Posle 12 godina (slučajnih ili namernih) neuspeha opozicije i „opozicije“ da dobiju bar jednu značajnu bitku u borbi protiv režima, posle 12 godina lamentiranja intelektualaca o „stanju u državi“ i „ćutanju institucija“ (sa sve onim zabrinutim facama u Utiscima nedelje), studenti su konačno ogolili istinu koja nam je bila pred očima sve vreme – kakva bre crna država, kakve crne institucije?
I država i institucije su urušene i obesmišljene iste sekunde kad se bandi i sekti zvanoj SNS dozvolilo da dođe na vlast. Ovo u čemu živimo je privatna firma mafijaške organizacije koju vodi šegrt osuđenog ratnog zločinca, Aleksandar Vučić.
Jedini način da se bori protiv toga je oslobađanje svake iluzije da postoje „sistem“, „država“ i „institucije“. To je nulta tačka, i tu nultu tačku su studenti razobličili svojom hrabrošću i zrelošću, u direktnom prenosu.
U trenutku kad je režim (a kad kažem režim, mislim na autokratu lično) poslao članove vladajuće partije da tuku studente Fakulteta dramskih umetnosti, u trenutku kad su ih online aktivisti identifikovali i javno imenovali, u trenutku kad su studenti objavili blokadu dok se odgovorni javno ne denunciraju i pohapse, kad su se potom blokadama redom pridruživali svi ostali fakulteti, pale su sve maske i iluzije. Kad je sociopatski diktator nazvao studente „plaćenicima“, determinisao je sopstvenu sudbinu – krenuo je jedinim putem koji mu je ostao, putem Slobodana Miloševića.
Zapaljeno je hiljadu malih požara koje mafija više ne zna da kontroliše, ne zna kako da spinuje, jer su sve svoje laži potrošili za ovih 12 godina.
Otvorila nam se jedina strategija borbe protiv gangsterskog režima, koja počinje upravo konstatacijom činjenice da slabosti ovog režima ne treba tražiti samo u istoriji autokratija, već bukvalno u istoriji mafije.
A slabosti su – zjapeće. U mafiji ne postoji ideologija. U mafiji ne postoji čast, niti prava lojalnost. U mafiji postoje samo partikularni interesi ološa, secikesa i siledžija, najgorih među nama. To je banda koja nam je otela državu. Videli ste ih. Oni nemaju većinu. Nemaju nikog sem te uže interesne grupe, a i takvi će ih izdati prvom prilikom, kad im pozadine budu u procepu. Ne kontrolišu sasvim sigurno ni celu vojsku, ni celu policiju.
Jednostavno, ne može se protiv matematike, a nas je – više. Hrabrost studenata, hrabrost svih pojedinačnih građana i građanki, grupa (najviše ekoloških) koje se bore na sve načine da ogole suštinu režima koji ih je doveo dotle da osećaju da nemaju više šta da izgube će gurnuti taj režim u kaskadu grešaka koja će na kraju dovesti do njihovog pada. Represija radikalizuje ljude. Radikalizovani ljudi pale hiljadu malih požara.
Danas smo svi koji se nismo prodali mafiji ponosni na svoje studente, i ne samo svoje, nego studente svih fakulteta koji su rekli „Ne! Ne može! Ovo je naša zemlja!“
Nadam se da ste primetili da među njima nema „zvezda“. Nema sujeta, nema takmičenja za jurenje pažnje, nema svih onih gluposti koje su rezultirale ponovnim i ponovnim neuspesima političke opozicije. Studenti su čistiji i pametniji od naše generacije.
Sad je vreme da ćutimo, podržavamo ih na sve načine, branimo ih na sve načine, i da slušamo šta imaju da kažu.
Ovo prvenstveno važi za političku opoziciju. Ako su stvarno opozicija, ubiće sujete danas, rešiće se po kratkom postupku ljudi sa kojima je nemoguće raditi, koji misle da su šefovi privatnih firmi, i ujediniće se svi u jedinstveni politički front. Ako to ne urade bukvalno sutra, Vučićevi su, i moraćemo sve sami. Da, toliko je jednostavno.
Bravo, studenti, i hvala!
Ponosni profesor,
Stevan Filipović, FDU
Peščanik.net, 09.12.2024.
NADSTREŠNICA
