Tek što se Vrhovni od samrtnika ponovo preobrazio
u vođu, u Srbiji su se pojavili špijuni i doveli državu na samu granicu sloma.
Nije to bio jedini udar na stabilnost pobesnele Klike: juče je potvrđeno da
je Siniša Mali, Vučićev brat sa kojim sanja iste snove, prepisao
ono što je branio kao svoje, i čitavu istrulelu vladu doveo do izglednog
rušenja.
Skoro je sigurno da će se i takva vlada održati,
sa Anom na čelu i Malim u njoj, da će ministar-lopov, ako je već slomljen u
akademskoj zajednici i odatle proteran zauvek, biti revnosno očuvan kao
crvotočni stub vlasti. Mali će ostati ministar od slame u vladi koja opstaje na
razvalinama smrtno obolelog sistema, i po volji davno ozbiljno obolelog i
poludelog vođe.
Ovaj je tekst ipak posvećen špijunskim igrama,
koje su otkrivene kao ilustracija skandaloznog apsurda. Afera je nekakav dokaz
budnosti službi, koje su se, da li zbog nedostatka ideja, ili zbog
potresnog neznanja, vratile špijunskoj praistoriji i davno pokopanim modelima
obaveštajnog rada.
Šta smo videli? U nekom šumarku dvojica
razmenjuju plastične kese. Ispostavilo se da onaj naš, koji je u stvari njihov,
predaje onom njihovom, koji je Rus, pa je možda i naš, neku kesetinu sa nečim. To bi mogli da budu papiri opasni
po bezbednost zemlje. Kakvi papiri mogu da ugroze zemlju? Odmah da kažemo –
nikakvi. Najveća bi tajna bila da je predsednik mentalno i fizički nesposoban
za bilo šta u vezi sa državnim i vojnim poslovima. Ali, to je javna stvar, nije
potreban špijun iznutra koji je svoj oskudno sročeni opis vrhovnog komandanta
prodavao za sitne pare. Da izdaš vrhovnog za šaku dolara, sram te bilo!
Možda je opisao ministra Vulina: ljudske mane
nosećih vojnih glava dragoceni su podaci. Ali, Vulin voli pravoslavnu braću, čemu
uhoda da bi se to doznalo. Vulin pojma nema o poslu koji radi, to već svi znaju
osim njega. Možda je naš špijun obavestio ruskog špijuna da nas Rusi godinama
naoružavaju muzejskim olupinama za skupe pare, što je bratskog uhodu jako
iznenadilo.
Ako je potpukovnik Vojske Srbije nosio u kesi iz
bakalnice delove ratnog plana, to je tek neozbiljna stvar. Nije verovatno da
postoji bilo šta iz te oblasti što Rusi ne znaju, a i ako postoji, takvi papiri
se menjaju istog trenutka kad se sazna da više nisu tajna.
Moguće je još da je anonimni potpukovnik predao neke
sabrane utiske o švrljanju Srbije u sferama savezništva. Ako je srpska vojnička
rusofilija samo mimikrija, srpski špijun je možda otkrio tajnu o podmuklom
šurovanju sa NATO-om, ili nešto još gore, što je tobožnji predsednik prećutao u
svojoj javnoj tiradi.
Pokazani snimak ostavlja upečatljiv utisak o
špijunskom amaterizmu. Zašto bi ti ljudi, upleteni u naivni dramolet, uopšte
nosili kese? Zbog čega bi potpukovnik u kolima brojao pare? To mnogo
diskretnije rade dileri opijatima. Da li bi, da ga je Keblan, ili kako se zvao
partner u toj zavodljivoj igri, ojadio za neki evro, fizički dobro pripremljeni
srpski špijun pojurio i tražio isplatu do pune cene, ako je ona uopšte poznata.
Postoji bezbroj sigurnijih načina da se urade
mnogo gore, ili bolje stvari, kako za koga. Klasični špijuni su davno izumrla
vrsta, i ne šunjaju se po budžacima, niti liče na arhivirane primerke tog
zanata. Predsednik je rekao da su potpukovnik i Kleban, posle zorgeovske akcije
kod Stare kapetanije otišli na piće, i to u kafić koji se zove Crna ovca.
Bolesni predsednik, koji se uspešno oporavlja,
rekao je da našeg oružja nema u Ukrajini, i da mine nisu burek. (!) Zatim da
ruski špijun više nije u zemlji, što znači da je proteran, ali je siguran da
Putin ne zna za njega. Osim ako ga nije ispratio ovde sa specijalnim dozama
litijuma. Poslednjih godina ruski agenti uglavnom nisu prikupljali podatke, nego
su dobijali poslove legendarne trovačke porodice Bordžija, svuda gde na drugi
način nisu mogli da ućutkaju neposlušne. Nema čoveka – nema problema. Tako je
govorio Staljin.
Dobro, nadamo se da ovde, gde se još posluje
mišomorom, stvari nisu otišle tako daleko, ali čak je Ana Brnabić izaslala jake
antišpijunske signale, u smislu da Rusi ovde vrbuju neke agente. Kako ih
vrbuju? E, to će znati samo predsednik.
Predsednik naravno nije znao kako da objasni tu
diletantsku predstavu. Njegovo je izlaganje, najavljeno kao dramatično
obraćanje naciji za spas zemlje, okončano kao i uvek: u konfuznoj muljavini
opštih mesta i trivijalnih detalja, u neuverljivim stripovskim verzijama i
najavama pojačane budnosti Bate Gašića i njegovih fotografskih odreda: oni sve
snimaju (kraj 2018) i godinu dana kasnije spasavaju našu stvar, ugroženu od
braće koju toliko volimo.
Na paničnim televizijama odmah su se okupili
antišpijunski paranoici, čuvari države od stranih obaveštajaca. U toku je
špijunska invazija sa svih strana i oni vršljaju po Srbiji. Ko su oni,
odakle dolaze, kako vršljaju i kako ih sprečiti niko ne zna. Važno je pojačati
kontraobaveštajni rad, pa ako nikoga ne uhvate kao što nikada nisu, ništa,
idemo dalje.
Umesto američkih neprijatelja, zatečen je Rus, u
zaveri sa srpskim oficirom, u sasvim dobrodušnoj misiji amaterski obavljenog snimanja
u Jatagan mahali.
Osoblje Crne ovce imalo je čast da ih ugosti.
Predsednik je obećao da država neće biti ugrožena,
i da su uhode pod kontrolom.
On je van nje, ali valjda uzima terapiju.
Peščanik.net, 22.11.2019.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)
- Dačićev miraz - 08/12/2023
- Dvojnik - 01/12/2023
- Šoferske radosti - 24/11/2023
