Kleban, posle zorgeovske akcije kod Stare kapetanije otišli na piće, i to u kafić koji se zove Crna ovca.

Bolesni predsednik, koji se uspešno oporavlja, rekao je da našeg oružja nema u Ukrajini, i da mine nisu burek. (!) Zatim da ruski špijun više nije u zemlji, što znači da je proteran, ali je siguran da Putin ne zna za njega. Osim ako ga nije ispratio ovde sa specijalnim dozama litijuma. Poslednjih godina ruski agenti uglavnom nisu prikupljali podatke, nego su dobijali poslove legendarne trovačke porodice Bordžija, svuda gde na drugi način nisu mogli da ućutkaju neposlušne. Nema čoveka – nema problema. Tako je govorio Staljin.

Dobro, nadamo se da ovde, gde se još posluje mišomorom, stvari nisu otišle tako daleko, ali čak je Ana Brnabić izaslala jake antišpijunske signale, u smislu da Rusi ovde vrbuju neke agente. Kako ih vrbuju? E, to će znati samo predsednik.

Predsednik naravno nije znao kako da objasni tu diletantsku predstavu. Njegovo je izlaganje, najavljeno kao dramatično obraćanje naciji za spas zemlje, okončano kao i uvek: u konfuznoj muljavini opštih mesta i trivijalnih detalja, u neuverljivim stripovskim verzijama i najavama pojačane budnosti Bate Gašića i njegovih fotografskih odreda: oni sve snimaju (kraj 2018) i godinu dana kasnije spasavaju našu stvar, ugroženu od braće koju toliko volimo.

Na paničnim televizijama odmah su se okupili antišpijunski paranoici, čuvari države od stranih obaveštajaca. U toku je špijunska invazija sa svih strana i oni vršljaju po Srbiji. Ko su oni, odakle dolaze, kako vršljaju i kako ih sprečiti niko ne zna. Važno je pojačati kontraobaveštajni rad, pa ako nikoga ne uhvate kao što nikada nisu, ništa, idemo dalje.

Umesto američkih neprijatelja, zatečen je Rus, u zaveri sa srpskim oficirom, u sasvim dobrodušnoj misiji amaterski obavljenog snimanja u Jatagan mahali.

Osoblje Crne ovce imalo je čast da ih ugosti.

Predsednik je obećao da država neće biti ugrožena, i da su uhode pod kontrolom.

On je van nje, ali valjda uzima terapiju.

Peščanik.net, 22.11.2019.