Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Posle 25. janura Grčka više neće biti ista. Moja stranka Siriza garantuje novi društveni ugovor za političku stabilnost i ekonomsku bezbednost. Nudimo politiku koja će prekinuti strogu štednju, ojačati demokratiju, društveno jedinstvo i srednju klasu. To je jedini način da se ojača evrozona i da evropski projekat postane prihvatljiv svim stanovnicima ovog kontinenta.

Moramo prekinuti politiku stroge štednje da bismo sprečili da strah uništi demokratiju. Ako snage progresa i demokratije ne promene Evropu, to će umesto nas učiniti Marin Le Pen i njeni ultradesni saveznici. Naša obaveza je da otvoreno i iskreno pregovaramo sa evropskim partnerima. Nerazumno je da jedni drugima pokazujemo samo zube.

Pojasniću: upravljanje državnim budžetom ne podrazumeva automatski politiku stroge štednje. Vlada koju će formirati Siriza poštovaće obaveze Grčke da kao članica evrozone održava balansiran budžet i posvetiće se postizanju kvantativnih ciljeva. Međutim, suštinska odlika demokratije je da novoizabrana vlada sama odlučuje kako će ispuniti te zadatke. Politika stroge štednje nije deo evropskih sporazuma, nego su to demokratija i princip narodnog suvereniteta. Ako nam građani Grčke povere svoje glasove, sprovođenje našeg ekonomskog programa neće biti „unilateralan“ čin, već demokratska obaveza.

Da li postoji ijedan logičan razlog da se nastavi sa terapijom koja samo pogoršava bolest? Politika stroge štednje u Grčkoj nije uspela. Slomila je privredu i dovela do masovne nezaposlenosti. Došlo je do humanitarne katastrofe. Vlada je zajmodavcima obećala da će u 2015. dodatno smanjiti plate i penzije i povećati poreske stope. Ali te obaveze odnose se samo na vladu Antonisa Samarasa, koji će zbog toga izgubiti na ovim izborima.

Želimo da Grčku učinimo pristojnom i demokratskom evropskom zemljom. Naš manifest, poznat kao Solunski program, sadrži niz kratkoročnih fiskalnih mera koje će umanjiti humanitarnu katastrofu, pokrenuti privredu i ponovo zaposliti stanovništvo. Za razliku od prethodnih vlada, mi ćemo apostrofirati domaće faktore koji su produbili krizu. Suprotstavićemo se oligarsima koji izbegavaju plaćanje poreza. Osiguraćemo socijalnu pravdu i održivi razvoj u sklopu socijalne tržišne privrede.

Grćki javni dug narastao je do zapanjujućih 177 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je neodrživo; veoma je teško ispunjavati obaveze. Za postojeće zajmove zahtevamo uslove koji neće dovesti do recesije i koji građane neće dodatno gurnuti u beznađe i siromaštvo. Ne tražimo nove zajmove; ne možemo beskrajno da povećavamo dug.

Londonska konferencija je 1953. pomogla Nemačkoj da ostvari svoje posleratno ekonomsko čudo oslobodivši je tereta njenih prošlih grešaka. (Grčka je bila jedan od međunarodnih kreditora koji su učestvovali na ovoj konferenciji). Budući da je politika stroge štednje širom Evrope izazvala prezaduženost, mi ćemo sazvati Evropsku konferenciju o dugu koja će, kao i londonska nekad, snažno pokrenuti evropski ekonomski rast. To nije pitanje moralnog hazarda. To je naša moralna dužnost.

Od Evropske centralne banke očekujemo pokretanje programa kvanitativnih olakšica. To je odavno trebalo da se uradi.

Sirizi će biti potrebno vreme kako bi promenila Grčku. Samo mi možemo garantovati prekid klijentelističkih i kleptokratskih praksi političkih i ekonomskih elita. Do sada nismo bili u vladi; mi smo nova snaga koja prošlosti ne duguje ništa. Mi ćemo sprovesti reforme koje su Grčkoj preko potrebne.

Ovaj tekst je prvi put objavljen u Financial Times, 20.01.2015.

Social Europe, 22.01.2015.

Preveo Zoran Trklja

Peščanik.net, 25.01.2015.

Srodni linkovi:

Svetlana Slapšak – Pola bog, pola suvlaki: ili kako se pripremiti za ulazak u EU

The New Yorker – Kako je preigrana Grčka

Vladimir Gligorov – Bez dobitka nema igre

Paul Krugman – Igra nerava

Milutin Mitrović – Meteori na grčkom nebu

Svetlana Slapšak – Kada se razvedri, u februaru…

New Statesman – Siriza nije ultra levica

Mijat Lakićević – Merkel ili Cipras

Jakob Augstein – Evropski otrov

Vladimir Gligorov – Grčki problem

Miša Brkić – Čavez, Lula, Oland… Cipras

Paul Krugman – Kraj noćne more

Svetlana Slapšak – Čiji si ti, mali?

Slavoj Žižek – Zašto je važna pobeda Sirize