prikupio: Miša Brkić
Vučić pozvao finske investitore da ulažu u Srbiju (Beta, 26.1.2015).
Vučić pozvao nemačke investitore da ulažu u Srbiju (FoNet, 24.8.2014).
Vučić pozvao francuske investitore da ulažu u Srbiju (Tanjug, 3.7.2014).
Vučić pozvao turske investitore da dođu u Srbiju (Blic, 13.1.2015).
Vučić pozvao švedske kompanije da ulažu u Srbiju (Tanjug, 2.2.2015).
Vučić pozvao belgijske investitore da ulažu u Srbiju (Tanjug, 25.4.2015).
Vučić pozvao švajcarske investitore da ulažu u Srbiju (Srna, 16.6.2015.).
Vučić pozvao norveške investitore u Srbiju (Radio Beograd, 17.6.2015.).
„Mi ne tražimo milostinju, već hoćemo da se takmičimo sa svima, da imamo bolje uslove od drugih” (srpski premijer Aleksandar Vučić, Tanjug, 24.3.2015).
”Srbija nudi najbolje… Vlada radi na pravljenju ambijenta povoljnog za privlačenje investitora, jer bez stranih investitora nema dovoljno sopstvenog kapitala da napravi pozitivan rast” (Beč: Vučić, Tanjug, 24.3.2015).
”Srbija je u mogućnosti da ponudi najbolje uslove u regionu za sve strane investicije” (Cirih: Vučić, Beta, 16.6.2015).
***
”Srbija i Grčka pripadaju grupi zemalja sa visokim rizikom, niži rejting od Srbije u regiji ima samo Bosna i Hercegovina… Glavna smetnja unapređenju poslovanja u Srbiji je neefikasno sudstvo… Kvalitet poslovnog okruženja u Srbiji je smanjen usled neefikasnosti pravosudnih institucija koje se suočavaju sa ogromnim brojem zaostalih predmeta. U maju je Ministarstvo pravde Srbije saopštilo da skoro milion predmeta miruje više od pet godina, dok čak 239.000 slučajeva čeka razrešenje više od 10 godina. Ovome treba dodati i ozbiljne probleme sa integritetom sudova. Što znači da, čak i kada je slučaj poznat, krajnji ishod je nepredvidiv, kako zbog opasnosti od mita tako i zbog rizika od spoljnjeg pritiska…
Savet kompanijama koje izvoze u Srbiju je da preduzmu dodatne mere kako bi se zaštitile od nepoštovanja ugovora, kao što je zahtev da akreditiv bude potvrđen, pokušaj da se spor reši van suda ili davanje podsticaja poslovnom partneru da se pridržava ugovornih uslova” (Izveštaj najveće i najstarije bonitetske kuće Dun&Bradstreet, Beta, 18.6.2015).
”Srbiju sudovi odvukli na dno… Rejting dodeljen nekoj državi pokazuje rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o isplativosti potencijalnih investicija” (Beta, 18.6.2015).
”Neizvesnost u donošenju zakonskih i podzakonskih akata do sada je sprečavala Dženeral Elektrik da nastavi da traga za svojim partnerima u Srbiji… Dženeral Elektrik je spreman da dodatno ulaže u Srbiju ako zakonska regulativa bude izvesnija… Brojni projekti još uvek su na čekanju zbog raznih birokratskih procedura… Svi ti projekti su trenutno na čekanju zbog odobrenja i dozvola, priprema ugovora o nabavci električne energije, donošenja podzakonskih akata i priprema modela ugovora” (Gaetano Masara, izvršni direktor za jugoistočnu Evropu Dženeral Elektrika, kompanije koja ima godišnji obrt 160 milijardi dolara, što je četiri BDP-a Srbije, Tanjug, 11.6.2015).
”Srbija je u mnogome napredovala i na putu je privlačenja stranih investitora. Ipak, postoji tromost u reformama dve ključne oblasti: slobodi medija i vladavini prava… Što se tiče vladavine prava, Srbija pati od sporosti i manjka nezavisnosti sudova. Trgovinski sporovi mogu da traju po nekoliko decenija… (Danijel Server, analitičar iz Vašingtona i ekspert za Balkan, Blic, 12.6.2015).
”Vi morate da uradite svoj domaći zadatak, što podrazumeva napredak u vladavini prava, borbi protiv korupcije, stvaranju efikasnijeg i bržeg pravosuđa…” (Majkl Kirbi, ambasador SAD u Beogradu, Beta, 7.6.2015).
”Premijer Srbije Aleksandar Vučić u Vašingtonu je dobio najbolji mogući savet – dalje ekonomske reforme… Što se tiče Evrope, to nije pitanje ‘da li’, već ‘kada’ i, što je najvažnije, ‘kako’. To podrazumeva i pitanje da li Srbija može da sprovede neophodne reforme, da li može da ‘otvori’ svoju ekonomiju, da izgradi poverenje javnosti u pravosudni sistem” (Kameron Manter, predsednik njujorškog Instituta Istok-Zapad i bivšni američki ambasador, Tanjug, 7.6.2015).
***
”U jeku finansijsko-ekonomske krize 2011. godine strane direktne investicije u Srbiji dostigle su oko 1,8 milijardi evra” (Ile Kovačević, Strane direktne investicije u Srbiji 2001-2011. godine).
Neto strane direktne investicine u Srbiju u prvih sedam meseci 2014. godine, po preliminarnim podacima, bile su oko 700 miliona evra, objavila je danas Narodna banka Srbije (Beta, 13.8.2014).
”Srbija je u prvih deset meseci 2014. godine privukla 1,3 milijarde evra stranih investicija (Klix, 17.1.2015).
”Prema preliminarnim podacima Hrvatske narodne banke (HNB), direktna strana ulaganja u Hrvatsku u 2014. bila su 2,9 milijardi evra, četiri puta više nego u 2013. godini. Uloženi iznos se izjednačava s iznosima ulaganja pre početka recesije u toj zemlji, prenosi Večernji list. Ukupna procenjena vrednost više od 150 velikih investicionih projekata koji su u različitim fazama realizacije je oko sedam milijardi evra, a po završetku investicija rezultiraće otvaranjem više od 18 hiljada novih radnih mesta” (Tanjug, 1.5.2015).
”Ukupan priliv stranih direktnih investicija u prvih deset meseci iznosio je 406,4 miliona evra, pokazuju podaci Centralne banke Crne Gore” (SEEbiz, 20.12.2014).
Peščanik.net, 19.06.2015.