Majkl Devenport, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, u intervjuu agenciji Fonet govorio je između ostalog i o našoj medijskoj stvarnosti. Ocenivši stanje u medijima „nezadovoljavajućim“, on ovoga puta nije zastao na opštim ocenama, svojstvenim visokoj diplomatiji.
Uz napomenu da postoje “fenomeni koji su veoma neprijatni, čak i neprihvatljivi”, on je direktno označio crne tačke našeg medijskog sistema: “Na primer, činjenica da podaci iz zvaničnih istraga cure u javnost kroz nekoliko medija nije prihvatljiva, ne ide u korist prava građana i ne ide u korist pravednog i demokratskog sistema u Srbiji.”
On takođe misli “da je veoma opasno to što vidimo u vezi sa napadima u vašim medijima na organizacije i ličnosti, na veoma ličan i neprihvatljiv način”. Devenport je ukazao i da neki primeri poređenja predstavnika civilnog društva s jedne, i kriminalaca s druge strane, predstavljaju “jasno kršenje standarda ponašanja u medijima, kao i prava tih pojedinaca i organizacija.”
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji je rekao da “javni servisi imaju svoju bitnu ulogu”, i naglasio da je bitno da javni servisi budu spremni da kritikuju vlast i vladu, ali da je “naravno bitno i da vlast to razume”.
Istoga dana, srpski premijer Aleksandar Vučić, gostujući u emisiji “Teška reč”, kod svog omiljenog novinara koga neki zlobnici potpisuju kao Dragan J. Vuč(ićev)ić, komentarišući Devenportov intervju, izjavio je da ne veruje u spontanost i da zna „odakle to ide i ko to organizuje“.
Teška i nepromišljena rečenica.
Vučić je, ne trepnuvši, optužio Devenporta da je samo eksponent koji, eto, pod nečijim uticajem (ne želim da nagađam na koga je mislio), smišljeno unižava, da upotrebim omiljeni glagol iz esenesovskih saopštenja, premijera i njegovu Vladu.
Malo je reći da se radi o gafu. Aleksandar Vučić bi morao da zna da kada predsednik Vlade izgovori ovako nešto za visokog evropskog zvaničnika, to predstavlja skandal koji daleko prevazilazi meru dobrog ukusa i kreće se na samoj ivici diplomatskog incidenta.
Devenport nije odgovorio na ovu neumesnu primedbu. Barem ne javno, ipak je on diplomata. Ali, ako ništa drugo, uverio se i lično da su njegove ocene srpske medijske scene sasvim tačne, a isto očigledno još i više važi za ponašanja ovdašnjih političara.
A premijer? On će očigledno još morati da poradi na svojoj proevropskoj agendi, jer ponekad nije dovoljno samo, uz spokojan izraz lica, sklopiti ruke u trougao. Valja i da se promisli šta se govori. Makar to bilo i u „Teškoj reči“.
Peščanik.net, 16.05.2014.