Sergijev Posad, foto: Konstantin Novaković

Sergijev Posad, foto: Konstantin Novaković

Ruska pravoslavna crkva je rekla „treba!“; Ministarstvo nauke i obrazovanja je odgovorilo „razumem!“ Gundjajevu (patrijarhu Kirilu) se učinilo da je deci malo jedna školska godina bubanja Zakona Božjeg i pošto ga je zakamuflirao milozvučnim, tobože „svetovnim“ nazivom, zatražio je da se to mudrovanje izučava punih 11 godina i da deci truje život tokom celog osnovnog obrazovanja.

Odbor za nastavnu metodologiju obrazovnih institucija će ovih dana staviti na glasanje program za 11 godina kursa pod nazivom „Pravoslavna kultura“. Izvori bliski dnevnom listu Komersant, veruju da će članovi odbora glasati „za“ i da će predloženi kurs biti odobren i uredno uključen u nastavne planove i programe osnovnih škola širom Ruske Federacije. I bez obzira na to što će ovaj kurs imati status izbornog predmeta, moje životno iskustvo na ovim prostorima mi govori da će učenicima malo toga biti dopušteno da biraju. Celih 11 godina će „k’o bele lale“ grejati stolicu i sticati znanja iz gradiva koje je po rečima autora programa „orijentisano na pravoslavne vrednosti“.

Šta je to što bi po mišljenju Ruske akademije obrazovanja mladi ruski građanin/ka, zatečen/a na samom pragu svog zrelog života u XXI veku, morao/la da zna? Pa, evo šta. Da kada ga/je u pola noći probude, tačno „navede i opiše sve vidove crkvene zvonjave i sve oblike zvona koja vise u zvoniku ruske pravoslavne crkve“, da se precizno „orijentiše u pravoslavnom tipiku i mesecoslovu, da naizust nabroji svih dvanaest glavnih i sve pokretne i fiksne pravoslavne praznike iz crkvenog kalendara“ i, naravno, da ovlada znanjima o „višem smislu pravoslavnog života“.

Imajući u vidu ekonomsku situaciju u zemlji i veoma složen međunarodni položaj u kojem se Rusija našla, autori programa su za novi nastavni predmet pravovremeno predvideli još jedan, izuzetno aktuelan cilj: naučiti decu „svesnom redukovanju životnih potreba i umeću samoograničavanja u potrošnji“.

Osim toga, kurs Pravoslavne kulture će decu i omladinu Ruske Federacije obavezati da od malih nogu napamet znaju odluke svih 7 vaseljenskih sabora. I zaista, zar ne osećate da nam je svih ovih godina nešto falilo? Otkud kod nas tolika korupcija i katastrofalno loši putevi? Otkud masovna narkomanija i zastrašujuća epidemija side? Pa naravno, otud što ne znamo sadržaj Prve odluke Prvog konstantinopoljskog sabora: dogmu o krivoverju. Ali zato sada, kada svako đače bude znalo u čemu su grešili Evnomijani i iz mnoštva ljudi umelo nepogrešivo da izdvoji pritajenog Anomeja, a nekom zabludelom homousianisti znalo da objasni u čemu je njegova zabluda, Rusija će ogromnim koracima krenuti napred.

U skladu sa politički aktuelnom akcijom formiranja ruske nacije, važno je da se deca što ranije upoznaju sa 11. dogmom Trulskog sabora i da u svom svakodnevnom životu što pre pristupe praktičnoj primeni njenih pravila. Ta su pravila veoma značajna jer njihovim poštovaocima omogućavaju da se osećaju ne samo kao hrišćani, već kao pravi, autentični pravoslavci. Jer Trulski sabor je isključivo pravoslavni. Njegove odluke katolici nikada nisu priznali. A kada pročita i izuči 11. dogmu Trulskog sabora koja nosi naziv „O odnosima sa Jevrejima“, mladi/a građanin/ka Ruske Federacije će saznati da mu/joj se pod pretnjom anateme zabranjuje da „stupa u prijateljstva sa Jevrejima, da prima lekove i lekarsku pomoć od njih, da koristi isto kupatilo i da se zajedno s njima kupa i pere“.

Ako isključimo javne bazene, ovo zajedničko pranje i kupanje možda i nije tako aktuelno. Međutim, šta će ruski omladinac/ka koji je svim srcem prihvatio/la odluke Trulskog sabora činiti ako ga/je iznenada zaboli zub ili ga/je, ne daj bože, strefi akutna upala slepog creva? Hoće li on/ona utvrđivati versku pripadnost zubara ili hirurga, ili će odlučiti da je zdravlje ipak važnije? A to kako će se osećati deca čija imena, prezimena ili spoljašnost mogu ukazivati na to da su pod udarom 11. dogme, suvišno je pominjati.

Ovo je slučaj kada podsećanje na 14. član Ustava Ruske Federacije koji govori o nekakvoj svetovnoj državi, o odvajanju crkve od države i o jednakosti svih građana pred zakonom, takođe izaziva priličnu nelagodu. Ja se po ovom pitanju ne bih oslanjao na razum činovnika Ruske akademije obrazovanja. Po mom skromnom mišljenju, tamo je situacija potpuno beznadežna. Naša jedina nada su popovi i njihov osećaj samoodržanja. Njihovo kolektivno sećanje bi moralo da čuva znanja o tome kako su decenije nametnute nastave Zakona Božjeg delovale na stanovništvo negdašnje Ruske imperije. Ta prisila ih je dovela do takve mržnje prema tom predmetu i prema svemu što je u vezi s njim, da su na prvu ponuđenu mogućnost desetine hiljada ljudi sa zadovoljstvom počeli da ruše crkve i ubijaju sveštenike, a milioni drugih koji su kurs Zakona Božjeg s manje ili više uspeha takođe prolazili, ravnodušno su posmatrali taj zločin.

Ежедневный журнал, 30.11.2016.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 05.12.2016.