Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Izgleda da će čak i Kralj Čarls Treći da abdicira sa manje pompe od odlazeće premijerke Srbije. Iako igra u zaustavnom vremenu mandata koji je bio skraćen još u najavi, trči i trudi se kao da „ostavlja srce na terenu“. Doduše, trči pred rudu, a na terenu baš i nema mnogo šta drugo ni da ostavi.

U vladu je ušla kao manjina, ne i politička manjina, ubrzo se učlanila u većinu, na kraju umislila da je veličina. Pa ipak, baš niko nikada nije pomislio da je bitno bilo šta od onoga što je prilično nemušto imala da kaže, osim kad se tumačilo da je trbuhozborkinja predsednika Srbije. Ali, za razliku od, na primer, Vulina, takođe doskorašnjeg funkcionera vlade u više mandata koji je trbuhozborio ono što je predsednik Srbije zaobilazio da kaže, premijerka je uglavnom prežvakavala prežvakano, kao što uostalom i sada zdušno radi, naročito kad ponavlja kako bi dolazak evropskih istražitelja značio ni manje ni više nego – suspenziju države.

Jedino originalno u toj rečenici je – uspeh da četvorosložnu reč izgovori bez zamuckivanja i permutovanja slogova, kao što obično čini. Jer je država suspendovana još i pre nego što je ona prvi put ušla u vladu. Između ostalog i netom pre njenog ulaska, baš kad je zataškana afera vetroparkovi u kojoj je ona bila ili trebalo da bude svedokinja.

Jedna stvar koju je za sve ove godine tačno rekla (ne znam da li i tečno jer sam videla u pisanoj formi) jeste to da je „demokratija mnogo više od izbora i ubacivanja glasačkog listića u kutiju“. Šteta što to nije izgovorila sa razumevanjem jer bi onda znala i da je lična sloboda mnogo više od samo njenog prava da paradira sa istopolnom zajednicom i partnerkinog sina naziva svojim; da su ljudska prava univerzalna i nedeljiva po partijskoj liniji; da su medijske slobode sve samo ne slobodni odstrel neistomišljenika i da demokratija uopšte nije ono što smo gledali pre, za vreme i posle izbora.

Takođe bi znala (kao što i zna ali se pravi blesava?) da raspisivanje novih izbora, koje je naprasno počela da zagovara umesto ponavljanja kompromitovanih – upravo i znači još jednu suspenziju države iz odavno suspendovanih institucija koje su odbile prvo da uoče a zatim da istraže ili bar uvaže rezultate tuđih istraga. A znala bi i da, kao što demokratija nisu samo izbori, tako ni krađa nije samo na izbornom mestu.

Sa druge strane, nije premijerkino da nešto zna, ima ko će da zna, nije ona ni postavljana na funkciju da bi nešto znala. Kao što nije postavljana ni da bi se pridržavala zakona već da bi – pridržavala vlast.

Peščanik.net, 26.02.2024.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)