Poštena inteligencijo Evrope, Severne Amerike i Rusije!
Pismo koje ste zajedno sastavili i potpisali nije ni stiglo u Kabinet predsednika Republike, a već se pojavilo u medijima koji, grešna mi duša, kao da su ga jedva dočekali. Naslov je toliko rečit – Apel predsedniku Tadiću i Skupštini Srbije: Nemojte se kockati sa budućnošću svoje zemlje! „Ne“ rezoluciji o Srebrenici – da sam ostatak vaše opširne epistole pročitao više reda radi: oči su žurile da vide ko to sve Srbiji, samim tim i meni kao njenom demokratski izabranom predsedniku, želi dobro.
Kao mlad i sam sam bio intelektualac, što će reći da na nekim peticijama stoji i ime Tadić Boris: iako sam bio maloletan sećam se antiratne peticije („ Gospodine Predsedniče U.S.A, prekinite smesta rat u Vijetnamu, ne razarajte tu siromašnu i slobodarsku zemlju, ne ubijajte tamošnji živalj i ne zavijajte američke majke u crno“). Razumem, znači, savesne ljude koji protiv rata, tiranije, nasilja ili pljačke dignu svoj školovani glas iako je zlo daleko izvan njihovog vidokruga, pa i delokruga: „Ne zlostavljajte aman-zaman ratne zarobljenike!“, „Nemojte još mokre izbeglice spasene iz pretovarenog broda potonulog blizu vaših teritorijalnih voda smesta deportovati u njihove otadžbine, jer su brodolomnici odonud pošli dajući svu ušteđevinu neovlašćenom prevozniku i stavljajući glavu na kocku…“
Takve se poruke pišu šefovima stranih država (ja kao predsednik u prilici sam da pojedinim kolegama lično skrenem pažnju kad prekardaše), ali zaista ne znam nijednog kolegu predsednika kome je toliko ljudi dalo savet da se ne kocka sa budućnošću – dobro niste napisali da se ne kockam sa prevarantom životom!
Pa kako ste se, dobri ljudi sa tolikih meridijana, samo našli?!
Znam da naučnici ponekad nezavisno jedan od drugog dođu do istovetnog saznanja, pa se posle iako su obojica briljantni, oko toga izuma pomalo i sudski dokače. I vi ste, nezavisno jedni od drugih – intelektualcima je to da budu nezavisni conditio sine qua non, ako me sećanje na latinski ne vara – došli do istovetnog da tako kažem istorijskog otkrića koje vas je zbližilo i ponukalo da postupite kao savest čovečanstva! Razumem da vas je okupila vaša dobrota i vaša brižna dalekovidost, ali ipak mora da je zajedničkom pismu kumovao jedan od vas (možda čak i od nas?! ima vas tu troje na „ić“, jedno je prezime na „la“ koje mi vuče na maternji jezik!), neko je morao dati nacrt, ostali su ga ukrasili čime je ko stigao, pa ste ga preko interneta potpisali?! Istinski tvorac pisma skroman je kao i svi velikani, a njegovo autorstvo ostaće tajna nad tajnama – ko je napisao „Hiljadu i jednu noć“, ko je pisac Biblije, ko je izmislio vic o Lali i zlatnoj ribici?!
Posebno su me dirnuli primeri porodične sloge,
June Kelly, istraživač, Irska
John Kelly, novinar, Irska,
ali isto tako i slučajevi cehovske sabornosti: vidim isto prezime, muško i žensko ime, a oboje inženjeri (kod nas inženjere, možda nepravedno, svrstavamo više u zanatlije; u zemljama, međutim, gde je industrija neko i nešto inženjeri su itekakvi intelektualci!). Evo:
Ing. Jan-Hendrik, Frerichs, Nemačka
Ing. Ina Frerichs, arhitekta, Nemačka,
Ko su ovi dragi ljudi?! Muž i žena, otac i ćerka, mati i sin jedinac, deda i unuka etc.?
Pa imamo dve sestre, obadve Ruskinje:
Irina Česnokova, pensionerka, Moskva, Rusija
Mariя Česnokova, menadžer, Moskva, Rusija,
Hm, jedna sestra u pensiji, srpski lektori nisu imali srca da napišu naše “z”, mlađa se prilagodila kapitalizmu i radi što se kaže punom parom; ili su mat’ i dochka (da niste u rodu sa onim kompozitorom Česnokovim?)? Milo mi je što kraj sve te zavetrine koju pružaju sovjetska pensija i menadžerska zarplata nisu otvrdnula ta dva slovenska srca, nego brinu da lakomisleni predsednik Srbije, sklon igrama na sreću koje je tovarishch Putin prognao iz Rusije ne prokocka budućnost maloletnika, novorođenčadi i Srpčadi koja tek treba da se rode.
Iza imena pojedinih premda uparenih potpisnika stoji samo ime zemlje čiji su državljani
Martin Dressel, Nemačka
Brigitte Dressel, Nemačka,
dok su pored imena drugih ne samo njihove profesije nego bogme i titule – od dvojice takvih čovek se uzortira više nego od inženjera kojih je zaista tušta i tma:
Aleksandr Orlov, pokret “Kosovski front”, Peterburg, Rusija
Vladislav Kuprin, finansijski revizor, Moskva, Rusija!
Porodični ili da ga zovem svetski rekord drže Nemci: četvoro prezimenjaka od kojih samo jedna osoba, Dirk, nije postala inženjer. Evo:
Ing. Bernhard Frerichs, Nemačka
Dirk Frerichs, Nemačka
Ing. Jan-Hendrik, Frerichs, Nemačka
Ing. Ina Frerichs, arhitekta, Nemačka
Pretpostavljam da Frerichs nije neko nemačko Petrović, nego da je pre u pitanju porodica, trojica braće i žena tj. snaja, ili su otac, sin, deda-stric i očeva sestra koja se nije udavala (možda u familiji imaju još nekog inženjera koji smatra da sam ja u pravu pa je odoleo porodičnom pomodarstvu i odbio da se potpiše?).
Čestita inteligencijo Evrope, Severne Amerike i Rusije, u Srbiji je na mojoj strani možda pedeset ili šezdeset duša, jedna strančica, par poslanika i nekoliko novinara koji su me prijatno iznenadili, jer što god sam dosad uradio sve im je išlo na živce i sve su izvrgavali ruglu. Neko drugi bi na mom mestu pomislio – samo ste mi još vi falili! Ali ja vam poručujem: bilo bi mi drago, ako samo možete da uskladite vaše cenjene obaveze, kad biste me svi zajedno posetili. Ako sam primio Džonija Depa, koji nije umeo ništa pametno i korisno da mi kaže, kako ne bih primio vas koji Srbiji toliko dobra želite!
U Beogradu, 23. II 2010.
Boris Tadić, predsednik Republike Srbije
&
Ovo je nacrt pisma koje bih predočio predsedniku (da sam u njegovom kabinetu, u DS-u, ili da sam mu savetnik), pa bi ga predsednik malo doterao i dao mu svoj neuporedivi pečat. Skicu predsedniku ustupam i ovako: ako ushtedne da na apel odgovori a neki mu se pasus dopadne, neka se predsednik slobodno posluži, biće mi drago.
Peščanik.net, 23.02.2010.
