Foto: Morris MacMatzen/Getty Images
Možemo se mi još par meseci nadmudrivati oko toga hoćemo li ovo sadašnje neprijateljstvo između Moskve i Zapada nazivati novim hladnim ratom ili nećemo. Možemo se krajem ove nedelje nadati i nekom čudu, takoreći natprirodnoj pojavi koje će nas na samitu članica G20 u Hamburgu sve iznenaditi. Jer šta ako Putin očara još jednog domaćina Bele kuće? Šta ako i Donald Tramp, poput Džordža Buša, uspe da zaviri u tajnovitu dušu našeg Vladimira Vladimiroviča? U očekivanju tog čuda, mogao bi se čak pripremiti i neki fantastični memorandum u kome bi bilo pobrojano najmanje osam tačaka otvorenih za međusobnu saradnju, osam različitih oblasti u kojima bi rusko-američko saradništvo bilo izuzetno perspektivno.
Međutim, ako ipak odlučimo da se više ne zamajavamo, da prestanemo da se skrivamo iza pomne potrage za novim terminima i bavimo ružičastim teorijama o perspektivnoj saradnji, prizor koji zapravo vidimo postaje mnogo jasniji: svet je iz nedelje u nedelju sve bliži ratu. Nažalost, što se toga tiče ni prošla nedelja nije bila izuzetak. Počela je ona tako što je Bela kuća izjavila da je u posedu podataka o pripremama za novi napad hemijskim oružjem od strane Asada, a potom upozorila predsednika Sirije da će on, „izvrši li još jedno masovno ubistvo primenom hemijskog oružja“, za to „skupo platiti“. Zatim su sledile vesti na kanalu CNN da je desantna flota, na čelu sa nosačem aviona „Džordž Buš“, već spremna da nanese novi udar na sirijsku vazduhoplovnu bazu Šairat.
Sve to se direktno tiče i Rusije. Kako je na svom tviteru poručila ambasadorka SAD u UN Niki Hejli, „odgovornost za sve buduće napade na stanovnike Sirije snosiće Asad i zemlje koje podržavaju njegova masovna ubistva nevinih ljudi, u prvom redu Rusija i Iran“. A Moskva je sa svoje strane već drugi put u poslednja tri meseca narušila protokol fiksiran memorandumom o međusobnom upozoravanju radi sprečavanja eventualnih incidenata u vazdušnom prostoru Sirije. Štaviše, naši vojni glasnogovornici su se oglasili i uputili jedno prilično zastrašujuće upozorenje: sistemi protivvazdušne odbrane locirani u Siriji će ubuduće pažljivo slediti kretanje svih vojnih aviona zemalja koalicije pod vođstvom SAD. To je ozbiljna pretnja. To u isto vreme znači da ako lokator sirijskog ili ruskog lovca uoči protivnički avion vođen nečijim radarom, pilot tog aviona mora biti spreman na to da lako može biti oboren. Jer „pažljivo slediti… u svojstvu mogućeg cilja u izvršenju konkretnog operativnog zadatka“, u prevodu sa zaguljenog vojnog jezika na prostiji civilni znači: pred vama se ustobočio neko, i taj „neko“, s upravo repetiranim pištoljem nišani pravo u vas.
„Njujork tajms“ je veoma tačno opisao današnju situaciju u Siriji: građanski rat u Siriji lako može prerasti u direktan rusko-američki sukob.
„Iz dana u dan raste mogućnost da se armije SAD i Rusije sudare u bilo kom delu sveta“, reči su glavnog rukovodioca američke vojne obaveštajne službe general-lajtnanta Vinsenta Stjuarta. On je ovih dana svojim kolegama izložio referat s temom „Vojna moć Rusije – armija podrške velikodržavnih aspiracija“. Pošteno rečeno, ovaj referat sam po sebi predstavlja savesnu analizu promena koje su se poslednjih godina dogodile. Kako u redovima Oružanih sila Rusije, tako i u politici države koja je odlučila da se u svojstvu vojne sile ponovo potvrdi u međunarodnoj političkoj areni. No po mom skromnom mišljenu, u tom referatu nema nekakvih novih otkrića. Između ostalog, referat najozbiljnije opisuje sistem podzemnih tunela, duboko pod zemljom skrivenih i zaštićenih komandnih punktova koji su prokopani pod Moskvom i koji ruskom rukovodstvu daju mogućnost da mesecima vode nuklearni rat. Po njemu ispada da će tokom eventualnog nuklearnog rata Vrhovna komanda biti smeštena duboko ispod glavnog zdanja Moskovskog državnog univerziteta.
U tom su dokumentu važna dva momenta. Prvi je da autori ni ne kriju genetsku vezu ovog referata i godišnjih publikacija koje su pod nazivom „Sovjetska vojna moć“, počevši od 1981, pa sve do raspada SSSR-a, redovno bile objavljivane. A u odgovor njima, u SSSR-u su bile izdavane slikovite brošure „Odakle dolazi pretnja miru“. Istina, u ovom današnjem američkom dokumentu, nigde se ne pominje Rusija kao pretnja. Govori se o „izazovu“ koji ona predstavlja. Ali glavnokomandujući američke vojne špijunaže – i to je drugi važni momenat u referatu – sasvim otvoreno nabraja i opisuje elemente tog „izazova“: „Okupacija krimskog poluostrva, destabilizirajuće delovanje na jugoistoku Ukrajine, uplitanje u sirijski konflikt na strani Bašara Asada i formiranje povoljnog informacionog ambijenta za širenje velikodržavnih interesa i ambicija – sve su to ozbiljni izazovi za SAD… Rusija nastavlja da modernizuje svoju moćnu nuklearnu silu i usavršava preciznost svog dalekometnog klasičnog naoružanja. Ona se aktivno bavi manipulacijama na globalnom informacionom polju, koristi instrumente indirektnog delovanja protiv susednih zemalja i uz pomoć svoje vojske projektuje silu i grana svoje ekspedicione trupe daleko od granica svoje zemlje. Njene nuklearne snage su sposobne da u roku od nekoliko minuta izvrše masovni nuklearni udar na ciljeve širom SAD“.
Nije li nekako baš sad došlo vreme da se ponovo započnu pregovori o uzajamnoj saradnji?
Posebno ako se ima u vidu sveža senzacija – istraga koju je „Vašington post“ prošle nedelje objavio. U skladu sa informacijama koju su novinari ove kuće sakupili još tokom leta 2016, Obama je od svoje obaveštajne službe dobio pouzdanu informaciju da je lično Putin izdao naređenje za akciju ruskih operativaca s ciljem uplitanja u američke predsedničke izbore. Tada je na najvišem nivou bilo odobreno uvođenje nekakvog specijalnog koda u rusku kompjutersku mrežu, odgovor tipa „oprezno momci, mi vam možemo napraviti prilično veliku štetu“. Opomena je navodno imala pozitivno dejstvo i pokušaji mešanja u američke izbore su bili obustavljeni. Ali Obama je i pored toga ostao pri tome da se tempirane „sajberbombe“ u rusku mrežu ipak postave. Za svaki slučaj, kako bi se mogao izvršiti udar „ako se za to ukaže potreba ili kada za to dođe vreme“. Ako je sve to tačno, teško da će se dugo čekani susret s Trampom, zakazan za 7. juli 2017, pretvoriti u novi Putinov trijumf.
Ежедневный журнал, 30.06.2017.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 06.07.2017.
Srodni link: Social Europe: Budućnost G20 – korekcija kursa ili pad
