Poimenični popis stradale dece u NATO bombardovanju SRJ
Godinama predstavnici institucija i mediji, istoričari, profesori i pravnici bliski vlasti ponavljaju da je NATO ubio preko 1.000 vojnika i policajaca i oko 2.500 civila. Poslednje dve, tri godine, predsednik Srbije posebno ističe da je NATO ubio 88 maloletne dece, posebno pominjući Milicu Rakić.
Nevladini mediji takođe prenose političke podatke o žrtvama, kritikujući vlast što nije popisala žrtve NATO bombardovanja. Neki nevladini mediji pozivaju se na podatke Fonda za humanitarno pravo ali to ne dopire do javnosti. Rašireno je uverenje da su stradali samo Srbi, možda još neki Rom, Bošnjak i Crnogorac, i to dva puta više civila nego pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a RS. Svedoci smo da se i studenti u blokadi, koji tišinom i blokadama „kuda dalje“ menjaju politički život u Srbiji, pozivaju na podatke institucija iako tvrde da one ne rade svoj posao. Upravo zbog njih, ovih dana, preko društvenih mreža pozivamo na ćutnju za sve žrtve, molimo priznanje svih žrtava. Pozivamo i na utvrđene činjenice koje su lako proverljive, umesto da govorimo na osnovu „životnog iskustva prolaska kroz devedesete“.
Poimenični popis žrtava NATO bombardovanja je sačinjen i dostupan javnosti od 2014. godine. Sačinili su ga Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosova. Nikada niko nije reagovao prijavom nove žrtve. Taj popis, koji se temelji na 3.500 izvora, predstavlja najpouzdaniji izvor znanja o poginulim u napadima NATO snaga.
U napadima NATO snaga, tokom 78 dana poginulo je 756 osoba. Većina su civili: 217 Albanaca, 204 Srba i 30 Roma, Crnogoraca i Bošnjaka. Poginulo je 276 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP RS i 29 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
Među stradalima je mnogo dece – 81 je mlađe od 16 godina: 55 dece je albanske nacionalnosti, 20 srpske i šestoro su romske nacionalnosti. I zato najviše o njima:
Dea, Deniza i Rea Gashi poginule su u noći između 6. i 7. aprila kada je NATO gađao centar Prištine oko Glavne pošte. Jedna bomba pogodila je kuću porodice Gashi, usmrtila troje dece i njihove roditelje.
Bojana Tošović je poginula uveče 11. aprila, kada je NATO gađao Merdare. Granate su pale i na kuće oko podvožnjaka. Roditelji su poneli bebu u podrum pored kuće. Granata je pogodila temelj kuće, zatrpala je podrum. Bojana nije preživela, otac je od povreda preminuo nakon što su ga izneli iz podruma.
Branimir Stanijanović je poginuo sa roditeljima 12. aprila u Grdeličkoj klisuri. Putovali su vozom za Vladičin Han da posete rođake. Nalazili su se u drugom vagonu koji je direktno pogođen.
Jedanaestoro dece je stradalo 14. aprila u selima Bistražin i Meja, kada je NATO pogodio ljude na traktorima koji su po naredbi srpskih snaga napustili svoja sela i u pratnji policije pošli za Albaniju – Drilon Tahiraj, Besarta Smajli, Blerina i Besmira Salihaj, Mergim i Qendrim Nuraj, Lavdim i Valjeta Isufi, Blerina Bajrami, Filloreta Alijaj i Blend Krasniqi.
Milica Stojanović je poginula 14. aprila u selu Pavlovac kod Bujanovca. Oko 14 časova otišla je kod drugarice Jelene da se igraju. Igrale su se u kući dok nije počelo da puca. Prvo je pala bomba na auto-put. Milica i Jelenin deda bila su u dvorištu kada je pala druga bomba. Oboje su pogođeni gelerima. Na mestu su ostali mrtvi.
Milica Rakić je poginula 17. aprila u porodičnoj kući u Batajnici kod Beograda. Pogođena je gelerima bombe.
Predrag Ilmić, Miodrag Ivančević i Marko Ivanović, koji su sa roditeljima boravili u izbegličkom naselju „Maja“ u Đakovici, poginuli su 22. aprila, kada je NATO pogodio izbegličko naselje.
Arta Llugiqi je poginula 24. aprila u selu Velika Dobranja kod Lipljana, kada je granata pala na krov kuće njenog strica, odbila se i pogodila decu koja su se igrala u dvorištu. Arta je na mestu usmrćena a nekoliko dece je ranjeno.
Miljana i Vladimir Milić, brat i sestra, poginuli su 27. aprila, a Milenko Malobabić 31. maja u Surdulici. Irena Mitić je istog dana poginula u ataru sela Ribnice kod Vranja.
Beqir, Kasandra i Maksun Zulfuri poginuli su 28. aprila u Prizrenu, kada je NATO pogodio romsko naselje Lukuriq u blizini.
Miroslav Knežević, Julija Brudar i Olivera Maksimović poginuli su 30. aprila na mostu u selu Murino u opštini Plav u Crnoj Gori.
Mensur Morina, Esad Berisha i Ernes Krasniqi poginuli su 1. maja kada je NATO ponovo počeo da gađa kasarnu „Dušan Silni“ u Prizrenu. Jedan projektil je pao u Janinu ulicu, gde je bilo ostalo desetak romskih porodica. Osim dece poginulo je još šest osoba.
Devetoro dece poginulo je 1. maja u selu Lužane kod Podujeva, kada je NATO pogodio autobus, pun porodica sa decom i pripadnika VJ koji su putovali za Prištinu. Tada je stradala 15-godišnja Marija Petrović, njen 17-godišnji brat Nikola i njihova baba, petoro dece iz porodice Ramadani – Besarta, Besime, Besnik, Bislim i Muzafere – i troje dece iz porodice Kopalla – Mirjeta, Xhavit i Arjeta.
Florie i Muhamet Muçaj poginuli su 3. maja na planini iznad sela Velika Jablanica kod Peći. Pogođeni su kasetnom bombom. Stradali su i Muhametova majka i Floriini roditelji.
Četvorogodišnja Dragana Dimić je stradala u noći 11. maja u Starom Gracku kada je deo tavanice pao na nju posle druge detonacije bombe koja je pala u šumu iza kuće.
Dvadeset devetoro dece je poginulo 13. maja 1999. godine, kada je NATO noću gađao bivšu vojnu baraku u selu Koriša, gde je policija smestila dve, tri hiljade ljudi iz albanskih porodica u okolnim selima koje su se prema naređenju srpskih snaga uputile za Albaniju. Poginulo je 14 dece iz porodica Ahmetaj – Agon, Arben, Arberesha, Arbesa, Arbnor, Arbnore, Ardor, Egzon, Florentina, Leotrim, Rinor, Saranda, Valon i Vlora; sedmoro dece iz porodice Kukaj – Agron, Ahmet, Alban, Bledion, Florinde, Nysret i Sherife; kao i Perparim i Teuta Dakaj, Diana Palushi, Avni, Fation i Fitim Suka i Rezarta i Saranda Xhaferi.
Kujtim Kastrati poginuo je 26. maja u selu Radošte kod Orahovca, dok je čuvao krave na livadi. Pogođen je delovima granate koja je bačena iz jednog od dva aviona koji su preleteli preko sela.
Stefan i Dajana Pavlović poginuli su u noći između 26. i 27. maja u selu Ralja kod Beograda. Vikendica u kojoj su se nalazili sa roditeljima direktno je pogođena. U blizini vikendice, nekoliko stotina metara vazdušnom linijom, nalazio se vojni objekat, napušten i ispražnjen pre početka bombardovanja.
Sanja Milenković je poginula 30. maja na mostu u Varvarinu.
Marko Simić je poginuo sa ocem 31. maja u Novom Pazaru. Šetali su se Nemanjinom ulicom, kada je NATO počeo da gađa. Vladan je poneo dvogodišnjeg sina prema prodavnici u prizemlju stambene zgrade. Na ulazu, geleri su smrtno pogodili Marka, njegovog oca i još desetak ljudi koji su bežali da se sklone.
Ubijeni i nestali u vezi sa ratom na Kosovu (1.1.1998 – 31.12.2000.)
U okviru REKOM procesa, koji traje od 2008. godine, FHP i FHPK su na osnovu 42.819 dokumenata utvrdili da je u vezi sa oružanim sukobom na Kosovu život izgubilo 13.535 osoba: 8.676 civila albanske nacionalnosti, 1.196 civila srpske nacionalnosti, 445 civila Roma, Crnogoraca i Bošnjaka; 2.135 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova i 1.080 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a RS.
Kosovska knjiga pamćenja 1998-2000.
Peščanik.net, 28.03.2025.
KOSOVO
